Агата Урсула Бакер Грендал

Агата Урсула Бакер Грендал[1] (Agathe Ursula Backer Grøndahl) (1. децембар 1847- 4. Јун 1907) је била норвешка пијанисткиња и композиторка. Била је удата за диригента и професора певања Олауса Андреаса Грендала ( Olaus Andreas Grøndahl) од 1875. године. Њен син Фритјоф Бакер-Грендал (Fridtjof Backer-Grøndahl) (1885-1959) био је такође пијаниста и композитор, који је представљао композиције своје мајке публици на својим концертима.

Агата Бакер Грендал
Agathe Backer Grøndahl.jpg
Агата Бекер Грендал, око 1870. године.
Датум рођења(1847-12-01)1. децембар 1847.
Место рођењаХолместранд
Норвешка
Датум смрти4. јул 1907.(1907-07-04) (59 год.)
Место смртиОрмеја
Норвешка

БиографијаУреди

Агата Урсула Бакер је рођена у Холместранду 1847.[2] године, у богатој породици која ја је волела уметност, као трећа по реду од четири девојчице. Од малена је показивала склоности према сликању и музици.

ШколовањеУреди

1857. године се преселила са својом породицом у Кристијанију (данашњи град Осло) где је студирала са Отом  Винтер-Јелмом (Otto Winther-Hjelm), Халфданом Ћерулфом (Halfdan Kjerulf) и Лудвигом Матиасом Линдеманом (Ludvig Mathias Lindеman). Између 1865. и 1867. године постала је ученица Теодора Кулака (Theodor Kullak) и студирала компоновање под менторством Ричарда Вуерста (Richard Wuerst) на музичкој академији Akademie der Tonkunst у Берлину, где је и живела са својом сестром Харијет Бакер.

КаријераУреди

У Берлину се и прославила својом интерпретацијом Бетовеновог Царског концерта.

 
Музички фестивал у Бергену (1898), организатор је Агнес Ниблин. Са леве стране : Кристијан Капелен, Катариус Елинг, Оле Олсен, Герхард Русенкруне Шелдеруп, Ивер Холтер, Агата Грендал, Едвард Григ, Кристијан Синдинг, Јохан Сведсен и Јохан Халвошен.

1868. учествовала је са Едвардом Григом, који је тада имамо 26 година, као диригент Филхармонијског друштва[3]. Препорука Олеа Була (Ole Bull) ју је одвела на даље школовање са Хансом фон Биловом (Hans von Bülow) у Фиренци 1871.године[2]. Касније, исте године свирала је у Гевандхаусу у Лајпцигу и постала ученица Франца Листа у Вајмару 1873.[2][n 1]

Године. 1875. се удала за прослављеног професора певања Олауса Грендала, а током друге половине седамдесетих година XIX века изградила је своју каријеру пијанисткиње серијом концерата по нордијским земљама, такође је доживела велики успех у Лондону и Паризу.1889. и 1890. године  имала је концерт у Лондону и Бирмингему, на којима је изводила и Григов концерт за клавир. Након што је проглашена од стране Џорџа Бернанда Шоа за највећег пијанисту деветнаестог века, остала је запамћена по својој осећајности, симетрији и уметничком складу њених композиција.[4] На Светској изложби у Паризу 1889. године потврдила је свој успех и брилијантну интерпретацију Григовог концерта за клавир[3]. У то време је задобила обољење нерава, али је ипак још неко време наставила своју каријеру пијанисткиње. Крајем 1890-их постала је скоро скроз глува. Последње концерте је одржала у Шведској и Финској јесени 1901. године. Након тога је постала учитељица. Била је и успешна и утицајна учитељица. Подучавала је своју децу, као и многе надарене ученике. Била је ауторка многих песама, написала је значајне комаде за клавир. И као пијанисткиња и као композиторка значајна је за развој модерне музике у Норвешкој.[5] Агата Бакер Грендал је имала значајну улогу у периоду Златног доба норвешке историје музике. Искомпоновала је свеукупно 400 комада у распону од 70 опуса, била је пријатељица Едварда Грига. Њене прве композиције биле су у складу са доминатним пијанистичким и стилским идејама педесетих година деветнаестог века, које су тада биле актуелне у Европи. У њеним каснијим делима њен стил се променио и на њих су утицај имале ипресионистичке идеје које ће постати актуелне почетком двадесетог века- због тога ју је Паулина Хал (Pauline Hall) прогласила првим норвешким импресионистом.

СмртУреди

 
Гроб Агате и Олауса на гробљу Наш Спаситељ (Vår Frelsers gravlund) у Ослу.

Агата је преминула у свом дому на Ормеји изван Кристијаније са 59 година.

Листа сабраних делаУреди

ПесмеУреди

  • 3 Песме, Op. 1, (1868–9)
  • 5 Песама, Op. 2, (1871)
  • 5 Песама, Op. 3, (1870–73)
  • 7 Песама, Op. 4, (1869–74)
  • 4 Песме, Op. 5, (1871–2)
  • 6 Песама, Op. 6 (1867–71)
  • Летњи живот, 4 Песме, Op. 7
  • 5 Песама, Op. 8 (1871–6)
  • 6 Песама, Op. 9 (1871–9)
  • 4 Песме, Op. 10 (1871–5)
  • 5 Песама, Op. 12 (1879)
  • 5 Песама, Op. 13 (1881)
  • 6 немачких лидова, Op. 14
  • 6 Песама, Op. 16
  • Песме Мора, Op. 17 (1884)
  • 7 Народних песама и Романси, Op. 18
  • Серенада, Op. 21 (1888)
  • 5 Песама, Op. 23 (1888)
  • 6 Песама, Op. 26 (1890)
  • 6 Песама, Op. 27 (1890)
  • Chant de Noces: Bryllupsmorgen, Op. 28 (1890)
  • 10 Песама, Op. 29, (1892)
  • 10 Песама, Op. 31, (1894)
  • Норвешке народне песме, аранжмани, Op. 34 (1894)
  • Ноћ је мирна, Валцер старог народа, Op. 40 (1897)
  • 5 Песама, Op. 41 (1897)
  • The Child's Spring Day, циклус песама, Op. 42 (1899)
  • 8 kjaempeviser, Op. 43 (1896–7)
  • 20 folke- og skjaemteviser, Op. 43 (1896–7)
  • 5 Песама, Op. 46, (1897–9)
  • 2 Песме из Мора, Op. 48
  • 3 Песме у молу, Op. 49
  • Лето (Jynge), 8 песама, Op. 50 (1899)
  • 12 народних песама и мелодија из страних земаља, Op. 51 (1902)
  • Мајка пева, 8 песама, Op. 52 (1900)
  • Sydover 6 песама, Op. 54 1900
  • Ahasverus, 6 песама, Op. 56 (1900)
  • 6 немачких љубавних лидова из младости, Op. 60 (1869–1900)
  • Поље детелина, Op. 62 (1901)
  • 4 Песме, Op. 65 (1901–4)
  • One more Glimpse, Op. 70 (1907)

Комади за соло клавирУреди

  • 6 concert-etuder, Op. 11 (1881)
  • 3 morceaux, Op. 15 (1882)
  • 4 skizzer, Op. 19 (1886)
  • Suite, 5 movements Op. 20 (1887)
  • 3 études, Op. 22 (1888)
  • 6 idylles, Op. 24 (1888)
  • 3 клавирска комада, Op. 25 (1890)
  • Норвешке народне песме и народни плес, Op. 30 (1891)
  • 3 études de concert, Op. 32 (Copenhagen, 1895)
  • Норвешке народне песме и народни плес, Op. 33 (1894)
  • 3 клавирска комада, Op. 35 (1894)
  • Fantasistykker, Op. 36 (1895)
  • Serenade, Op. 37 (1896)
  • 3 угарске студије, Op. 38 (1896)
  • Fantasistykker, Op. 39 (1896)
  • In the Blue Mountain, fairytale suite, 6 pieces, Op. 44 (1897)
  • Fantasistykker, Op. 45 (1897)
  • Etudes de concert, Op. 47 (Copenhagen, 1901)
  • 3 клавирска комада, Op. 53 (1900)
  • Smaa fantasistykker, Op. 55 (1902)
  • Etudes de concert, Op. 57 (Copenhagen, 1903)
  • Concert-études, Op. 58 (Copenhagen, 1903)
  • 6 клавирских комада, Op. 59 (1903)
  • Prélude, Op.61, No. 1 (Copenhagen, 1904)
    • Велики менует, Op.61, No. 2
  • Lettere fantasistykker, Op. 63 (Copenhagen, 1904)
  • Danse burlesque, Op.64, No. 1 (1905)
    • Valse caprice, Op.64, No. 2
  • Barnlige Billeder [Слике деце], 6 fantasias, Op. 66 (1905)
  • 2 клавирска комада, Op. 68 (1907)
  • 3 клавирска комадаr, Op. 69 (1907)

ДискографијаУреди

  • Kirsten Flagstad-Songs (1994)
  • Kirsten Flagstad Early Recordings 1914-1941 (1995)
  • The Danish Nightingale (1995)
  • Povla Frijsh - The Complete Recordings (1995)
  • Women Composers (1996)
  • Women's Voices: Five Centuries of Song (1997)
  • Norsk Romances (2000)
  • Bravourisimo - Wiener Boheme Quartett (2000)
  • Agathe Backer Grøndahl (2000)
  • Agathe Backer Grøndahl: Piano Music (2001)
  • Norwegian Classical Favorites (2004)
  • Women's Work: Solo Piano Music (2006)
  • Noel (2006)
  • Agathe Backer Grøndahl: Complete Piano Music, Vols. 1 - 5: Natalia Strelchenko (2007)

ГалеријаУреди

ЗаписиУреди

  1. ^ Њене песме из овог периода су настале по угледу на немачку романтичарску традицију Феликса Менделсона и Роберта Шумана.

РеференцеУреди

  1. ^ Agathe Backer Grøndahl: komponisten og pianisten. Осло: Solum. 1998. ISBN 8256011521. 
  2. ^ а б в A Biographical Dictionary of Musicians. New York: G. Schirmer. 1905. стр. 33. 
  3. ^ а б „Agathe Backer Grøndahl”. Store Norske Leksikon. Приступљено 23. 6. 2012. 
  4. ^ Shaw, G B. Shaw's Music. ed D. Laurence. The Bodley Head. Vol 1, pp 654-710
  5. ^ Hubbard, W. L. (1908). The American history and encyclopedia of music - Vol. 5. Toledo, New York. стр. 33—34. 

Спољашње везеУреди