Адем Јашари (алб. Adem Jashari, рођен као Фазли Јашари;[2] Доње Преказе, 28. новембар 1955 — Доње Преказе, 7. март 1998) био је један од оснивача Ослободилачке војске Косова (ОВК), терористичке паравојне формације Албанаца која се борила за отцепљење Косова и Метохије од Савезне Републике Југославије током 1990-их.[3][4][5][6][7]

Адем Јашари
Јашари носи кече
Лични подаци
Име по рођењуФазли Јашари
Датум рођења(1955-11-28)28. новембар 1955.
Место рођењаДоње Преказе, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти7. март 1998.(1998-03-07) (42 год.)
Место смртиДоње Преказе, Србија, СР Југославија
Место укопаМеморијални комплекс „Адем Јашари”, Доње Преказе
Породица
СупружникАвдиље Јашари
ДецаКуштрим Јашари
ПородицаХамез Јашари (брат)
Беким Јашари (нећак)
Војна каријера
Служба Албанија[1]
Косово
1991—1998.
Род Ослободилачка војска Косова
Чинкомандант
КомандантДренице
Учешће у ратовимаПобуна на Косову и Метохији
Рат на Косову и Метохији:
 • Ликвидација терористичке групе Јашари  

ОдликовањаХерој Републике Косово
Одликовање националне заставе

Биографија

уреди

Татомир Вукановић у књизи Дреница наводи да је, према предањима, породица Јашари српског порекла из села Брњака, одакле се предак Адема Јашарија почетком 18. века поарбанашио и населио у Доње Преказе.[8] Рођен је у породици учитељa Шабана Јашарија и његове жене Захиде у селу Доње Преказе у пределу Дренице која је одувек словила као средиште албанског национализма на Косову и Метохији. Након завршене средње техничке школе, заједно са старијим братом Хамезом, придружује се нелегалним албанским организацијама које за циљ имају одвајање Косова и Метохије и њихово припајање замишљеној територији Велике Албаније. Потиче од породице Албанаца који су се деценијама раније борили против југословенских снага, а одрастао је на албанским ратним причама и ретко је био виђен без пиштоља.[9] Између 1975. до 1990. био је због своје иредентистичке делатности у сталном сукобу са органима безбедности. Активно је учествовао у демонстрацијама 1981. Новинар Тим Џуда је константовао да је Јашари „мрзео Србе”.[10]

Тероризам

уреди

Од 1990. више пута нелегално прелази границу и одлази у Албанију где похађа војно-диверзантске курсеве и учествује у организовању нелегалних оружаних формација које ће касније прерасти у јединствену терористичку организацију под називом Ослободилачка војска Косова, при чему добија и чин мајора Оружаних снага Албаније. Заједно са браћом Хамезом и Муратом и браћом Кодре одлази 3. новембра 1991. у Албанију на обуку са намером да створи базу за будућу сепаратистичку војску на Косову и Метохији. Служба државне безбедности покушала је да га ухапси 30. децембра 1991. али је група пружила отпор и успела да побегне.

Главни носилац тероризма од 1992. до 1997. је била Јашаријева група. Најпре су дејствовали из заседа попут качака и балиста, а временом су користили савременије облике тероризма. Због тога су у Окружном суду у Приштини на по 20 година затвора осуђени Адем Јашари, Иљаз Кодра, Сахит Јашари, Фадиљ Кодра, Јакуп Нура, Зенан Кодра и Реџеп Селими, а на 10 година је осуђен и Хашим Тачи.

Прву већу синхронизовану акцију организовали су 22. априла 1996. када су у нападима у Пећи, Штимљу, Дечанима, на путу Рожаје—Приштина код Косовске Митровице убили пет и ранили још пет особа.

Јашаријева група је наставила терористичке активности, а већи сукоб са Полицијом Србије десио се 22. и 23. јануара 1998. Тада је група од 7—8 лица на путу СрбицаДреница заустављала возила и малтретирала путнике. На лице места је дошла патрола полиције која је након пушкарања почела да гони терористе међу којима је биоЈашари. Група је побегла у село Доње Преказе, а полиција је стигла у село и позвала их на предају. На полицију је запуцано из свих кућа, а терористичка група је успела да се извуче из села. Након сукоба, полиција је јавила да је Јашари рањен. У рану зору 5. марта 1998, група терориста Јашарија напада патролу полиције у селу Лауша. Том приликом терористи су ранили два припадника локалне полиције и усмртили три цивила Ашкалија — Фатиму Гаши (51) и њено двоје деце — сина Газменда (16) и ћерку Макфирете (14), након чега снаге полиције крећу у потеру за терористима ка Горњем и Доњем Преказу.

Специјалне полицијске снаге су 5. марта 1998. опколиле село Доње Преказе и направиле шири прстен око других села и позвала Јашарија на предају. Јашари је то одбио и пружио је јак отпор у добро опремљеном бункеру ојачаном џаковима песка. У овим сукобима је поред Јашарија погинуло још 65 терориста и чланова породице, као и 2 припадника полиције.

Албанци сматрају Јашарија „оцем ОВК” и симболом независности Косова. Постхумно му је додељено звање хероја Косова након проглашења независности 2008. Органи Републике Косово[а] по њему су назвали Народно позориште у Приштини, Међународни аеродром Адем Јашари и Олимпијски стадион Адем Јашари.

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

уреди
  1. ^ „Shqipëria dhe UÇK, prapaskena të historisë. Qëndrimi i Ramiz Alisë dhe mandej i Berishës ndaj luftëtarëve kosovarë (dhe një takim i fshehtë)”. Gazeta Tema (на језику: албански). 2018. Приступљено 2023-02-17. 
  2. ^ „Bekim Jashari zbulon një detaj interesant rreth emrit të Adem Jasharit, thotë se e kishte emrin Fazli” (на језику: Albanian). Telegrafi. 19. 8. 2018. „Së fundmi Bekim Jashari ka publikuar detaje tjera interesante, ku ka përmendur se Adem Jashari fillimisht e kishte pasur emrin Fazli 
  3. ^ State-building in Kosovo. A plural policing perspective. Maklu. 5. 2. 2015. стр. 53. ISBN 9789046607497. 
  4. ^ Liberating Kosovo: Coercive Diplomacy and U. S. Intervention. Belfer Center for Science and International Affairs. 2012. стр. 69. ISBN 9780262305129. 
  5. ^ Dictionary of Genocide. Greenwood Publishing Group. 2008. стр. 249. ISBN 9780313346415. 
  6. ^ „Kosovo Liberation Army (KLA)”. Encyclopædia Britannica. 14. 9. 2014. 
  7. ^ „Albanian Insurgents Keep NATO Forces Busy”. Time. 6. 3. 2001. 
  8. ^ Вукановић, Татомир (2005). Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохиј”. стр. 125. 
  9. ^ Bartrop 2012, стр. 142.
  10. ^ Judah 2008b, ...for nothing.

Спољашње везе

уреди