Абубакар Умару

Абубакар Умару (франц. Aboubakar Oumarou; Јаунде, 4. јануар 1987) је камерунски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Абубакар Умару
Лични подаци
Пуно име Абубакар Умару
Рођење (1987-01-04)4. јануар 1987.(35 год.)
Јаунде, Камерун
Висина 1,82 m
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006 Јанбијан 5 (0)
2007—2008 Чангша Гинде 51 (7)
2009 Црвена звезда 13 (2)
2009—2010 ОФК Београд 23 (3)
2010—2013 Војводина 86 (31)
2013—2015 Васланд-Беверен 39 (3)
2015 Партизан 13 (3)
2016—2018 Шенџен 62 (24)
2018 Ал Кадисија 11 (1)
2020 Напредак Крушевац 4 (0)
Репрезентативна каријера**
2012— Камерун 3 (0)
* Датум актуелизовања: 22. август 2020.
** Датум актуелизовања: 11. фебруар 2020.

Клупска каријераУреди

Умару је започео своју професионалну каријеру 2006. у Кини, у редовима друголигаша Јанбијана, а затим прелази у Чанша Гинде (чији је тренер био Милан Живадиновић) где је играо током 2007. и 2008. године у кинеској Суперлиги.

На препоруку Живадиновића,[1][2] Умару у јануару 2009. долази у Србију и потписује четворогодишњи уговор са Црвеном звездом.[3] Дебитовао је на отварању пролећног дела шампионата 2008/09, против Партизана на стадиону ЈНА. Умару је меч почео као стартер, а тренер Јаневски га је извео из игре у 77. минуту.[4] Током пролећног дела сезоне је одиграо 13 првенствених утакмица, на којима је постигао два гола, оба на Маракани. Први гол је постигао 18. марта у победи над чачанским Борцем (2:0),[5] а други 24. маја у победи над Радом (3:2).[6] У лето 2009. Црвену звезду је преузео Владимир Петровић Пижон, који је поручио Камерунцу да не рачуна на њега.[7]

Након Црвене звезде, Умару прелази у ОФК Београд где проводи сезону 2009/10.[8] Крајем јуна 2010. прелази у новосадску Војводину.[9] У дресу Војводине је провео наредне три сезоне током којих је на 111 мечева постигао 44 гола. Три пута узастопно (2011, 2012 и 2013) је изабран за најбољег играча клуба од стране навијача.[10] Након Војводине прелази у белгијског прволигаша Беверен где проводи две сезоне.

У лето 2015. се вратио у српски фудбал и потписао двогодишњи уговор са Партизаном.[11] Доласком у клуб из Хумске постао је тек четврти играч који је наступао за четири најтрофејнија клуба из Србије, Црвену звезду, Партизан, ОФК Београд и Војводину. Пре њега су тако нешто остварили Дејан Јоксимовић, Петар Пуача и Никослав Бјеговић.[12] Такође Умару је постао тек други страни фудбалер који је играо за оба вечита ривала Звезду и Партизан (први је био Габријел Клео).

Умару је свој званични деби у дресу Партизана имао 14. јула 2015, на утакмици другог кола квалификација за Лигу шампиона, када су црно-бели савладали са 1:0 грузијску екипу Дила Гори.[13] Седам дана касније, на реванш утакмици у Грузији, Умару је постигао свој први гол у дресу Партизана у победи свог клуба 2:0.[14] Камерунац је наступио на свих шест утакмица Партизана у квалификацијама за Лигу шампиона. Црно-бели су након Диле Горе били бољи и од румунске Стеауе, али су на последњој препреци за улазак у Лигу шампиона елиминисани од белоруског БАТЕ Борисова. Након тога је Партизан наставио такмичење у групној фази Лиге Европе где је Умару пружао запажене партије. Наступио је на пет од шест утакмица у групи (један меч пропустио због повреде), и постигао пет голова. У Суперлиги Србије је одиграо 13 мечева и постигао три гола. Укупно је за Партизан одиграо 26 утакмица и постигао десет голова.[15]

Крајем фебруара 2016. напушта Партизан и прелази у кинески Шенџен.[16] У редовима кинеског друголигаша је био до лета 2018. када одлази у Саудијску Арабију где потписује једногодишњи уговор са екипом Ал Кадисије чији је тренер био Александар Станојевић.[17] За овај клуб је одиграо 11 утакмица, а последњи пут је наступио 27. децембра 2018. године. Убрзо након тога је раскинуо уговор након чега је годину дана био без ангажмана,[18] све до фебруара 2020. када се вратио у српски фудбал и потписао уговор са Напретком из Крушевца.[19] За Напредак је наступио једном током пролећног дела сезоне 2019/20, а затим још три пута на почетку наредне 2020/21. сезоне. Крајем августа 2020. је раскинуо уговор са клубом.[20]

РепрезентацијаУреди

За репрезентацију Камеруна је одиграо три утакмице на којима није постигао погодак.

РеференцеУреди

  1. ^ „Камерунац Оумару данас на „Маракани. politika.rs. 26. 12. 2008. Приступљено 11. 2. 2020. 
  2. ^ „Живадиновић: Оумару ће тек да засија”. novosti.rs. 2. 3. 2009. Приступљено 11. 2. 2020. 
  3. ^ „Звезда добила још три појачања”. rts.rs. 28. 1. 2009. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ „Видео: Представљамо Абубакара Оумаруа...”. rtvbn.com. 3. 7. 2015. Приступљено 11. 2. 2020. 
  5. ^ „Победа Звезде за друго место”. b92.net. 18. 3. 2009. Приступљено 11. 2. 2020. 
  6. ^ „На „Маракану” дошло више од 15.000 гледалаца”. politika.co.rs. 24. 5. 2009. Приступљено 11. 2. 2020. 
  7. ^ „Пижон отписао Абубакара”. pressonline.rs. 12. 7. 2009. Приступљено 11. 2. 2020. 
  8. ^ „Оумару "Романтичар". b92.net. 31. 8. 2009. Приступљено 4. 7. 2015. 
  9. ^ „Оумару постао „лала. danas.rs. 29. 6. 2009. Приступљено 4. 7. 2015. 
  10. ^ „По трећи пут заредом, Абубакар најбољи играч Војводине у сезони по избору навијача”. fkvojvodina.com. 2. 6. 2013. Приступљено 4. 7. 2015. 
  11. ^ „Умару: Дошао сам у правом моменту”. b92.net. 30. 6. 2015. Приступљено 4. 7. 2015. 
  12. ^ „Абу, ушао си у одабрано друштво!”. sportske.net. 1. 7. 2015. Приступљено 4. 7. 2015. 
  13. ^ „Бабовић разгалио Гробаре: Партизан с 1:0 у Гори!”. mondo.rs. 14. 7. 2015. Приступљено 11. 2. 2020. 
  14. ^ „Шампионски ход - правац Букурешт!”. mondo.rs. 21. 7. 2015. Приступљено 11. 2. 2020. 
  15. ^ „Оумару сезона 2015/16.” (на језику: енглески). transfermarkt.com. Приступљено 11. 2. 2020. 
  16. ^ „Кина дочекала Оумаруа, зарадили и Партизан и он!”. mondo.rs. 25. 2. 2016. Приступљено 13. 5. 2016. 
  17. ^ „Званично: Оумару код Станојевића”. mozzartsport.com. 10. 8. 2018. Приступљено 11. 2. 2020. 
  18. ^ „Где је и шта ради Абубакар Оумару?”. republika.rs. 28. 12. 2019. Приступљено 11. 2. 2020. 
  19. ^ „Напредак има адута за пролеће: Оумару у Крушевцу!”. mozzartsport.com. 7. 2. 2020. Приступљено 11. 2. 2020. 
  20. ^ „Абубакар због Мишковића напустио Србију”. mozzartsport.com. 28. 8. 2020. Приступљено 2. 9. 2020. 

Спољашње везеУреди