Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине
Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ) највиша научна и уметничка установа на простору Босне и Херцеговине.[1]
| Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | ANUBIH • АНУБИХ |
| Датум оснивања | 1951. |
| Тип | Национална академија |
| Намена | Развој науке, уметности |
| Седиште | Сарајево,  Босна и Херцеговина |
| Чланови | 51 члан (2019) |
| Председник | Милош Трифковић (од 2014) |
| Генерални секретар | Зијо Пашић |
| Потпредседници | Лидија Линцендер-Цвијетић, Адила Пашалић-Кресо |
| Матична организација | Председништво академије |
| Веб-сајт | www |
Историја уреди
Академија је настала из Научног друштва Босне и Херцеговине (НДБиХ), највише институције за бригу о научном животу, које је, одлуком Скупштине НР Босне и Херцеговине, основано 1951. године.[1] Законом о АНУБиХ, донесеним 1966. године, НДБиХ преформулисано је у АНУБиХ. Задатак Академије био је да води бригу о укупном развоју науке и уметности, да организује научна истраживања, те да објављује радове својих чланова и сарадника.[2]
Одељења уреди
Према одредбама статута, АНУБиХ је организована у шест одељења:[2]
- Одељење за друштвене науке
- Одељење за хуманистичке науке
- Одељење за медицинске науке
- Одељење за природне и математичке науке
- Одељење за техничке науке
- Одељење за уметност
Ради научне и стручне обраде различитих питања научног и уметничког рада одјељења су овлаштена да образују радне органе (одборе и комисије), у чији састав, поред чланова АНУБиХ, могу да уђу и друге истакнуте личности из одговарајућих струка.[2] Неки од одбора су:
- Библиотека
- Одбор за међународну сарадњу
- Одбор за издавачку делатност
- Комисија за научна питања
Организационе јединице Академије су:
- Организациона јединица за балканолошка испитивања
- Организациона јединица за филозофска истраживања
- Организациона јединица за лексикографију и лексикологију
- Организациона јединица за Координацију медицинских истраживања
- Центар за крш
Председници уреди
- Васо Бутозан (1966–1968)
- Бранислав Ђурђев (1968–1971)
- Едхем Чамо (1971–1977)
- Алојз Бенац (1977–1981)
- Светозар Зимоњић (1981–1990)
- Сеид Хуковић (1990–1999)
- Божидар Матић (1999-2014)
- Милош Трифковић (од 2014)
Почасни чланови уреди
- Јосип Броз Тито, изабран 19. новембра 1969. године
- Иво Андрић, изабран 23. децембра 1969. године
- Родољуб Чолаковић, изабран 23. децембра 1969. године
- Едвард Кардељ, изабран 29. априла 1971. године
- Владимир Бакарић, изабран 18. априла 1974. године
- Иван Супек, изабран 14. маја 2002. године
- Богдан Богдановић, изабран 14. маја 2002. године
- Адил Зулфикарпашић, изабран 14. маја 2002. године