Адам Софронијевић
Адам Софронијевић (Београд, 15. јул 1973) српски је библиотекар и информатичар.[1] Један је од највећих српских стручњака за дигитализацију и организатор великог броја научних и стручних предавања и пројеката националног значаја у области дигитализације у култури.
Адам Софронијевић | |
|---|---|
 Адам Софронијевић | |
| Датум рођења | 15. јул 1973. |
| Место рођења | Београд СФРЈ |
| Образовање | Виша електротехничка школа, Факултет организационих наука, Филолошки факултет |
| Занимање | библиотекар-информатичар |
| Активни период | 2003– |
Члан је Извршног одбора Европског удружења истраживачких библиотека LIBER, био је члан Управног одбора Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, где је од 2015. заменик управника.[2] Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у коме има статус помоћника председника Удружења.
Биографија уреди
Адам Софронијевић рођен је 15. јула 1973. године у Београду у породици са дугом традицијом љубави према књизи и култури. Са мајчине стране води порекло од великог српског задужбинара Николе Спасића.
Основну и средњу школу завршио је у родном граду, а потом уписао Вишу електротехничку школу, на којој је дипломирао 2003. године. Након тога уписао је, а потом и дипломирао на Факултету организационих наука Универзитета у Београду, а мастер студије завршио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду и Факултету организационих наука. Доктор филолошких наука у области библиотекарства постао је јула 2015. одбранивши на Филолошком факултету тезу „Нова парадигма сарадње у библиотекама".[3]
Софронијевић је од 2008. године руководилац Одељења за развој и одржавање библиотечког система, дигитализацију фондова и културну делатност, првог одељења такве врсте у Србији и региону, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”. Организовао је и ангажовао се у многим пројектима развоја и унапређења библиотечко–информационе делатности, а посебно се истиче рад на дигитализацији и виртуелизацији библиотечких услуга.
У оквиру Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чији је члан са статусом помоћника председника Удружења, био је организатор и иницијатор неких од значајнијих акција, као што је набавка писма краља Милана.[4] Као представник Универзитетске библиотеке и члан „Адлигата” водио је пројекат дигитализације чланака и књига о краљу Милану под називом „Краљ Милан у српској штампи“.[5] Сарадња ове две институције резултирала је и дигитализацијом изузетно ретких материјала Удружења, попут ратне штампе, старих правних књига, календара и материјала о Београду[6][7], али и формирањем дигиталног портала посвећеног епидемијама у Србији кроз историју, са највећом дигиталном базом историјских извора, књига и текстова из серијских публикација о епидемијама у Србији.[8]
Од 2013. године Софронијевић је члан Управног одобра европског портала теза DART. Један је од иницијатора прикључивања Републике Србије европској дигиталној инфраструктури DARIAH и њен стални сарадник. Од 2020. године је члан Извршног одбора Европског удружења истраживачких библиотека LIBER (Ligue des Bibliothèques Européennes de Recherche), највећег таквог удружења у Европи.[9]
Покретач је великог броја програма стручног волонтирања у Универзитетској библиотеци, где се издваја програм менторског рада са полазницима у оквиру Академије за дигитализацију.
Осим истакнутог рада у области дигитализације, Софронијевић је и организатор великог броја научних и стручних предавања и скупова, међу којима се издваја међународни научни скуп на Универзитету у Ле Ману (Le Mans Université) у Француској 2015. године. Ван земље је по позиву био предавач у десет различитих земаља Европе.
Тренутно живи и ради у Београду.
Признања и награде уреди
Адам Софронијевић је добитник награде „Марија Илићи Агапова" за 2012. годину, као и пoсебног признања Министарства културе и информисања Републике Србије за допринос дигитализацији кроз научне радове 2018. године.
Референце уреди
- ^ „Adam Sofronijević”. EUNIC Srbija (на језику: српски). 2018-07-04. Приступљено 2020-07-31.
- ^ „ДИДС | др Адам Софронијевић”. ДИДС. Приступљено 2020-07-31.
- ^ „Извештај о оцени докторске дисертације” (PDF). nardus.mpn.gov.rs. Приступљено 2020-07-31 — преко Филолошки факултет Универзитета у Београду.
- ^ „Писма краља Милана први пут приказана јавности у Архиву Војводине” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31.
- ^ „Краљ Милан у историјској штампи”. kraljmilan.unilib.rs. Приступљено 2020-07-31.
- ^ „Muzej knjige i putovanja otvorio digitalni arhiv za javnost”. NOVA portal (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31.
- ^ „Удружење Адлигат — Библиотека Лазић — Претражива дигитална библиотека”. xn--80aafkgm9bibt.xn--90a3ac (на језику: српски). Приступљено 2020-07-31.
- ^ „Портал “Епидемије” – дигитална збирка Адлигата и Универзитетске библиотеке” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31.
- ^ „Executive Board”. LIBER (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-31.
Спољашње везе уреди
- Докторска дисертација Нова парадигма сарадње у библиотекама А. Софронијевића[мртва веза] на сајту часописа Култура.
- Претражива дигитална библиотека периодике на сајту РТВ.
- Српске библиотеке на европском порталу CreativesUnite на сајту Лагуне.
- Изложба „Стари Нови Сад” у Дигиталном омладинском центру у Новом Саду на сајту Адлигата.
