Ада Кале[1], Адакале или Ада-Кале (тур. ада; острво + кале; град) је некадашње острво и насеље на Дунаву у Текијско-оршавској долини, између горње клисуре Казана и низводне Сипске клисуре, код ушћа реке Черне на граници према Румунији. Било је дуго 1750 m. а широко 500 m. Острво је било познато по виновој лози званој адакалка.

Ада Кале
Ada-Kaleh.jpg
Острво Ада Кале крајем 19. века
Ада Кале на мапи Румуније
Ада Кале
Ада Кале
Географија
ЛокацијаДунав
Координате44°42′58″ СГШ; 22°27′20″ ИГД / 44.716111° СГШ; 22.455556° ИГД / 44.716111; 22.455556 Координате: 44°42′58″ СГШ; 22°27′20″ ИГД / 44.716111° СГШ; 22.455556° ИГД / 44.716111; 22.455556
Површина0,875 km2
Дужина1,75 km
Ширина0,5 km
Висина59 m
Администрација
МехединциОршава
Демографија
Становништво600
Густина ст.685,71 стан./km2
Додатне информације
Временска зона

ОписУреди

Ада Кале била је преостала турска енклава до 1912. године. На острву дугом 1,75 км и широком 0,5 км налазила се тврђава и мали град са џамијом, базарем, малом православном капелом, неколико кафетерија, гувернерском палатом и неколико завојитих уличица. Последњих 600 (према другим изворима 1000) углавном турских становника живело је претежно од риболова и производње слаткиша и дуванских производа. Живи туризам развио се у 20. веку. Ада Кале је служила становницима околних региона као романтична дестинација, захваљујући ослобађању од пореза прилика за куповину турских слаткиша, накита и дуванских производа. Ада Калех је такође била позната по узгоју ружа и производи добијени од њих (ружино уље и парфем).

Пре стварања ђердапског језера, главна историјска места на острву срушена су. Покушај да их поново изграде низводно на острву Шимиан у наредним годинама није завршено. Идеја о обнови острва Ада Кале још увек није напуштена, пројектом обнове главних споменика и грађевина на острву Шимијан. Ада Кале је потопљено1971. године изградњом хидроелектране Ђердап.

Већина становника са острва Ада Кале преферирала је да се преселе у друге регионе Румуније, попут Доброге, или да емигрира у Турску.

ИсторијаУреди

Ада Кале су још Римљани утврдили и на темељима тих утврђења грађена су друга, тако је оно увек служило у војне сврхе, јер је онај ко је био његов господар, господарио је пловидбом кроз Ђердап.

Аустријанци последњи обнављају древна утврђења најпре 1689. када цар Леополд I гради утврђење које назива Нова Оршава, јер се налазио 3 km низводно од румунског града Оршаве, а затим и знатно појачање 1718-1738. када је имало 5 кула, од којих 4 угаоне, а једну са шанчевима на најистакнутијем делу, брегу Алион. Године 1718, ту је био царски стан одакле је цар Јосиф I посматрао борбу са Турцима. Турци су га населили после Аустријске окупације 1718-1739, па до његовог потапања ту је било турско насеље.

Ада Кале је често мењало господаре. Било је српско, турско, аустроугарско и на крају румунско. Тек 1878. по Берлинском уговору Турска напушта Ада Кале. После Балканских ратова од 1913. је у поседу је Аустроугарске, а после Првог светског рата припало је Румунији.

На овом острву је 25. јула 1804. за време Првог српског устанка, српска потера предвођена Миленком Стојковићем, ухватила је и погубила четворицу београдских дахија Аганлију, Кучук Алију, Мула Јусуфа и Фочић Мехмед-агу.

Мировни уговор с Османским царством, потписан 10. августа 1920. године, али није ефективно спроведен због почетка грчко-турског рата. 20. новембра 1922. започиње Лозанска међународна конференција о Босфорском и Дарданеловом теснацу, у којој учествује и Румунија, а 24. јула 1923. потписан је Мировни уговор с Турском, којим Анкара признаје права Румуније на острву Ада-Калех[2] .

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Правопис српског језика, 2010, Правописни речник
  2. ^ Recunoașterea internațională a României Mari în tratatele de pace din 1919-1923, 28 noiembrie 2017, Dan Prodan, luceafarul.net

Спољашње везеУреди