Адријан Манарино

Адријан Манарино (франц. Adrian Mannarino; 29. јун 1988, Суази-су-Монморанси, Француска) је француски тенисер. Најбољи пласман на АТП листи у појединачној конкуренцији остварио је 19. марта 2018. када је заузимао 22. место.[1]

Адријан Манарино

Манарино на Ролан Гаросу 2019.
Манарино на Ролан Гаросу 2019.


Професионална каријера:
2004–
Држава  Француска
Пребивалиште Валета, Малта
Датум рођења (1988-06-29)29. јун 1988.(34 год.)
Место рођења Суази-су-Монморанси, Француска
Висина 1,80 m
Маса 79 kg
Игра Левом руком; дворучни бекхенд
Зарада 9.620.632 $
Тренер Ерван Тортијо
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 245–288 (45,97% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 2 (14 челенџера, 6 фјучерса)
Изгубљена финала: 9
Најбољи пласман: Бр. 22 (19. март 2018)
Тренутни пласман: Бр. 46 (19. децембар 2022)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 4К (2022)
Ролан Гарос 2К (2014, 2016, 2019)
Вимблдон 4К (2013, 2017, 2018)
ОП САД 3К (2013, 2014, 2017, 2020)
Парови
Победе—порази: 40–97 (29,2% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири: 0 (4 фјучерса)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 73 (2. мај 2016)
Тренутни пласман: Бр. 125 (19. децембар 2022)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије ПФ (2016)
Ролан Гарос 2К (2017, 2020, 2022)
Вимблдон 1К (2015, 2016, 2017, 2018, 2022)
ОП САД 3К (2022)
Мешовити парови
Победе—порази: 0–2 (0% на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије
Ролан Гарос 1К (2014, 2015)
Вимблдон
ОП САД
Тимска такмичења
Дејвис куп Ф (2018)

Ажурирано: 19. децембар 2022.

Међу 75 најбољих тенисера завршавао је у десет узастопних сезона (2013–2022).[2] Играо је у једанаест АТП финала, из којих има две титуле: 2019. у Хертогенбосу[3] и 2022. у Винстон-Сејлему.[4]

Највећу победу у каријери остварио је на турниру у Токију 2017. када је избацио Марина Чилића, тада петог тенисера света.[5]

На гренд слем турнирима најдаље је стизао до четвртог кола, и то на Вимблдону (2013, 2017, 2018) и Отвореном првенству Аустралије (2022).[2] На турнирима мастерс 1000 серије једном је играо у четвртфиналу и то у Монтреалу 2017.[6]

АТП финалаУреди

Појединачно: 11 (2:9)Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:1)
АТП 250 (2:8)
Финала по подлози
Тврда (1:7)
Шљака (0:0)
Трава (1:2)
Финала по локацији
Отворено (2:6)
Дворана (0:3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 17. јануар 2015. Окланд, Н. Зеланд Тврда   Јиржи Весели 3:6, 2:6
Финалиста 2. 26. јул 2015. Богота, Колумбија Тврда   Бернард Томић 1:6, 6:3, 2:6
Финалиста 3. 1. јул 2017. Анталија, Турска Трава   Јуичи Сугита 1:6, 6:7(4:7)
Финалиста 4. 8. октобар 2017. Токио, Јапан Тврда   Давид Гофен 3:6, 5:7
Финалиста 5. 30. јун 2018. Анталија, Турска (2) Трава   Дамир Џумхур 1:6, 6:1, 1:6
Финалиста 6. 21. октобар 2018. Москва, Русија Тврда (д)   Карен Хачанов 2:6, 2:6
Победник 1. 16. јун 2019. Хертогенбос, Холандија Трава   Џордан Томпсон 7:6(9:7), 6:3
Финалиста 7. 29. септембар 2019. Џухај, Кина Тврда   Алекс де Минор 6:7(4:7), 4:6
Финалиста 8. 20. октобар 2019. Москва, Русија (2) Тврда (д)   Андреј Рубљов 4:6, 0:6
Финалиста 9. 1. новембар 2020. Нур Султан, Казахстан Тврда (д)   Џон Милман 5:7, 1:6
Победник 2. 27. август 2022. Винстон-Сејлем, САД Тврда   Ласло Ђере 7:6(7:1), 6:4

Остала финалаУреди

Тимска такмичења: 1 (0:1)Уреди

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 23–25. новембар 2018. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д)   Лука Пуј
  Жереми Шарди
  Пјер-Иг Ербер
  Никола Маи
  Жо-Вилфрид Цонга
  Марин Чилић
  Борна Ћорић
  Франко Шкугор
  Мате Павић
  Иван Додиг
1:31 [7]

1 Учествовао је само у првом колу Дејвис купа, у мечу против Холандије.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Adrian Mannarino – overview”. ATP Tour. Приступљено 29. 6. 2021. 
  2. ^ а б „Adrian Mannarino – player bio/career”. ATP Tour. Приступљено 19. 12. 2022. 
  3. ^ „Seventh Final The Charm For Mannarino, A First-Time Titlist In 's-Hertogenbosch”. ATP Tour. 16. 6. 2019. Приступљено 29. 6. 2021. 
  4. ^ „Mannarino Makes History With Winston-Salem Title”. ATP Tour. 27. 8. 2022. Приступљено 29. 8. 2022. 
  5. ^ „Mannarino Beats Cilic In Tokyo For Biggest Career Win”. ATP Tour. 7. 10. 2017. Приступљено 29. 6. 2021. 
  6. ^ „Denis Shapovalov beats Mannarino to advance to Rogers Cup semifinals”. Sportsnet. 11. 8. 2017. Приступљено 29. 6. 2021. 
  7. ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2018. Приступљено 29. 6. 2021. 
  8. ^ „2018 Davis Cup world group, first round”. Davis Cup. Приступљено 29. 6. 2021. 

Спољашње везеУреди