Азијски слон или индијски слон (лат. Elephas maximus) је једина врста у роду Elephas и једна од три савремене врсте слонова. Нешто је мањи од афричког рођака и има другачије животне навике.

Азијски слон
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Proboscidea
Породица: Elephantidae
Род: Elephas
Врста:
E. maximus
Биномно име
Elephas maximus
(Linnaeus, 1758)
Ареал распрострањења азијског слона

Подврсте уреди

Врста азијски слон обухвата следеће подврсте:[2]

Станиште уреди

У прошлости је ареал распрострањења азијских слонова био много већи него данас, али услед ширења људске популације ограничен је на неколико области јужне и југоисточне Азије. Азијски слон је распрострањен у Индији, на Шри Ланки, Непалу, Бутану, Индокинеској области и на Индонезијским острвима. Насељава тропске шуме и простране равнице с травом. Пошто имају велике потребе за биљном храном и водом, крећу се између различитих подручја са обилном вегетацијом и великим количинама воде. Крда азијских слонова су у сталном покрету, а те миграције се одвијају без правилности и зависе од услова средине и количине доступних ресурса.

Морфологија уреди

 
Скелет азијског слона

Азијски слон се по величини и спољашњем изгледу разликује од афричког слона. На првом мјесту је разлика у величини ушију, што је резултат нешто нижих температура и влажније климе која влада на станишту азијског слона, јер је првенствена улога великих слоновских ушију расхлађивање. Уши су широке око 75 cm, а дуге 60 cm. Висина азијског слона је нешто мања од афричког и износи око 3 m, док је дужина тијела око 6 m. Мужјаци су тешки између 3.500 kg и 4.500 kg, а могу достићи тежину и од 5.000 kg. Женке су нешто лакше и њихова тежина достиже највише 3.000 kg. Мужјак азијског слона достиже висину од 3 m, а женка око 2,4 m. Имају дебелу кожу која их донекле штити од наметника, а дебљина се креће између 2 cm и 2,5 cm.

 
Здесна на лијево: зуб азијског, афричког слона и мастодонта

Боја коже је тамно до свијетлосмеђа, а може бити и жућкаста. Данас постоји мало азијских слонова с кљовама. Пошто је изловљавањем доста ослабљен генетички фонд, већина азијских слонова данас нема кљове, јер су се у прошлости ловили мужјаци с кљовама те се тако искључили из репродукције. Неке женке такође имају кљове. Кљове су дугачке око 1,5 m, а тешке око 30 kg. Једна од морфолошких карактеристика слона је и дебели слој ткива на базама ногу, која ублажава последице огромне тежине на остатак тијела. Нос и горња усна спојени су у дугу сурлу која има око 150.000 мишића, а служи за чупање траве и грана, подизање предмета, дисање под водом и усисавање воде за пиће и прскање (расхлађивање). Сурла је уједно и најосјетљивија на додир. Азијски слонови имају једну ткивну ресицу на сурли, за разлику од афричког, који има двије. У устима се налазе четири велика зуба - кутњака. Имају храпаву површину, тешки су до 5 kg, а дугачки око 30 cm. Када се истроше испадају, а на њихово мјесто долазе зуби који су били иза. Тако слон промијени кутњаке 6 пута у животу. Слонови имају ситне очи па слабо виде, те се више ослањају на њух и додир.

Начин живота уреди

 
Крдо азијских слонова

Азијски слонови живе у крдима. Крда броје између 10 и 30 јединки, и сачињавају их женке. Заједница је матријархат и предводи је најстарија женка. Кад она угине или јој се било шта деси, замјењује је друга најстарија женка. Крдо према томе чине баке, мајке, кћерке... Постоје и мушка крда, која се састоје само од мужјака који су напустили крдо у ком су рођени. То се дешава код свих мужјака и најчешће до шесте године живота. Млади мужјаци се одвајају и осамљују, али као што је претходно наведено, могу формирати и мања крда мужјака. Крда азијских слонова се крећу по пространим травнатим областима или по шумама у потрази за храном. Већином се крећу ноћу и нису посебно територијални. Азијски слонови имају мало природних непријатеља попут тигрова, али од њих су угрожени само младунци. Ако крдо нападне неки грабљивац, слонови се збијају у круг штитећи младунце који су у средини, док се најстарија женка окреће према опасности. У природи живе највише до 70 или у ријетким случајевима 80 година.

Понашање уреди

Азијски слонови (као и афрички) показују сложено социјално понашање. У крду су сви слонови везани једни за друге. Већином се држе заједно, али могу накратко и да се одвајају. Комуницирају додиром, покретима тијела и нарочито инфразвуком, који људи нису у стању да чују, јер има изузетно ниску фреквенцију. Кад један члан заједнице западне у неку невољу, остали га одлучно бране и штите. Угинуле чланове крда жале, а рођење младунаца „прослављају“. Азијски слонови су изузетно интелигентне животиње и у стању су да науче 23 команде.

Исхрана уреди

 
Слонови се хране искључиво биљном храном и при исхрани увијек користе сурлу

Слонови су искључиво биљоједи, а хране се травом, гранчицама дрвећа, плодовима воћа и лишћем. Могу појести од 75 kg до 150 kg хране на дан. У потрази за храном прелазе раздаљине и до 5000 km или чак 10.000 km. Одрасли слон може оборити и дрво да се домогне укусних плодова или лишћа. Ако се нађу у близини плантажа риже или банана, неће се двоумити да је опустоше, тако да фармери имају много проблема с њима. Слонови брзо и непотпуно варе храну, и поприлична количина хране остане дјелимично сварена. Због тога морају да једу стално да би подмирили потребе. У храњењу им прође око три четвртине дана. Азијски слонови једу више зелене траве од афричких.

Размножавање уреди

 
Мајка доји младунче

Полна зрелост мужјака наступа између 11. и 12. године живота, али у том периоду им старији мужјаци не дозволе да се паре са женкама. Паре се тек кад наврше 20 година, и тада им се увећавају жлијезде с обије стране главе које луче течност богату хормоном тестостероном. За вријеме парења мужјаци постају агресивнији и често се међусобно боре. Женке полно сазријевају у 9. години, а имају потребу за парењем сваких 16 до 17 седмица, чак и ако већ доје младунче. Трудноћа траје 20 до 22 мјесеца, или око 640 дана. То је уједно и најдужа трудноћа у природи. Након тога рађа се младунче, које је тешко између 100 kg и 120 kg, а висине око 1 m. Младунче сиса до 6. мјесеца, после чега већ може да једе чврсту храну.

Значај уреди

Природа уреди

Азијски слонови имају велики значај у природи јер мијењају изглед околине док се крећу и хране. Чупају траву и тако преврћу земљу и помажу израстању нових биљака. У свом кретању кроз шуме крче путеве и обарају дрвеће те тако олакшавају пролаз другим животињама и човјеку. Поред тога пробијају пут сунчевим зрацима у унутрашњост џунгле. Често доприносе и размножавању биљака јер преносе сјеме у свом измету.

 
Азијски слон као „превозно средство“

Људи уреди

Азијски слонови су највеће животиње које је човјек успио да припитоми. Сматра се да су први азијски слонови припитомљени 2000 година п. н. е. у долини ријеке Инд. Од тада азијски слонови су коришћени у разне сврхе. Носили су људе кроз прашуму, извлачили балване дрвећа у шуми, служили за борбу у ратовима. Још 1100. п. н. е. у Азији су се користили за ратовање. Данас азијски слонови мање служе као радна снага, а више као „еколошко превозно средство“ кроз шуме, посебно за туристе. У Европу су их први донијели португалски краљеви у 16. вијеку из својих азијских колонија. Данас азијских слонова има свуда у свијету у зоолошким вртовима. Поред тога постоји, данас већ мали број, јединке које се користе у неким тачкама у циркусима.

Угроженост уреди

Азијски слон је био угрожен у прошлости због лова, када су истријебљени у многим крајевима Азије. Изловљавање азијских слонова допринијело је истребљивању мужјака с кљовама, тако да већина данашњих азијских слонова нема кљове. У прошлости је много младунчади хватано у природи и припитомљавано, да би касније служили у рату или за рад. Данас се све мање користе за рад, а лов је законом забрањен. Главне проблеме опстанка азијских слонова представља криволов и ширење људске популације. Људи потискују слонове са њихових природних станишта јер сијеку шуме и граде плантаже или насеља. Према неким процјенама данас има између 35 000 и 55 000 дивљих азијских слонова, док постоји око 15 000 припитомљених слонова.

Извори уреди

  1. ^ Choudhury, A., Lahiri Choudhury, D.K., Desai, A., Duckworth, J.W., Easa, P.S., Johnsingh, A.J.T., Fernando, P., Hedges, S., Gunawardena, M., Kurt, F., Karanth, U., Lister, A., Menon, V., Riddle, H., Rübel, A. & Wikramanayake, E. (IUCN SSC Asian Elephant Specialist Group) (2008). Elephas maximus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 2. 2020.  База података укључује и доказе о ризику угрожености.
  2. ^ Shoshani, J. (2005). „Order Proboscidea”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 90. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  3. ^ Fernando, Prithiviraj; Vidya, T. N. C.; Payne, John; Stuewe, Michael; Davison, Geoffrey; Alfred, Raymond J.; Andau, Patrick; Bosi, Edwin; Kilbourn, Annelisa; Melnick, Don J.; Craig Moritz (18. 8. 2003). „DNA Analysis Indicates That Asian Elephants Are Native to Borneo and Are Therefore a High Priority for Conservation”. PLOS Biology (на језику: енглески). 1 (1): e6. ISSN 1545-7885. PMC 176546 . PMID 12929206. doi:10.1371/journal.pbio.0000006 . 

Литература уреди

  1. Shoshani, Jeheskel 2005. in Wilson, D. E., and Reeder, D. M. (eds):Mammal Species of the World, 3rd edition, Johns Hopkins University Press
  2. International Masters Publishers, Енциклопедија животиња
  3. http://www.elephants.com/

Спољашње везе уреди