Адам
Адам (хебр. אָדָם, буквално „човјек“, сродно са ријечима אדמה = „земља“ и אדום = „црвено“; арам. ܐܕܡ; грч. Ἀδάμ; лат. Adam; арап. آدم) у Петокњижју и Курану, први човјек, створен од стране Бога, прародитељ људског рода.[1][2] Муж Евин, отац Каинов, Авељев и Ситов. Био је прогнан из раја након што је пробао плод са Дрвета познања добра и зла.[3]
Према представљају у јудаизму, Адам и Ева у потпуности представљају човјечанство, односно одражавају слику људског рода, а њихова историја се може посматрати као узор историји цијелог човјечанства.
У хришћанству Адам је симбол човјековог односа са Богом, а на Адаму као круни стварања, почива божији благодат, он има потпуну праведност и личну бесмртност, и све то је изгубио због човјековог пада. Овај првородни гријех Адам је прењео на своје потомке – цијелом људском роду. Првородни гријех искупио је „други Адам“ – Исус Христос. Библијска историја Адама постала је важна основа хришћанској вјери, женском потчињавању мушкарцима и догми о првородним гријеху.
Поштован је као пророк у исламу, мандејству и бахаизму.
Поређењем религијских прича о Адаму, он се посматра као примјер мит о мита о постанку човјека.
Библијско представљање Адама приказано је у свјетској умјетности и култури великим бројем примјера, као што су: Еден, Дрво познања добра и зла, забрањени плод, пад човјека, прогнанство из раја.
ПореклоУреди
Критичарско гледиштеУреди
Већина научника заузима став да књига Постанка датира из персијског периода (5. и 4. века пне),[4] али одсуство из остатка јеврејске Библије свих других ликова и инцидената споменутих у поглављима 1–11 Постанка, (Адам се јавља само у поглављима 1–5, са изузетком помињања на почетку Прве књиге дневника где, као и у Постанку, он предводи списак израелских предака[5]) је навела знатну мањину на закључак да су поглавља Genesis 1–11 написана знатно касније, вероватно у 3. веку п. н. е.[6]
Традиционално гледиштеУреди
Још увек има научника који заступају традиционално гледиште, као што је потврдио Исус у Mark 10, да је тај део написао Мојсије као изјаву која му је предата од Бога.[7]
Исламско виђење АдамаУреди
Адамово исламско име је Адем, и по исламу сматра се првим човеком икад створеним, те и првим пророком. Он је такође и супруг Хаве (Еве).
Према Курану, Алах је наредио Анђелима да скупе црну, белу и црвену земљу, и све остале боје, како меком тако и тврдом. Затим је овој смеси Алах додао воде из раја (џенета по исламу), и од те смеше настао је Адам односно Адем. Тако створен, Адем је остао без душе неко време, у том периоду је Иблис обилазио око њега прибојавајући га се. Затим је Алах поставио душу у Адемово тело, те је овај кинуо. Након тога, Алах му је подарио знање и слободу. Такође му је од његове кости створио и жену Хаву.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Hendel 2000, стр. 18.
- ^ Genesis 1–8
- ^ Hendel 2000, стр. 19.
- ^ Cosgrove, Charles H. (2004). The Meanings We Choose: Hermeneutical Ethics, Indeterminacy and the Conflict of Interpretations. Bloomsbury Publishing. стр. 168. ISBN 978-0-567-06896-5.
- ^ Enns 2012, стр. 84.
- ^ Gmirkin 2006, стр. 240–241.
- ^ Lawrenz, Jeske; Carl, John (2004). A Commentary on Genesis 1–11. Milwaukee: Northwestern Publishing House. стр. 14—16. ISBN 978-0-8100-1617-0.
ЛитератураУреди
- Lawrenz, Jeske; Carl, John (2004). A Commentary on Genesis 1–11. Milwaukee: Northwestern Publishing House. стр. 14—16. ISBN 978-0-8100-1617-0.
- Cosgrove, Charles H. (2004). The Meanings We Choose: Hermeneutical Ethics, Indeterminacy and the Conflict of Interpretations. Bloomsbury Publishing. стр. 168. ISBN 978-0-567-06896-5.
- Ashrof, V. A. Mohamad (2005). Islam and Gender Justice: Questions at the Interface. Gyan Books. ISBN 9788178354569.
- Boring, Eugene (2012). An Introduction to the New Testament: History, Literature, Theology. Westminster John Knox. ISBN 9780664255923.
- Enns, Peter (2012). The Evolution of Adam: What the Bible Does and Doesn't Say about Human Origins. Baker Books. ISBN 9781587433153.
- Ginzberg, Louis (1998). The Legends of the Jews: From the Creation to Exodus: Notes for Volumes 1 and 2. JHU Press. ISBN 9780801858949.
- Ginzberg, Louis (1909). The Legends of the Jews (Translated by Henrietta Szold) Philadelphia: Jewish Publication Society.
- Gmirkin, Russell E. (2006). Berossus and Genesis, Manetho and Exodus. Bloomsbury. ISBN 9780567134394.
- Hanauer, J.E. (2011). Folklore of the Holy Land. The Other Press. ISBN 9789675062568.
- Hendel, Ronald S (2000). „Adam”. Ур.: David Noel Freedman. Eerdmans Dictionary of the Bible. Eerdmans. ISBN 9789053565032.
- Mathews, K. A. (1996). Genesis 1–11:26. B&H Publishing Group. ISBN 978-0805401011.
- Pies, Ronald W. (2000). The Ethics of the Sages: An Interfaith Commentary on Pirkei Avot. Jason Aronson. ISBN 9780765761033.
- Schwartz, Howard (2006). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford University Press. ISBN 9780195327137.
- Stortz, Martha Ellen (2001). „Where or When was Your Servant Innocent?”. Ур.: Bunge, Marcia J. The Child in Christian Thought. Eerdmans. ISBN 9780802846938.
- Wheeler, Brannon M. (2002). Prophets in the Quran: An Introduction to the Quran and Muslim Exegesis. A&C Black. ISBN 9780826449573.
Спољашње везеУреди
| Адам на Викимедијиној остави. |