Аврам Максимовић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Аврам Максимовић (Сомбор, 20. септембар 1772 — Сомбор, 13. јул 1845) је сомборски православни свештеник и катихета сомборске Препарандије.[1] Написао је прву књигу о пчеларству на српском језику.
Аврам Максимовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 20. септембар 1772. |
| Место рођења | Сомбор, Хабзбуршка монархија, данас Србија |
| Датум смрти | 13. јул 1845. (72 год.) |
| Место смрти | Сомбор, Аустријско царство, данас Србија |
Биографија уреди
Први српски пчелар-писац, просветни радник, свештеник и узорни економ, Аврам Максимовић, родио се у Сомбору 20. септембра 1772. године. По завршеној богословији, зађаконио се 1790. године у Новом Саду и прво је био учитељ и ђакон у Сивцу. Године 1794. постао је свештеник парох у Леђену (Риђици)[2]. Одатле је 1803. године дошао је у Сомбор, где је био свештеник, а од 1829. до 1845. године и вероучитељ Учитељске школе. Као књижевник, објавио је 1806. године кратко поетско пригодно дело: Слово надгробное на смерт Ане кћери Константина Јанковића сенатора сомборског.[3]
Спада у ред најзнаменитијих Сомбораца свога времена. У ондашњем Леђену на имању тамошњег спахије Ковача, упознао је и проучавао узорно вртларство (баштованлук), воћарство и пчеларство (кованлук). Када је дошао у Сомбор, купио је 14 јутара оранице и на тој земљи развио угледну економију, која је много допринела развоју пољопривреде сомборског краја. Имање је оградио печеном циглом и украсио украсним дрвећем и шибљем, који су окруживали башту и расадник. Максимовић је особиту пажњу поклањао пчеларству; на свом прелепом салашу држао је пчеле. За њега се говорило да је највећи "практични кованџија" свог времена; "наш Еренфеле".[4] У стара времена стајало је пчеларсво под заштитом саме цркве. Овај српски књижевник је написао прву књигу о пчеларству Нови пчелар коју је штампао је у Будиму, 1810. године. Књига представља, први систематски рад те врсте код нас и једну од најбољих књига оног доба из те области.[5] Књигу је написао на наговор митрополита Стефана Стратимировића.[1]
Одиграо и значајну улогу у историји Сомборске учитељске школе. Он је дао иницијативу и залагао се да учитељска школа из Сентандреје, 1816. године пређе у Сомбор и да добије одговарајућу зграду. Сомборска црквена општина је определила за препарандију, кућу поред Светођурђевске цркве, коју је уредила и опремила.[6] А када је, тридесетих година 20. века, ова школа преживљавала велику кадровску кризу, Максимовић је као једини професор, са још двојицом учитеља (Мојсеј Игњатовић из Новог Сада и син Гавро Максимовић из Сомбора)[7], прихватио целокупну наставу ове школе, све док она није добила нов и спреман наставнички кадар од 1831. године. Био је први председник сомборске Српске читаонице.[1] Године 1828. Максимовић је истицао да је члан Баварског (Фрауендорфског?) практичног баштованског друштва.[8]
Умро је у Сомбору 1/13. јула 1845. године.
Изворни цитат из књиге ПЧЕЛАР (ПЧЕЛАРЬ) уреди
| „ | ГЛАВА I.
О изношенїи пчелъ у време пролетъя. ¶. 56 Када пчеле изъ зимнища изнети, и у пчелникъ изложити потребно?[/i] Данъ, у кои по истеченїи зиме пчеле изнети треба, точно опредѣлити нїе можно; ибо то отъ времена зависи, когда сирѣчъ ранїе или позднїе лѣпїи и теплїи пролѣтни настану дны Зато неваля чекати прездникъ святыхъ 40 мученикъ, ни дана четвертка, но докъ снѣгъ наполакъ само отописе, и земля наполакя поцрни, кадя лѣпе у угодне дане видимо, свободно пчеле пустити можемо, Догодь е снѣгомъ земля покрывена, испущати пчеле нитко да се неусуди; акоть лѣпи... |
” |
Референце уреди
- ^ а б в „Аврам Максимовић”. sombor.rs. Град Сомбор. Архивирано из оригинала 20. 10. 2011. г. Приступљено 7. 11. 2013.
- ^ Григорије Трлајић: "Нума...", Будим 1801.
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1887.
- ^ "Стражилово", Нови Сад 29. јануар 1887.
- ^ Аврам Максимовић & 2010., стр. 5.
- ^ "Школски гласник", Нови Сад 1913.
- ^ "Глас народа", Нови Сад 1874.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Милош Обреновић књаз Сербиј...", Будим 1828.
Литература уреди
- Васиљевић, Стеван (1989): Знаменити Сомборци, Славија. . Нови Сад.
- Максимовић, Аврам; предговор: Благоје Свркота (2010). „Предговор”. Ур.: Свркота, Благоје. Нови Пчелар (пдф) (прво изд.). Апатин: Бирограф. стр. 5. Приступљено 7. 11. 2013.
