Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.

Ада Хуја
Panorama Karaburme.JPG
Ада Хуја (десно)
Административни подаци
Град Београд
ОпштинаПалилула
Географске карактеристике
Координате44°49′23″ СГШ; 20°30′39″ ИГД / 44.8231° СГШ; 20.5107° ИГД / 44.8231; 20.5107Координате: 44°49′23″ СГШ; 20°30′39″ ИГД / 44.8231° СГШ; 20.5107° ИГД / 44.8231; 20.5107
Ада Хуја на мапи Града Београда
Ада Хуја
Ада Хуја
Ада Хуја на мапи Града Београда

Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).

ЛокацијаУреди

Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.

ИсторијаУреди

Ада Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Древни Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Између два рата, у рукавцу Дунава код стругаре Прометне банке (на чијем месту се данас налазе магацински простори Луке Београд[1]), налазило се место познато као "Вир смрти" због великог броја утопљеника.[2]

У јесен 1940. рукавац Дунава је преграђиван како би се добио зимовник, дугачак 4 км и широк 200 м[3], било је планирано да се ту подигне и бродоградилиште.[4] Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километра.[5][6][7]

РеференцеУреди

Спољне везеУреди