Авокадо
Авокадо (лат. Persea americana) је тропско воће које је класификовано ка члан фамилије цветајућих биљака Lauraceae.[3] Расте на истоименој врсти дрвенастих биљака у Средњој Америци и Мексику.[3][4][5] Зимзелено дрво може да нарасте до висине од 20 m. Листови су дужине 15-30 cm.[6] Дрвеће авокада се делимично самоопрашује и често се размножава калемљењем ради одржавања предвидивог квалитета и количине плодова.[7]
| Авокадо Временски распон: Средина миоцена – садашњост
| |
|---|---|
| |
| Воће и лишће авокада, острво Реинион | |
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Magnoliids |
| Ред: | Laurales |
| Породица: | Lauraceae |
| Род: | Persea |
| Врста: | P. americana
|
| Биномно име | |
| Persea americana | |
| Синоними | |
| |
Авокадо се узгаја у тропским и медитеранским поднебљима у многим земљама,[3] с Мексиком као водећим произвођачем авокада у 2019. години, који опскрбљује 32% света.[8]
Употреба уреди
Добар плод авокада је тежак за своју величину и без флека. Зрели су они који се благо савијају под притиском, али уколико притисак остави траг, авокадо је презрео. Сазревање се може убрзати уколико се плодови оставе на собној температури спаковани у папирну кесу. Зрео авокадо чува се у фрижидеру између 1 и 2 дана.
Кување се не препоручују, будући да уништава арому, али се исецкан свеж плод може додати већ готовом јелу, непосредно пре сервирања. Авокадо се користи у салатама, пасиран у умацима или хладним супама и десертима. Такође се ставља у суши. Свеж плод на ваздуху брзо мења боју, што се може избећи додавањем сока од лимуна или лимете.[9]
Исхрана и здравље уреди
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 670 kJ (160 kcal) |
8,53 g | |
| Шећери | 0,66 g |
| Прехрамбена влакна | 6,7 g |
14,66 g | |
| Засићене | 2,13 g |
| Мононезасићене | 9,80 g |
| Полинезасићене | 1.82 g |
2 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (1%) 7 μg(1%) 62 μg271 μg |
| Тиамин (Б1) | (6%) 0,067 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (11%) 0,13 mg |
| Ниацин (Б3) | (12%) 1,738 mg |
| Витамин Б5 | (28%) 1,389 mg |
| Витамин Б6 | (20%) 0,257 mg |
| Фолат (Б9) | (20%) 81 μg |
| Витамин Ц | (12%) 10 mg |
| Витамин Е | (14%) 2,07 mg |
| Витамин К | (20%) 21 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (1%) 12 mg |
| Гвожђе | (4%) 0,55 mg |
| Магнезијум | (8%) 29 mg |
| Манган | (7%) 0,142 mg |
| Фосфор | (7%) 52 mg |
| Калијум | (10%) 485 mg |
| Натријум | (0%) 7 mg |
| Цинк | (7%) 0,64 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 73,23 g |
| Флуор | 7 µg |
| Бета-ситостерол | 76 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Нутријенти уреди
Сирово месо авокада састоји се од 73% воде, 15% масти, 9% угљених хидрата и 2% протеина (табела). У референтној количини од 100 грама, авокадо испоручује 160 калорија и богат је извор (20% или више дневне вредности, ДВ) неколико витамина Б (као што је 28% ДВ у пантотенској киселини) и витамина К (20% ДВ), са умереним садржајем (10-19% ДВ) витамина Ц, витамина Е и калијума. Авокадо такође садржи фитостероле и каротеноиде, попут лутеина и зеаксантина.[10]
Композиција масти уреди
Авокадо садржи различите масти.[11] Типичан састав је:
- Око 75% енергије авокада долази од масти, од којих је већина (67% укупне масти) мононезасићена маст као олеинска киселина (табела).[11]
- Друге превладавајуће масти укључују палмитинску киселину и линолну киселину.[11]
- Садржај засићене масти износи 14% укупне масти.[11]
- Типичан састав укупне масти је око: 1% ω-3, 14% ω-6, 71% ω-9 (65% олеинске и 6% палмитолеинске) и 14% засићене масти (палмитинска киселина).[11]
Иако скупо за производњу, уље авокада које је богато храњивим материјама има мноштво употреба за салате или кухање, као и у козметици и производима од сапуна.[3]
Алергије уреди
Неки људи имају алергијске реакције на авокадо. Постоје два главна облика алергије: они са алергијом на полен дрвета развијају локалне симптоме у устима и грлу недуго након конзумирања авокада; други, познат као латекс-воћни синдром,[12] повезан је са алергијом на латекс,[13] а симптоми укључују генерализовану уртикарију, бол у трбуху и повраћање и понекад могу бити опасни по живот.[14]
Токсичност за животиње уреди
Документовано је да су листови, кора, кожа или коштица авокада штетни за животиње; мачке, пси, говеда, козе, зечеви,[15] пацови, заморци, птице, рибе и коњи[16][17] могу бити озбиљно повређени или чак убијени када их конзумирају. Плод авокада отрован је за неке птице, а Америчко друштво за спречавање окрутности према животињама (ASPCA) наводи да је токсичан за коње.[18]
Листови авокада садрже отровни дериват масних киселина, персин, који у довољној количини може изазвати колике код коња и без ветеринарског третмана, смрт.[19] Симптоми укључују гастроинтестиналну иритацију, повраћање, пролив, респираторне тегобе, загушење, накупљање течности око ткива срца, те чак и смрт. Чини се да су и птице посебно осетљиве на ово токсично једињење. Линија врхунске хране за псе и мачке, АвоДерм, користи уља и брашно направљено од меса авокада као главне састојке.[20] Произвођач тврди да су листови и коштице авокада извор токсичности, и то само у гватемалској сорти авокада, а воће често једу воћњачки пси, као и дивље животиње попут медведа и којота.[21]
Референце уреди
- ^ Wegier, A., Lorea Hernández, F., Contreras, A., Tobón, W. & Mastretta-Yanes, A. 2017. Persea americana (errata version published in 2018). The IUCN Red List of Threatened Species 2017: e.T96986556A129765464. „Persea americana: Wegier, A., Lorea Hernández, F., Contreras, A., Tobón, W. & Mastretta-Yanes, A”. 2017. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T96986556A96986588.en.. Downloaded on 01 May 2021.
- ^ „Persea americana Mill., The Plant List, Version 1”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010.
- ^ а б в г Morton, J. F. (1987). Avocado; In: Fruits of Warm Climates. Center for New Crops and Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, West Lafayette, IN. стр. 91—102. ISBN 978-0-9610184-1-2.
- ^ „What's in a name?”. University of California. Приступљено 27. 3. 2016.
- ^ Chen, H; Morrell, PL; Ashworth, V; de la Cruz, M; Clegg, MT (2008). „Tracing the Geographic Origins of Major Avocado Cultivars”. Journal of Heredity. 100 (1): 56—65. PMID 18779226. doi:10.1093/jhered/esn068
.
- ^ Storey, W. B. (1973). „What kind of fruit is the avocado?”. California Avocado Society 1973–74 Yearbook. 57: 70—71.
- ^ „Growing avocados: flowering, pollination and fruit set”. Government of Western Australia: Department of Primary Industries and Regional Development.
- ^ „Crops/World regions/Production quantity (pick lists) of avocados for 2019”. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Statistical Division (FAOSTAT). 2020. Приступљено 5. 2. 2021.
- ^ Encyclopedia of Foods. Academic Press. 2002. ISBN 978-0-12-219803-8.
- ^ Dreher ML, Davenport AJ (2013). „Hass avocado composition and potential health effects”. Crit Rev Food Sci Nutr. 53 (7): 738—50. PMC 3664913 . PMID 23638933. doi:10.1080/10408398.2011.556759.
- ^ а б в г д „Avocados, raw, all commercial varieties, per 100 grams”. NutritionData.com. 2013. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Brehler R, Theissen U, Mohr C, Luger T (април 1997). „"Latex-fruit syndrome": frequency of cross-reacting IgE antibodies”. Allergy. 52 (4): 404—10. PMID 9188921. S2CID 27995880. doi:10.1111/j.1398-9995.1997.tb01019.x.
- ^ „Latex allergy”. Better Health Channel. Архивирано из оригинала 27. 12. 2011. г. Приступљено 26. 12. 2011.
- ^ „Avocado - allergy information (InformAll: Communicating about Food Allergies - University of Manchester)”. Inflammation-repair.manchester.ac.uk. 18. 10. 2006. Приступљено 14. 2. 2017.
- ^ Appleman, D. (1944). „Preliminary Report on Toxicity of Avocado Leaves” (PDF). Приступљено 9. 10. 2012.
- ^ Clipsham, R. „Avocado Toxicity”. Архивирано из оригинала 12. 1. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2007.
- ^ „Notes on poisoning: avocado”. Canadian Biodiversity Information Facility. 30. 6. 2006. Архивирано из оригинала 14. 1. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2007.
- ^ „Avocado”. ASPCA Animal Poison Control Center.
- ^ Oelrichs, Peter B; Ng, Jack C; Seawright, Alan A; Ward, Annemarie; Schäffeler, Lothar; MacLeod, John K (1995). „Isolation and identification of a compound from avocado (Persea americana) leaves which causes necrosis of the acinar epithelium of the lactating mammary gland and the myocardium”. Natural Toxins. 3 (5): 344—9. PMID 8581318. doi:10.1002/nt.2620030504.
- ^ Greye, Jan; Jesse Smith, Gail (2002). Puppy Parenting: Everything You Need to Know About Your Puppy's First Year. HarperCollins. стр. 135. ISBN 978-0-06-001260-1.
- ^ AvoDerm. „AvoDerm® Why Avocados?”. Архивирано из оригинала 13. 8. 2013. г. Приступљено 12. 8. 2013.
Литература уреди
- Morton, J. F. (1987). Avocado; In: Fruits of Warm Climates. Center for New Crops and Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, West Lafayette, IN. стр. 91—102. ISBN 978-0-9610184-1-2.
- Bruce Shaffer; B. Nigel Wolstenhome; Anthony W. Whiley, ур. (2012). The Avocado: Botany, Production and Uses. CABI. ISBN 9781845937010.
- Ray, P. K. (15. 8. 2002). Breeding Tropical and Subtropical Fruits. Springer. ISBN 978-3-540-42855-8.
- Sanchez Colin, S; Barrientos Priego, A (1987). „Avocado production and breeding in Mexico”. South African Avocado Growers' Association Yearbook. Архивирано из оригинала 2013-10-12. г.
- U.S. Department of Agriculture (март 2001). Fruit and Tree Nuts Situation and Outlook Report March 2001. DIANE Publishing. ISBN 978-1-4289-4028-4.
- Cho, Kimin (15. 1. 2021). „Where does your guacamole come from? Detecting deforestation associated with the export of avocados from Mexico to the United States”. Journal of Environmental Management. 278 — преко Elsevier ScienceDirect.
- Hernandez, Gabriel (1. 12. 2010). „Mexico - Avocado Annual Record Production Forecast for Marketing Year 2010/11” (PDF). USDA Foreign Agriculture Service. Приступљено 21. 11. 2017.
- „Avocados: A Brief Introduction into the Complexities of an Agribusiness Sector”. Cooperative State Research, Education and Extension service of the U.S. Department of Agriculture. Приступљено 6. 10. 2013.
- Ayala Silva, Tomas; Ledesma, Noris (2014). „Avocado History, Biodiversity and Production”. Sustainable Horticultural Systems. Sustainable Development and Biodiversity (на језику: енглески). 2. Cham: Springer International Publishing. стр. 157—205. ISBN 9783319069036. doi:10.1007/978-3-319-06904-3_8.
- „AvocadoPost-harvest Operations” (PDF). FAO organization of the World Bank. Приступљено 6. 10. 2013.
- Gutiérrez, M. L. (новембар 2007). „THE AVOCADO IN THE PREHISPANIC TIME” (PDF). Proceedings VI World Avocado Congress.
- Galindo-Tovar, María Elena; Ogata-Aguilar, Nisao; Arzate-Fernández, Amaury M. (2007-06-30). „Some aspects of avocado (Persea americana Mill.) diversity and domestication in Mesoamerica”. Genetic Resources and Crop Evolution (на језику: енглески). 55 (3): 441—450. ISSN 0925-9864. S2CID 28530702. doi:10.1007/s10722-007-9250-5.
Спољашње везе уреди
- Чињенице о узгоју авокада Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2006).
- Калифорнијска комисија за авокадо „Занимљивости“.
- Калифорнијска комисија за авокадо
- Пољопривредни факултет у Калифорнији
- Чланак Би-Би-Сија о Мексичко-америчком трговинском рату у вези са авокадом
- Definitive illustrated list of avocado varieties Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2021)
- Avocados beyond Persea americana Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2006), California Rare Fruit Growers