Алан Пенингтон (енгл. Alan Pennington; Воласи, 4. април 1916Лисабон, 2. јун 1961) био је британски атлетичар, спринтер, члан АК Воласи из Воласија.

Алан Пенингтон
Alan Pennington
Лични подаци
Пуно имеАлан Пенингтон
Датум рођења(1916-04-04)4. април 1916.
Место рођењаВоласи, Уједињено Краљевство
Датум смрти2. јун 1961.(1961-06-02) (45 год.)
Место смртиЛисабон, Португалија
Држављанствобританско
Висина1,78
Маса68
Спортске информације
Спортспринт
КлубАК Воласи, Воласи
Достигнућа и титуле
Лични рекорди100 м - 10,6, (1936).
200 м - 21,5 (1937).
Освојене медаље
Атлетика
Европско првенство на отвореном
200 м
Бронзана медаља — треће место 1938. Париз 21,6
4 х 400 м
Сребрна медаља — друго место 1938. Париз 3:14,9

Спортска биографија уреди

Пенингтон је био веома успешан као јуниор који је 1934. освојио јуниорско првенство ААА (Атлетске аматерске асоцијације) на 100 и 220 јарди, а 1935. поставио британски јуниорски рекорд од 49,6 на 440 јарди, у години када је постао бруцош на Оксфорду.

У такмичењу за Оксфорд против Кембриџа победио је на 100 јарди 1936. и 1938. а на 440. јарди 1939. Финале у обе дисциплине на ААА првенствима 1936. донело ми је и прве међународне дуеле на Олимпијским играма те године. Такмичио се у три дисциплине. на 100 м зауставио се у полуфиналу[1], на 200 м квалификовао се за четвртфинале али није се појавио на старту [2]. Трећа дисциплина била је штафета 4 х 100 метара која је испала у квалификацијама[3].

На 2. Европском првенству 1938. у Паризу освојио је сребрну медаљу са штафетом 4 х 400 м у саставу Џон Барнс, Алфред Болдвин, Пенингтон и Годфри Браун [4] и бронзану на 200 м [5]. На првенству ААА био је други на 440 јарди 1938. а победник 1939. године, када је био водећи Британац и трећи на европској ранг листи на 400 м. Изједначио је британски национални рекорд и по први пут поразио Годфри Брауна.

Избијање рата је окончало све наде да се кандидује на Олимпијке игре 1940. године. Већину ратних година провео је у иностранству, али је повремено истрчао веома вредне резултате, посебно 1942. када је 440 јарди истрчао за 48,7 сек. и када је победио канадску звезду, Џона Лоринга.

После рата, радио је у осигурању. У јуну 1961. на службеном путу у Лисабону пронађен је мртав у хотелској соби са прострелним ранама на глави. У соби су пронађени пиштољ и писмо у којем је забележен разлог самоубиства.[6]

Референце уреди

Спољашње везе уреди