Ада је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу, иако се географски налази у Бачкој, односно на десној обали реке Тисе. Претходни назив места је био Острово (на Тиси). Према попису из 2022. било је 7.423 становника.

Ада
Римокатоличка црква у Ади
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаАда
Становништво
 — 2022.7.423
 — густина105/km2
Географске карактеристике
Координате45° 47′ 55″ С; 20° 07′ 55″ И / 45.798514° С; 20.131832° И / 45.798514; 20.131832
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 m
Површина90,9 km2
Ада на карти Србије
Ада
Ада
Ада на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24430
Позивни број024
Регистарска ознакаSA

Овде се налазе Капела Дудварски и Српска православна црква Вазнесења Христовог у Ади.

Историја уреди

Из пописа Потиске војне границе из 1748. године Шанац "Острово" (Ада) има 178 граничара коњаника. Од тога 61 их је било изван војне службе. Активни припадници - њих 117, били су неједнако опремљени; само 50 их је имало потпуну коњичку војну опреме. Штаб су чинили официри њих шест, на челу са поручником Ристом Мирковићем и заставником Николом Дудварским. Када је реч о пешадији, било је 1748. године у месту 144 граничара. Тројица су стигла од Коморске власти а остали су ту од раније били. Пуну опрему је имало 49, а непотпуну 82 граничара.Официри су били: капетан Петар Јулинац, поручник Марко Милисављевић и заставник Теодор Мирковић.[1] Током појединачног изјашњавања граничарских официра у вези будућег статуса, почетком новембра 1750. године за милитарски статус су се определи месни официри: хаднађи Риста Мирковић, Марко Милосављевић и Стеван Мајновић, те барјактари Никола Дудварски и Тодор Томин.[2]

Дудварски су били Срби стари племићи у Ади. Њихов родоначелник је Никола Дудварски граничарски заставник рођен 1709-1710. године. Постао је заставник 1739. године након вишегодишњег служења у Темишвару. У Осијеку је службовао до 1743. године, па премештен у Острово. Године 1750. определио се за провинцијални сталеж. Следеће 1751. године добио је племићку титулу и 44 ланца земље у Острову.[3]

У Ади је почетком априла 1854. године избио велики пожар током којег је страдало 300 домова. Новосадски лист "Србски дневник" се тада обраћао јавности тражећи помоћ за пострадале у Ади.[4]

Демографија уреди

У насељу Ада живи 8544 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 4093 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 10.800
1953. 10.935
1961. 11.472
1971. 12.347
1981. 12.331
1991. 12.078 11.849
2002. 10.547 11.067
2011. 9.564
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Мађари
  
8.744 82,90%
Срби
  
1.106 10,48%
Југословени
  
216 2,04%
Роми
  
117 1,10%
Хрвати
  
43 0,40%
Албанци
  
27 0,25%
Црногорци
  
21 0,19%
Муслимани
  
14 0,13%
Словаци
  
10 0,09%
Немци
  
10 0,09%
Румуни
  
7 0,06%
Буњевци
  
4 0,03%
Украјинци
  
3 0,02%
Словенци
  
3 0,02%
Бошњаци
  
3 0,02%
Руси
  
1 0,00%
непознато
  
16 0,15%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Спорт уреди

Занимљивости уреди

Године 1927. тројица становника Аде, мађарске националности Шандор Капалош, Фабијан Керестеш и Андраш Решоцки су направило уметничко дело. Од белог мермера исклесали су ти "обични сељаци" попрсје почившег српског краља Петра Карађорђевића. Биста је требало да буде допремљена у београдски Народни музеј.[8]

Напомене уреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Ада, на којој се налазе два насеља, Ада и Стеријино.

Референце уреди

  1. ^ "Мешовита грађа",...
  2. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  3. ^ "Мешовита грађа", Београд 2011. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ "Политика", Београд 1927. године

Спољашње везе уреди