Ада Хуја
Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.
Ада Хуја | |
|---|---|
 Ада Хуја (десно) | |
| Административни подаци | |
| Град |  Београд |
| Општина | Палилула |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 23″ С; 20° 30′ 39″ И / 44.8231° С; 20.5107° И |
  Ада Хуја Ада Хуја на карти Града Београда | |
Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).
Локација
уредиАда Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.
Историја
уредиАда Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Између два рата, у рукавцу Дунава код стругаре Прометне банке (на чијем месту се данас налазе магацински простори Луке Београд[1]), налазило се место познато као "Вир смрти" због великог броја утопљеника.[2] Веслачко-пецачко-пливачки клуб "Дунав" је '20-тих и '30-тих имао 12.000 квм земљишта у закупу.[3]
У јесен 1940. рукавац Дунава је преграђиван како би се добио зимовник, дугачак 4 км и широк 200 м[4], било је планирано да се ту подигне и бродоградилиште.[5] Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Модерна фабрика хартије и дрвењаче „Београд” отворена је 3. јула 1962.[6] Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километра.[7][8][9]
На простору Аде Хује постоје дуга аласка традиција. У част породица које практикују аласки начин живота генерацијама, подигнут је спомен-крст.[10]
Референце
уреди- ^ Zlata Vuksanović-Macura (10. 9. 2012). Život na ivici: Stanovanje sirotinje u Beogradu 1919- 1941. Orion art. стр. 131—. ISBN 978-86-83305-68-1.
- ^ "Време", 20. јун 1937
- ^ "Политика", 24. авг. 1936, стр 7
- ^ Почело је грађење великог зимовника за бродове код Аде Хује. Време, 7. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
- ^ Време, 10. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
- ^ „На Ади Хуји пуштена у рад модерна фабрика хартије »Београд«”, Борба, 4. јул 1962, стр. 6
- ^ Politika daily, January 29. 2008. стр. 21.
- ^ Bukvić, Dimitrije (4. 10. 2011). „Oaza na ostrvu samoniklog paradajza”. Politika.
- ^ Tanjug (15. 4. 2017). „Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona”. Politika.
- ^ Г, М. „Крст у част дунавских аласа”. Politika Online. Приступљено 2022-04-28.
Спољашње везе
уреди- Три старца испосника проричу са пустог острва у близини Београда смак света. "Време", 3 апр. 1938, стр. 13. digitalna.nb.rs
