Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.

Ада Хуја
Ада Хуја (десно)
Административни подаци
Град Београд
ОпштинаПалилула
Географске карактеристике
Координате44° 49′ 23″ С; 20° 30′ 39″ И / 44.8231° С; 20.5107° И / 44.8231; 20.5107
Ада Хуја на карти Града Београда
Ада Хуја
Ада Хуја
Ада Хуја на карти Града Београда

Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).

Локација

уреди

Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.

Историја

уреди

Ада Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Између два рата, у рукавцу Дунава код стругаре Прометне банке (на чијем месту се данас налазе магацински простори Луке Београд[1]), налазило се место познато као "Вир смрти" због великог броја утопљеника.[2] Веслачко-пецачко-пливачки клуб "Дунав" је '20-тих и '30-тих имао 12.000 квм земљишта у закупу.[3]

У јесен 1940. рукавац Дунава је преграђиван како би се добио зимовник, дугачак 4 км и широк 200 м[4], било је планирано да се ту подигне и бродоградилиште.[5] Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Модерна фабрика хартије и дрвењаче „Београд” отворена је 3. јула 1962.[6] Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километра.[7][8][9]

На простору Аде Хује постоје дуга аласка традиција. У част породица које практикују аласки начин живота генерацијама, подигнут је спомен-крст.[10]

Референце

уреди
  1. ^ Zlata Vuksanović-Macura (10. 9. 2012). Život na ivici: Stanovanje sirotinje u Beogradu 1919- 1941. Orion art. стр. 131—. ISBN 978-86-83305-68-1. 
  2. ^ "Време", 20. јун 1937
  3. ^ "Политика", 24. авг. 1936, стр 7
  4. ^ Почело је грађење великог зимовника за бродове код Аде Хује. Време, 7. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
  5. ^ Време, 10. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
  6. ^ „На Ади Хуји пуштена у рад модерна фабрика хартије »Београд«”, Борба, 4. јул 1962, стр. 6
  7. ^ Politika daily, January 29. 2008. стр. 21.
  8. ^ Bukvić, Dimitrije (4. 10. 2011). „Oaza na ostrvu samoniklog paradajza”. Politika. 
  9. ^ Tanjug (15. 4. 2017). „Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona”. Politika. 
  10. ^ Г, М. „Крст у част дунавских аласа”. Politika Online. Приступљено 2022-04-28. 

Спољашње везе

уреди