Џунгла
Џунгла је земљишни покривач са густом шумом и тешко проходном вегетацијом, обично у тропима. Примјена термина се увелико разликовала током посљедњих вијекова. Прије седамдесетих година 20. вијека, тропске кишне шуме су се уопштено звале џунгле, али ова терминологија је престала да се користи. Џунгле у западној литератури и филму могу представљати нецивилизовани простор изван контроле европског колонијализма.
Етимологија
уредиРијеч џунгла у српски је дошла из енглеског језика (енгл. Jungle). Потиче од санскртске ријечи Jangla (санск. जङ्गल), која значи суво, сува земља или пустиња.[1] Иако се санскртска ријеч односи на суву земљу, сугерише да англо-индијска интерпретација означава густ „непроходан шипраг [густиш]”,[2] док други тврде да когнитивна ријеч на урду језику односи на шуму.[3] Израз је раширен у многим језицима Индијског потконтинента и Иранске висоравни, гдје се обично користи за биљке које расту на мјестима ранијих прашума или за неуредну тропску вегетацију која преузима напуштена подручја.[4]
Дивљина
уредиЗато што се џунгле јављају на свим насељенима копненим масама и могу садржати бројну вегетацију и врсте земљишта у различитим климатским зонама, дивљина џунгла се не може непосредно дефинисати.
Различита употреба
уредиКао густа и непроходна вегетација
уреди
Један од најчешћих значења ријечи џунгла је земљиште обрасло непроходном вегетацијом на нивоу тла, посебно у тропима. Обично је таква вегетација довољно густа да омета кретање људи, па путнике приморава да је пресјеку.[5][6][7] Ова дефиниција разлику је прашуму и џунглу, будући да је приземље прашума обично чисто од вегетације због недостатка сунчеве свјетлости, па је стога релативно олакшано кретање.[8][9] Џунгле могу постојати унутар или на ободима прашума у областима у којима су прашуме отворене због природног поремећаја попут урагана или људским активностима попут сјеча.[10][11] Сукцесивна вегетација која извире након оваквог поремећаја прашуме је густа и непроходна и „типична” за џунглу. Џунгла се такође обично формира уз ободе прашуме као што су обале потока, због веће расположиве свјетлости на нивоу тла.[8]
Монсунске шуме и мангрове се обично називају џунгама ове врсте. Имајући прозирнију крошњу од прашума, монсунске шуме обично имају густо приземље са бројним лијанама и шибљем које отежава кретање,[5][12] док потпорно коријење и ниска крошња мангрова производе сличне потешкоће.[13][14]
Као влажна шума
уреди
С обзиром да су европски истраживачи првобитно путовали ријекама кроз тропске кишне шуме, густа тешко проходна вегетација која је прекиравала обале потока, оставила је погрешан утисак да такви услови џунгле постоје у цијелој шуми. Због тога, погрешно се претпостављало да је цијела шума непроходна џунгла.[15][16] Чини се да је то за посљедицу имало да за термин џунгла друго најпопуларније значење буде влажна тропска шума.[17] Џунгла је у овом контексту посебно повезана са тропским кишним шумама,[7][18] али може се проширити и на магловите шуме, умјерене кишне шуме и мангрове,[17][19] без референци на вегетацијску структуру или могућност проходности.
Ријеч „кишна шума” у великој мјери је замијенила „џунглу” као описни термин за влашну тропску шуму, лингивстичка транзиција која се догодила седамдесетих година 20. вијека.[20]
Као метафора
уредиРијеч "џунгла" се у метафоричком значењу користи за предео гдје нема људи и гдје је пусто.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „jungle | Origin and meaning of jungle by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ Zimmermann, Francis (1999). The Jungle and the Aroma of Meats: An Ecological Theme in Hindu Medicine (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. ISBN 978-81-208-1618-3. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ Dove, Michael (1992). „The Dialectical History of 'Jungle' in Pakistan: An Examination of the Relationship between Nature and Culture”. Journal of Anthropological Research (на језику: енглески). 48: 231—263. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ Henry Yule; Arthur Burnell. Hobson-Jobson/J (на језику: енглески) — преко Викизворника.
- ^ а б „Tropical Forests”. /www4.uwsp.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „Rain Forest - An introducion”. library.thinkquest.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 7. 2012. г. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ а б Nygren, Anja (1. 11. 2006). „Representations of Tropical Forests and Tropical Forest-Dwellers in Travel Accounts of National Geographic”. Environmental Values (на језику: енглески). 15 (4): 505—525. doi:10.3197/096327106779116140. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ а б „Tropical Wet Realms Of Central Africa, Part I”. suny.oneonta.edu (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „Blue Planet Biomes - Rainforest Biome”. blueplanetbiomes.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ Kricher, John C. (1999). A Neotropical Companion: An Introduction to the Animals, Plants, and Ecosystems of the New World Tropics (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00974-2. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „Ecology L4.OO”. utm.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 2. 2006. г. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „Terrestrial Biomes” (PDF). Wku.edu (Western Kentucky University, Department of Geography and Geology). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 5. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2012.
- ^ Holguin, Gina; Guzman, M. Antonia; Bashan, Yoav (септембар 1992). „Two new nitrogen-fixing bacteria from the rhizosphere of mangrove trees: Their isolation, identification and in vitro interaction with rhizosphere sp.”. FEMS Microbiology Letters (на језику: енглески). 101 (3): 207—216. doi:10.1111/j.1574-6968.1992.tb05777.x. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ Abdoullah, Namdar; Nusrath, Asima (2011). „Tsunami numerical modeling and mitigation”. Ур.: Iacoviello, Francesco; Susmel, Luca. Frattura ed Integrità Strutturale: Annals 2010. Gruppo Italiano Frattura. ISBN 978-88-95940-41-0. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ Sterling, T. (1973). The World's Wild Places: The Amazon (на језику: енглески). Time Life International. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ Baumann, Paul R. (2009). „Tropical Wet Realms of Central Africa, Part 1”. employees.oneonta.edu (на језику: енглески). Oneonta.edu. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ а б Purser, Bruce (2003). Jungle Bugs: Masters of Camouflage and Mimicry (на језику: енглески). Firefly Books. ISBN 978-1-55297-663-0. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ Birtles, Terry G. (октобар 1997). „First contact: colonial European preconceptions of tropical Queensland rainforest and its people”. Journal of Historical Geography (на језику: енглески). 23 (4): 393—417. doi:10.1006/jhge.1997.0060. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ „Jungle and Malaria in Bengal”. The Indian Medical Gazette (на језику: енглески). 65 (11): 639—640. новембар 1930. ISSN 0019-5863. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ Rogers, Charlotte (2012). Jungle Fever: Exploring Madness and Medicine in Twentieth-century Tropical Narratives (на језику: енглески). Vanderbilt University Press. ISBN 978-0-8265-1831-6. Приступљено 18. 2. 2020.
Литература
уреди- White, David; Lloyd, Thomas (1994). „Defining Old Growth: Implications For Management”. Paper Presented at the Eighth Biennial Southern Silvicultural Research Conference, Auburn, al, Nov. L-3, 1994. Eighth Biennial Southern Silvicultural Research Conference. Приступљено 23. 11. 2009.
- The State of the World's Forests 2020. In brief – Forests, biodiversity and people. Rome: FAO. 2020. ISBN 978-92-5-132707-4. doi:10.4060/ca8985en.
- Global Forest Resources Assessment 2020 – Key findings. Rome: FAO. 2020. ISBN 978-92-5-132581-0. S2CID 130116768. doi:10.4060/ca8753en.
- Maloof, Joan (16. 11. 2016). Nature's Temples: The Complex World of Old-Growth Forests (на језику: енглески). Timber Press. ISBN 978-1-60469-728-5.
- Wirth, Christian; Gleixner, Gerd; Heimann, Martin (7. 7. 2009). Old-Growth Forests: Function, Fate and Value (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-92706-8.
- „Naturally: wood British Columbia's Forest Diversity” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 4. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2011.
- Williams, Jann; Woinarski, John (13. 11. 1997). Eucalypt Ecology. ISBN 9780521497404.
- „Old-growth definitions and management: A literature review BC Journal of Ecosystems and Management” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 10. 2011. г. Приступљено 25. 4. 2011.
- „Ministry of Natural Resources and Forestry” (PDF). Ontario.ca.
- Stamets, Paul (2005). Mycelium Running
. Ten Speed Press. ISBN 978-1-58008-579-3. - „"Old growth in the boreal forest: A dynamic perspective at the stand and landscape level" by Daniel Kneeshaw and Sylvie Gauthier 2003”. Архивирано из оригинала 1. 7. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2011.
- Stephanie Wood. „B.C. old-growth data 'misleading' public on remaining ancient forest: independent report, June 4, 2020, The Narwhal”.
- „What is old-growth forest?”. 24. 2. 2015. Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 24. 06. 2023.
- „Old-growth definitions and management: A literature review BC Journal of Ecosystems and Management P. 17” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 10. 2011. г. Приступљено 25. 4. 2011.
- „Old-growth Forests in Canada – A Science Perspective”. fao.org.
- „Climate Change 2001: The Scientific Basis”. grida.no. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 21. 4. 2007.
- Luyssaert, S; Schulze, ED (2008). „Old-growth forests as global carbon sinks.” (PDF). Nature. 455 (7210): 213—5. Bibcode:2008Natur.455..213L. PMID 18784722. S2CID 4424430. doi:10.1038/nature07276.
- „Old-growth definitions and management: A literature review BC Journal of Ecosystems and Management P. 22” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 10. 2011. г. Приступљено 25. 4. 2011.
- Brothers, Timothy S.; Spingarn, Arthur (1992). „Forest Fragmentation and Alien Plant Invasion of Central Indiana Old-Growth Forests”. Conservation Biology (на језику: енглески). 6 (1): 91—100. ISSN 1523-1739. doi:10.1046/j.1523-1739.1992.610091.x.
- „Contribution of Working Group III to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, 2007 B. Metz, O.R. Davidson, P.R. Bosch, R. Dave, L.A. Meyer (eds) Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 8. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2011.
- McGarvey, Jennifer; Thompson, Jonathan R.; Epstein, Howard E.; Shugart, Herman H. (1. 2. 2015). „Carbon storage in old-growth forests of the Mid-Atlantic: toward better understanding the eastern forest carbon sink”. Ecology (на језику: енглески). 96 (2): 311—317. ISSN 1939-9170. PMID 26240851. doi:10.1890/14-1154.1
. - Keith, Heather; Mackey, Brendan G.; Lindenmayer, David B. (14. 7. 2009). „Re-evaluation of forest biomass carbon stocks and lessons from the world's most carbon-dense forests”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 106 (28): 11635—11640. Bibcode:2009PNAS..10611635K. ISSN 0027-8424. PMC 2701447 . PMID 19553199. doi:10.1073/pnas.0901970106 .
- Ryan, Michael G.; Harmon, Mark E.; Birdsey, Richard A.; Giardina, Christian P.; Heath, Linda S.; Houghton, Richard A.; Jackson, Robert B.; McKinley, Duncan C.; Morrison, James F.; Murray, Brian C.; Pataki, Diane E.; Skog, Kenneth E. (2010). „A synthesis of the science on forests and carbon for U.S. Forests – Forest Service Research & Development”. Fs.fed.us: 1—16. Архивирано из оригинала 30. 04. 2017. г. Приступљено 24. 06. 2023.
- Eartha Jane Melzer (26. 1. 2010). „Proposed biomass plant: Better than coal?”. The Michigan Messenger. Архивирано из оригинала 5. 2. 2010. г.
- Zhang, J.; Smith, K. R. (2007). „Household Air Pollution from Coal and Biomass Fuels in China: Measurements, Health Impacts, and Interventions”. Environmental Health Perspectives. 115 (6): 848—855. PMC 1892127 . PMID 17589590. doi:10.1289/ehp.9479.
- „Announcement”. Archives of Virology. 130 (1–2): 225. 1993. doi:10.1007/BF01319012.
Спољашње везе
уреди
- BBC - Science and Nature: Jungle
- "Biomes of the World" by Dennis Paulson