Агатонизи
Агатонизи (грчки грч. Αγαθονήσι, Agathonisi) је једно од острва у острвској скупини Додеканеза у источној Грчкој. Управно острво припада округу Калимнос у оквиру Периферији Јужни Егеј, где са околним острвцима и хридима чини посебну општину. Главно место на острву је градић Мегало Хорио.
 | |
| Географија | |
|---|---|
| Координате | 37° 28′ СГШ; 26° 58′ ИГД / 37.47° СГШ; 26.97° ИГД |
| Површина | 17,35 km2 |
| Дужина | 7 km |
| Ширина | 3,5 km |
| Висина | 209 m |
| Највиши врх | Микро Хорио |
| Администрација | |
| Највећи град | Мегало Хорио |
| Демографија | |
| Становништво | 158 (2001) |
| Густина ст. | 9,11 стан./km2 |
Природни условиУреди
Агатонизи је острво Додеканеза мање величине. Најближа острва су му Липси на 22 km ка југозападу и Самос на 20 km ка северу. Турска обала је на 17 км источно. Острво је планинско и каменито, састављено највише од кречњачких стена. Обала Агатонизија је разуђена, са више малих залива са скривеним плажама.
Клима Агатонизија је средоземна са дугим, сушним летима и благим и кишовитим зимама. Мањак падавина је значајно ограничење, а оскудни су и подземни извори. Због тога је биљни и животињски свет оскуднији него на неким околним острвима.
СтановништвоУреди
Главно становништво на Агатонизију су Грци. Халки спада у средње густо насељена острва међу значајинијим острвима Додеканеза, а развој туризма током протеклих 20-ак година допринео је просперитету острва и смањењу пада броја становника.
ПривредаУреди
Данас се привреда Агатонизија све више заснива на туризму, а све мање на традиционалним поморству и пољопривреди (маслине, винова лоза, мање јужно воће).