Активизам је планирано понашање да би се постигли социјални или политички циљеви кроз активности какве су подизање свести, стварање коалиција, вођење политичких кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене[1]. Социјални рад у заједници посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова живота, посебно маргиналних група и угрожених појединаца. Услов за то је самоорганизовање појединаца и група.[1] У зависности од контекста времена и друштвене средине, реч активизам добија различите призвуке. У СФРЈ се под активизмом подразумевао политички рад, а једини политички рад је био за Комунистичку партију Југославије. Доласком вишестраначја, термин активизам се проширио и на актере свих партија, а доласком нових друштвених покрета шири се и на њихове активисте. У контракултурним круговима Запада под речју активиста се најчешће подразумева радикално леви активиста или активиста нових друштвеих покрета.

Активисти за грађанска права на Маршу на Вашингтон за послове и слободу током покрета за грађанска права у августу 1963.
Марш за ослобођење жена у Вашингтону, август 1970.
Мировни активисти на Тргу републике у Београду марта 2004.

Активиста је појединац који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У социјалном радуулога активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист клијента и промену социјалног система, нарочито оних норми које непосредно или посредно штете или могу штетити клијентима.[1] Активисти посвећени друштвеним променама су обично у једној области више ангажовани него у другој, па тако постоји: мировни активизам, еколошки активизам, феминистички активизам, ЛГБТ активизам итд. Конкретне активности активизма могу бити у најразличитијој форми: кампање, петиције, акције за подизање свести јавног мњења, грађанска непослушност, обезбеђивање правне помоћи, бојкот, лобирање, протести, директне акције.

Активизам се може спроводити свакодневно на различите начине, укључујући стварање уметности (артивизам), компјутерско хаковање (хактивизам) или једноставно кроз начин на који неко одлучи да троши свој новац (економски активизам). На пример, одбијање куповине одеће или друге робе од предузећа у знак протеста против експлоатације радника од стране тог предузећа може се сматрати изразом активизма. Међутим, највидљивији и најутицајнији активизам често долази у облику колективне акције, у којој бројни појединци заједно координирају чин протеста како би остварили већи утицај.[2] Колективна акција која је сврсисходна, организована и одржавана током одређеног временског периода постаје позната као друштвени покрет.[3]

Историјски гледано, активисти су користили литературу, укључујући памфлете, трактате и књиге да шире или пропагирају своје поруке и покушавају да убеде своје читаоце у праведност свог циља. Истраживања су сада почела да изучавају како савремене активистичке групе користе друштвене медије да олакшају грађански ангажман и колективну акцију комбинујући политику са технологијом.[4][5] Левичарски и десничарски онлајн активисти често користе различите тактике. Хаштаг активизам и офлајн протести су чешћи на левици. Стратешки рад са партизанским медијима, миграција на алтернативне платформе и манипулација матичних медија су чешћи на десници.[6] Поред тога, перцепција повећаног левичарског активизма у науци и академским круговима може смањити конзервативно поверење у науку и мотивисати неке облике конзервативног активизма, укључујући и универзитетске кампусе.[7][8] Неки научници су такође показали како је утицај веома богатих Американаца облик активизма.[9][10]

Дефиниције активизмаУреди

Онлајн етимолошки речник бележи да су енглеске речи „активизам“ и „активиста“ у употреби у политичком смислу од 1920.[11] или 1915,[12] респективно. Историја речи активизам сеже до ранијих схватања колективног понашања[13][14][15] и друштвеног деловања.[16] Још 1969. године, активизам је дефинисан као „политика или пракса да се делује са одлучношћу и енергијом“, без обзира на политички значај, док је друштвена акција дефинисана као „организована акција коју предузима група ради побољшања друштвених услова“, без обзира на нормативни статус. Након налета такозваних „нових друштвених покрета“ у Сједињеним Државама током 1960-их, дошло је до појаве новог схватања активизма као рационалне и прихватљиве демократске опције протеста или жалбе.[17][18][19] Међутим, историја постојања побуне кроз организовани или уједињени протест у забележеној историји датира још од побуна робова у 1. веку пре нове ере у Римском царству, где се под вођством бившег гладијатора Спартака 6.000 робова побунило, и консеквентно било разапето на крстове од Капуе до Рима у ономе што је постало познато као Трећи устанак робова.[20]

У енглеској историји, Сељачка побуна је избила као одговор на наметање бирачког пореза,[21] и била је паралелна са другим побунама и револуцијама у Мађарској, Русији и недавно, на пример, у Хонгконгу. Године 1930, под вођством Махатме Гандија хиљаде протестујућих Индијаца је учествовало у Маршу соли,[22] као протест против опресивних пореза њихове владе, што је резултирало затварањем 60.000 људи и коначно независношћу њихове нације. У земљама широм Азије, Африке и Јужне Америке, истакнутост активизма организованог од стране друштвених покрета, а посебно под вођством грађанских активиста или социјалних револуционара, подстакла је повећање националног самопоуздања или, у неким деловима света у развоју, колективистичко комунистичко или социјалистичко уређење и припадност.[23] Активизам је имао велики утицај и на западна друштва, посебно током 20. века кроз друштвене покрете као што су Лабуристички покрет, Покрет за права жена и Покрет за грађанска права.[24]

Типови активизмаУреди

Често се сматрало да се активизам бави људским правима или питањима животне средине, али слободарски и верски активизам су такође важне врсте.[25] Људска права и питања животне средине су се историјски третирали одвојено у оквиру међународног права и као активистички покрети;[26] пре 21. века, већина покрета за људска права није експлицитно третирала питања животне средине, а исто тако, питања људских права нису обично била интегрисана у рани еколошки активизам.[27] У 21. веку, пресек између људских права и заштите животне средине постаје све важнија, што је довело до критике матичног покрета за заштиту животне средине[28] и развоја покрета за еколошку правду и климатску правду.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. ^ Tarrow, Sidney (1998). Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics  (2nd изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9781139076807. OCLC 727948411. 
  3. ^ Goodwin, Jeff; Jasper, James (2009). The Social Movements Reader: Cases and Concepts  (2nd изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 9781405187640. 
  4. ^ Obar, Jonathan; et al. (2012). „Advocacy 2.0: An Analysis of How Advocacy Groups in the United States Perceive and Use Social Media as Tools for Facilitating Civic Engagement and Collective Action”. Journal of Information Policy. 2: 1—25. SSRN 1956352 . doi:10.5325/jinfopoli.2.2012.1. 
  5. ^ Obar, Jonathan (2014). „Canadian Advocacy 2.0: A Study of Social Media Use by Social Movement Groups and Activists in Canada”. Canadian Journal of Communication. 39. SSRN 2254742 . doi:10.22230/cjc.2014v39n2a2678 . 
  6. ^ Freelon, Deen; Marwick, Alice; Kreiss, Daniel (2020-09-04). „False equivalencies: Online activism from left to right”. Science (на језику: енглески). 369 (6508): 1197—1201. Bibcode:2020Sci...369.1197F. PMID 32883863. S2CID 221471947. doi:10.1126/science.abb2428. 
  7. ^ Cofnas, Nathan; Carl, Noah; Woodley of Menie, Michael A. (2018-03-01). „Does Activism in Social Science Explain Conservatives' Distrust of Scientists?”. The American Sociologist (на језику: енглески). 49 (1): 135—148. ISSN 1936-4784. S2CID 148765659. doi:10.1007/s12108-017-9362-0. 
  8. ^ Ince, Jelani; Finlay, Brandon M.; Rojas, Fabio (2018). „College campus activism: Distinguishing between liberal reformers and conservative crusaders”. Sociology Compass (на језику: енглески). 12 (9): e12603. ISSN 1751-9020. S2CID 150160691. doi:10.1111/soc4.12603. 
  9. ^ Burris, Val (2000-08-01). „The Myth of Old Money Liberalism: The Politics of the Forbes 400 Richest Americans”. Social Problems. 47 (3): 360—378. ISSN 0037-7791. JSTOR 3097235. doi:10.2307/3097235. 
  10. ^ Scully, Maureen; Rothenberg, Sandra; Beaton, Erynn E.; Tang, Zhi (2017-03-20). „Mobilizing the Wealthy: Doing "Privilege Work" and Challenging the Roots of Inequality”. Business & Society. 57 (6): 1075—1113. ISSN 0007-6503. S2CID 157605628. doi:10.1177/0007650317698941. 
  11. ^ Harper, Douglas. „activism”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 17. 12. 2015. 
  12. ^ Harper, Douglas. „activist”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 17. 12. 2015. 
  13. ^ Park, Robert; Burgess, Ernest (1921). Introduction to the Science of Sociology. Chicago: University of Chicago Press. 
  14. ^ Merton, Robert (1945). Social Theory and Social Structure. New York: Free Press. 
  15. ^ Hoffer, Eric (1951). The True Believer: Thoughts on the Nature of Mass Movements. New York: Harper & Row. 
  16. ^ Parsons, Talcott (1937). The Structure of Social Action. New York: Free Press. 
  17. ^ Olson, Mancur (1965). The Logic of Collective Action: Public Goods and the Theory of Groups . Cambridge, Mass.: Harvard University Press. 
  18. ^ Gamson, William A. (1975). The Strategy of Social Protest . Homewood, IL: Dorsey Press. ISBN 9780256016840. 
  19. ^ Tilly, Charles (1978). From Mobilization to Revolution . Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 9780201075717. 
  20. ^ Czech, Kenneth P. (април 1994). „Ancient History: Spartacus and the Slave Rebellion”. HistoryNet. Приступљено 12. 8. 2018. 
  21. ^ „Peasants' Revolt”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 12. 8. 2018. 
  22. ^ Pletcher, Kenneth (14. 12. 2015). „Salt March”. Encyclopaedia Britannica. 
  23. ^ Goodwin, Jeff (2001). No Other Way Out: States and Revolutionary Movements, 1945–1991 . Cambridge, UK: Cambridge University Press. 
  24. ^ Meyer, David; Tarrow, Sidney (1998). The Social Movement Society: Contentious Politics for a New Century. Rowman & Littlefield. 
  25. ^ Keckler, Charles; Rozell, Mark J. (2015-04-03). „The Libertarian Right and the Religious Right”. Perspectives on Political Science. 44 (2): 92—99. ISSN 1045-7097. S2CID 145428669. doi:10.1080/10457097.2015.1011476. 
  26. ^ Boyle, Alan (11. 10. 2012). „Human Rights and the Environment: Where Next?”. European Journal of International Law. 23:3 (3): 613—642. doi:10.1093/ejil/chs054 — преко Oxford Academic. 
  27. ^ „Introduction” (PDF). Human Rights Dialogue. 2:11: 2. пролеће 2004. 
  28. ^ Britton-Purdy, Jedediah (7. 9. 2016). „Environmentalism Was Once a Social-Justice Movement”. The Atlantic. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди