Аластер Макинтајер

Аластер Макинтајер (енгл. Alasdair MacIntyre; Глазгов, 12. јануар 1929) је британски филозоф посебно значајан због доприноса филозофији морала и политичкој филозофији али су значајни и његови радови из области историје филозофије и теологије. Тренутно је истраживач у Центру за савремене аристотеловске студије у етици и политици и професор-емеритус филозофије на Универзитету Нотр Дам.

Аластер Макинтајер
Датум рођења	(1929-01-12)12. јануар 1929.
Место рођења	Глазгов Уједињено Краљевство
Школа	Универзитет у Манчестеру, Queen Mary, University of London
Епоха	20. век/21. век
Регија	Западна филозофија
Школа филозофије	Аналитичка филозофија, Томизам
Интересовања	Етика, метаетика, историја филозофије, политичка филозофија
Идеје	обнова интересовања за етику врлине
Утицаји од Аристотел, Августин Хипонски, Тома Аквински, Серен Киркегор, Карл Маркс, Фридрих Ниче, Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Енскомбе, Р. Џ. Колингвуд, Имре Лакатош, Томас Кун, Џон Хенри Њуман
Утицао на Постлиберална теологија, Алистер Макгрет

У својим раним радовима Макинтајер је био на фону марксистичке филозофије присутне у британским културним круговима у првој половини 50-их година али се убрзо окренуо проблемима филозофије религије и филозофске теологије. Овај период који се може сместити у средину 50-их године карактерише сарадња са истакнутим британским филозофом и заговорником атеистичке филозофије религије Ентонијем Флуом. Ипак, посебан филозофски стил Макинтајер је почео да негује тек од средине 60-их година када се заинтересовао за проблеме етике, филозофије морала и политичке филозофије. У једној од најзначајнијих својих књига Краткој историји етике (A short history of ethics: a history of moral philosophy from the Homeric age to the twentieth century) покушао је да истражи различите приступе етичким проблемима и да их систематизује. У својим каснијим радовима, под утицајем Аристотела и Томе Аквинског, Макинтајер је све више постајао заговорник етике врлине што је нарочито изражено у његовим радовима У потрази за врлином (After Virtue), Whose Justice? Which Rationality?, Three Rival Versions of Moral Enquiry. У неколико књига бавио се историјом римокатоличке филозофије (посебно животом и делом Едит Штајн).