Џорџ Мартин (лекар)

Џорџ Мартин (енгл. James Purdon Martin, 11. јун 18931984) био је енглески психијатар и истраживач у области неурофизиологије.[1] Открио је узрок један је од најчешћих облика наслеђене менталне заосталости (после Дауновим синдрома) код деце, која је по њему и Џулији Бел (1879—1979) названа Мартин-Бел синдром.[2]

Џорџ Мартин
Džorž Martin, lekar.jpg
Џорџ Мартин
Датум рођења(1893-06-11)11. јун 1893.(127 год.)
Место рођењаJordanstown
Северна Ирска
Датум смрти1984.
Место смртиЛондон
Енглеска
Пребивалиште Уједињено Краљевство
ПољеНеурофизиологија
Познат поМартин-Бел синдрому код деце

ЕпонимиУреди

Мартин-Бел синдром — наслеђени је облик менталне заосталости услед мутације у FMRP1 гену (крхком (фрагилном) Х-протеину 1 — енгл. Fragile X Mental Retardation Protein 1), која је праћена макроорхидизмом, прогнатизмом, хипотонијом и аутизмом, са карактеристичним, измењеним изгледом лица. Овај синдром јавља се код; 1 на 4.000 мушкараца и 1 на 8.000 жене.[3][4]

Живот и делоУреди

Џорџ Мартин, рођен је 11. јун 1893. на фарми у Jordanstown-у, у округу Антрим, Северна Ирска. Одрастао је у Белфасту а касније, у Бангору. Студирао је савремене језике на Queen's University, у Белфасту, да би потом изучавао математику а касније и медицину.

Након дипломирања 1920. године, лекарски стаж обавио је у Ливерпул, у коме је у том периоду боловао велики број пацијената од постецефалитисног синдрома (као последица тешке епидемије упале мозга из 1919 године), што је код младог лекара Џорџа подстакло жељу за изучавањем патофизиологије мозга. Као кућни лекар, почео да ради од 1921.

Године 1922. оженио се по први пут, Majorie Blandy, женом запосленој у Националној болници у којој је радио и Џорџ. Брак су једно време држали у тајности, јер у том периоду жене у Енглеској нису могли да задрже своје радно место ако су у браку.[5]

После скоро две године приватне праксе Мартин је сматрао да треба да прошири своје медицинско искуство и 1923. почео је да ради у болници „Сент Мери” (St Mary's Hospital) у Лондону.

Године 1925. примљен је за хонорарног лекара у Националној болници за болести нервног система, Квин Сквер (Queen Square), у којој је провео већи део радног века. Паралелно је радио и као консултант у Hammersmith, Bollingbroke и Whipps Cross Hospitals.

Током Другог светског рата, Мартин је радио у војсци као неуролог. Пензионисан је као лекар Националне болнице, 1959, да би скоро годину дана, потом, провео као гостујући професор на Универзитету у Колораду, Денвер, САД.

Међутим, Џорџ Мартин научноистраживачке активности није окончао након пензионисања, јер је 1960. године започео истраживања са групом болесника који су патили од постенцефалитисног синдрома (након преживљавања епидемијског енцефалитиса из 1919. године), у Highlands Hospital in North Finchley. Резултате истраживања, Џорџ Мартин је објавио, по њиховом окончању, у својој књизи „Базалне ганглије и душевно расположење” енгл. The Basal Ganglia and Posture.

Након смрти прве жене 1937. године, десет година касније Мартин је оженио Џенет Фергусон, коју је добро познавао још из дана када је био студент математике у Белфасту.

Умро је у Националној болници у Лондону 1984. године.

БиблиографијаУреди

  • * Hemichorea resulting from a local lesion of the brain. (The syndrome of the body of Luys.) . Brain 1927: 50; 637–651
  • Hemichorea associated with a lesion of the corpus Luysii. Brain 1934: 57; 504–516
  • A pedigree of mental defect showing sex linkage. Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry, London, 1943, 6: 154-156.
  • The Discharging Lesion in Neurology, Journal: Brain , vol. 2, no. 4432, pp. 860-860, 1945 DOI: 10.1093/brain/68.3.167
  • Acroparaesthesia in the Lower Limbs, Journal: British Medical Journal - BMJ , vol. 1, no. 4443, pp. 307-308, 1946 DOI: 10.1136/bmj.1.4443.307
  • The Treatment of Neurosyphilis with Penicillin, Journal: Sexually Transmitted Infections, vol. 24, no. 3, pp. 89-100, 1948 DOI: 10.1136/sti.24.3.89
  • The Basal Ganglia and Posture. Pitman Medical Publishing Co Ltd, 1967.
  • Hemichorea (hemiballismus) without lesions in the corpus Luysii. Brain 1957: 80; 1–10

ИзвориУреди

  1. ^ „James Purdon Martin”. www.whonamedit.com. Приступљено 2021-01-24. 
  2. ^ Martin, J. P. & Bell, J. (1943). A pedigree of mental defect showing sex-linkage. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 6 (3–4): 154—157. PMC 1090429 . PMID 21611430. doi:10.1136/jnnp.6.3-4.154.  Текст „J. Neurol. Psychiat. ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ Van Esch H. The Fragile X premutation: new insights and clinical consequences. Eur J Med Genet. 2006 Jan-Feb;49(1):1-8. Epub 2005 Dec 5. Review. PubMed
  4. ^ „Basal Ganglia and Posture Hardcover – Import, January 1, 1967”. www.amazon.com. Приступљено 2021-01-24. 
  5. ^ „James Purdon Martin | RCP Museum”. history.rcplondon.ac.uk. Приступљено 2021-01-24.