Џорџ Фишер
Џорџ Фишер (енгл. George Fisher; рођен као Ђорђе Шагић; познат и као Ђорђе Рибар) (Стони Београд, 30. април 1795 — Сан Франциско, 11. јун 1873) био је један од вођа Тексашке револуције (1835–1836).
| Џорџ Фишер | |
|---|---|
 Џорџ Фишер | |
| Пуно име | Џорџ Фишер (енгл. George Fisher; рођен као Ђорђе Шагић) |
| Датум рођења | 30. април 1795. |
| Место рођења | Стони Београд Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 11. јун 1873. (78 год.) |
| Место смрти | Сан Франциско САД |
БиографијаУреди
Џорџ Фишер или „Ђорђе Рибар“ родио се у Стоном Београду 1795. од родитеља православних Срба. По очевој жељи кренуо је у карловачку Богословију, коју је напустио 1813. да би се придружио Првом српском устанку. После слома Првог српског устанка емигрирао је у Америку 1814. Преко Филаделфије отишао је у тадашњи Мексико. Године 1825. помагао је у оснивању Јорске масонске ложе. Године 1829. постао је држављанин Мексика и примио обавезу да годишње доведе 500 породица у Тексас на територије Хедена Еварда.
Касније је постао цариник у Мексичком заливу, где је наследио веома непопуларног Џона Д. Бредберна. Захтевао је да се царина плаћа код њега у Анахуаку, што је због удаљености многих тексаских насеља и градова изазвало конфронтацију са тексаским колонистима. Године 1832. био је принуђен да напусти царинску службу.
У истој години започео са издањем либералистичких новина Mercurio del Puerto de Matamoros у Матаморосу. Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организоаво је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе и са циљем једне револте у источним крајевима Мексика.
Године 1837. постао је комисијски агент Хјустона, 1839. судија, а 1840. члан градског одбора Хјустона. Године 1843. примљен је као мајор у милицији Тексаса. Путовао је у Панаму 1850. и 1851. у Калифорнију. Служио је у разним градским одборима Сан Франциска, кад је 1870. постао конзул САД у Грчкој. Џорџ Фишер се женио четири пута. Умро је у Сан Франциску 11. јуна 1873. године.
Његови потомци живе у САД и сећају се свог српског порекла.[1]
О његовом животу Владислав Бајац је написао роман „Бекство од биографије“ (2001), а 2014. је снимљен документарни филм у режији Миодрага Коларића.[2][3]
РеференцеУреди
- ^ Ко су потомци првог Србина у САД („Вечерње новости“, 2. март 2014)
- ^ Осам живота једног Србина („Вечерње новости“, 10. мај 2014)
- ^ „Роман о Ђорђу Шагићу”. Сербика Американа -. Приступљено 20. 09. 2014.
