Римски лимес на доњем Дунаву, са убележеним местом тврђаве Акве код данашњег Прахова

Акве (лат. Aquae, грч. Ακυες) је некадашњи позноантички римски и раносредњовековни византијски утврђени град који је био лоциран поред обале Дунава, у близини дунавског лимеса, код данашњег места Прахово. Град је припадао провинцији Приобалној Дакији (лат. Dacia Ripensis) и био је епископско седиште са великим административним подручјем, како се наводи у XI новели цара Јустинијана.[1]

Први епископ града Акве у списима је епископ Виталије 343. године.[2] Током 6. века, епископи града Акве били су потчињен архиепископу Јустинијане Приме (лат. Iustiniana Prima). Савремена Тимочка епархија представља наследницу древне Аквенске епархије, а тимочки епископи су по том основу наслдници древних аквенских епископа.

Град Акве помиње се и у попису Прокопија из Цезареје места као седиште једног од дистрикта са 37 кастела. a на једном другом месту исти писац помиње Акве крај Дунава као градић који је обновио цар Јустинијан, када су га Авари разорили.[3]

Град је у античком периоду имао значајно војни и трговачки значај. Са његових утврђења је контролисан прелаз преко Дунава код Великог острва. У његовом саставу је било и утврђено пристаниште.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Turlej 2016, стр. 56, 125-133.
  2. ^ Живота В. Јоцић и Светислав Крстић, Никета из Ремезијане, Просвета Ниш, Књ. I, pp. 212
  3. ^ Мирослава Мирковић, Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији
  4. ^ Перица Шпехар, Материјална култура из рановизантијских утврђења у Ђердапу, Београд 2010. pp. 48.

ЛитератураУреди