Алберт Нађ
Алберт Нађ (мађ. Nagy Albert; Земун, 29. октобар 1974) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији везног играча. Од 2017. ради као фудбалски тренер.
| Алберт Нађ | |||
|---|---|---|---|
 Нађ 2007. године као играч Ростова | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Алберт Нађ | ||
| Датум рођења | 29. октобар 1974. | ||
| Место рођења | Земун, СФРЈ | ||
| Висина | 1,74 m | ||
| Позиција | задњи везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Телеоптик | |||
| 1988—1992 | Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1992—1996 | Партизан | 111 | (8) |
| 1996—1999 | Бетис | 55 | (1) |
| 1998—1999 | → Овиједо | 27 | (1) |
| 1999—2002 | Овиједо | 43 | (0) |
| 2001 | → Елче | 16 | (1) |
| 2002—2007 | Партизан | 91 | (5) |
| 2007 | Ростов | 7 | (0) |
| 2008—2009 | Чукарички | 33 | (1) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1994—2006 | СРЈ / СЦГ | 45 | (3) |
| Тренерска каријера | |||
| 2017 | Раковица | ||
| 2019 | Партизан (помоћник) | ||
| 2019—2022 | Телеоптик | ||
| 2022— | Партизан (помоћник) | ||
За београдски Партизан је наступао у два наврата, од 1992. до 1996, па после периода проведеног у Шпанији, вратио се у матични клуб 2002. и већ 2003. је са црно-белима изборио пласман у Лигу шампиона. Одиграо је укупно 406 утакмица у "црно-белом" дресу и постигао 33 гола. Са Партизаном освојио пет титула првака и један трофеј у Купу Југославије.
Поред Партизана у Србији је играо још за Чукарички, а у иностранству је наступао за шпанске клубове Реал Бетис (1996–98), Овиједо (1998–2002) и Елче (2001), као и за руски Ростов (2007).
За репрезентацију СРЈ / СЦГ је одиграо 45 утакмица и постигао три гола. Са националним тимом је играо на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији као и на Светском првенству 2006. у Немачкој.
Клупска каријера уреди
Партизан уреди
Као рођени Земунац, Нађ је фудбалом почео да се бави у Телеоптику.[1] У Партизан је дошао као петлић 1988. године, прошао све селекције у Омладинској школи клуба и од 1992. године заиграо у првом тиму.[2] У свом првом мандату у дресу Партизана је освојио три титуле (1993, 1994, 1996) и куп (1994). Са 19 година је постао најмлађи капитен у историји Партизана (касније га претекли Јоветић и Нинковић).[3] Од 1992. до 1996. године Нађ је за црно-беле код тренера Љубише Тумбаковића одиграо 111 првенствених утакмица и постигао осам голова.
Шпанија уреди
У јулу 1996, Нађ се сели у Шпанију и потписује за прволигаша Бетис.[4] У својој првој сезони у Бетису је одиграо 30 првенствених утакмица а клуб је у Примери заузео четврто место, иза Реал Мадрида и Барселоне, а са истим бројем бодова као трећепласирани Депортиво. У Купу Краља су стигли до финала где су поражени од Барселоне, голом Фига у продужетку.[5] Одиграо је још једну сезону за Бетис, након чега је у лето 1998. позајмљен Овиједу, такође прволигашу.
У јулу 1999. Овиједо је откупио Нађа од Бетиса.[6] Након што је изгубио место у екипи Овиједа, Нађ је отишао на позајмицу у друголигаша Елче са којим се у последњем мечу изборио за опстанак у Сегунди.[5] Након истека позајмице се вратио у Овиједо, који је у међувремену испао из Примере па је Нађ са овим клубом у сезони 2001/02. играо у Сегунди.[5] У августу 2002, Нађ је напустио Овиједо након што је клуб запао у финансијске проблеме.[7][5]
Повратак у Партизан уреди
У септембру 2002, Нађ се вратио у Партизан.[8] Остао је у црно-белом дресу наредних пет година, и освојио још две титуле (2003, 2005). Био је део тима који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона 2003. године и био је члан генерације која је сезоне 2004/05. играла осмину финале тадашње Лиге УЕФА, а данашње Лиге Европе.[2] Напустио је црно-беле у јулу 2007, након што је споразумно раскинуо уговор са клубом.[9]
Током своја два боравка у Партизану, Нађ је рачунајући званичне и пријатељске утакмице забележио укупно 406 наступа у "црно-белом" дресу и постигао 33 гола.[10]
Ростов и Чукарички уреди
У августу 2007. Нађ је заједно са Ивицом Краљем потписао уговор са руским премијерлигашем Ростовом.[11] Тада се Премијер лига Русије играла од марта до новембра, а Нађ је за руски клуб наступио на само седам првенствених утакмица. Ростов је испао из Премијер лиге, а Нађ и Краљ су након завршетка сезоне у новембру 2007. напустили клуб.[12]
У јануару 2008. Нађ се вратио у српски фудбал и потписао уговор са суперлигашем Чукаричким.[13] За сезону и по, колико је у провео у Чукаричком, Нађ је одиграо 33 суперлигашке утакмице. Последњу утакмицу у каријери је одиграо 30. маја 2009, у последњем колу шампионата 2008/09, када је на Бановом Брду гостовао Партизан.[14][15] Тадашњи саиграчи из Чукаричког су му за опроштај од активног играња фудбала спремили оригиналан поклон, на центар игралишта унели су пензионерску столицу, у коју су „угурали” Нађа, а потом га покрили ћебетом, што је симболизовало његов одлазак у пензију.[16]
Репрезентација уреди
За сениорску репрезентацију СР Југославије је дебитовао 23. децембра 1994, на пријатељској утакмици против Бразила која је одиграна на стадиону Олимпико монументал у Порто Алегреу.[17] На својој другој утакмици, 31. јануара 1995, против Хонг Конга је постигао свој први гол у националном дресу.[17]
Одлуком селектора Слободана Сантрача, Нађ није путовао на Светско првенство 1998. у Француској, иако је одиграо готово све мечеве у квалификацијама, и то на месту левог бека.[18] Нађ се две године касније, код новог селектора Вујадина Бошкова, нашао на списку играча за Европско првенство 2000. у Белгији и Холандији. На том првенству је наступио на две утакмице групне фазе, у ремију против Словеније (3:3) и у победи над Норвешком (1:0).[17]
Након четири године паузе, Нађ је у априлу 2004. поново заиграо за репрезентацију код селектора Илије Петковића. Одиграо је свих 90. минута пријатељске утакмице са Северном Ирском (1:1).[17] Наступио је и на два сусрета у успешним квалификацијама за Светско првенство 2006 у Немачкој, и то у победама против Литваније (0:2) у гостима и против Босне и Херцеговине (1:0) у Београду.[17]
Селектор Илија Петковић је уврстио Нађа на коначан списак играча који путују на Светско првенство у Немачкој,[19] па је тако Нађ у позним играчким годинама добио прилику да заигра на Мундијалу. На Мундијалу у Немачкој, репрезентација СЦГ је изгубила све три утакмице а Нађ је на сва три сусрета био на терену. Одиграо је целу утакмицу против Холандије, полувреме против Аргентине и пола сата против Обале Слоноваче када је због два жута картона морао да напусти игру.[5] Меч против Обале Слоноваче му је уједно био и последњи у националном дресу.[17]
Након играчке каријере уреди
Члан Управног одбора ФК Партизан постаје 2009. године, где добија улогу координатора спортских селекција клуба. Као координатор обавља и дужност спортског директора у сезони 2010/11. када се Партизан по други пут квалификовао у групну фазу УЕФА Лиге шампиона.[2]
На место спортског директора ФК Партизан, постављен је одлуком Управног одбора 29. маја 2013. године.[2] На тој позицији се задржао тачно годину дана када је напустио функцију након што му је истекао уговор.[20]
У јануару 2017. је постао спортски директор српсколигаша Раковице,[21] а исте године је и постављен за тренера овог клуба, што му је и први тренерски посао у каријери.[22] У августу 2019. је почео да ради као помоћник Сави Милошевићу у првом тиму Партизана,[23] а 31. октобра 2019. је преузео Партизанову филијалу Телеоптик.[24]
Трофеји уреди
Партизан уреди
- Првенство СРЈ / СЦГ (5): 1992/93, 1993/94, 1995/96, 2002/03, 2004/05.
- Куп СР Југославије (1): 1993/94.
Статистика уреди
Клупска уреди
| Клуб | Сезона | Лига | Куп | Европа | Укупно | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | ||
| Партизан | 1992/93. | 25 | 1 | — | 25 | 1 | |||
| 1993/94. | 30 | 2 | — | 30 | 2 | ||||
| 1994/95. | 30 | 3 | — | 30 | 3 | ||||
| 1995/96 | 26 | 2 | — | 26 | 2 | ||||
| Укупно | 111 | 8 | — | 111 | 8 | ||||
| Бетис | 1996/97. | 30 | 0 | 6 | 0 | — | 36 | 0 | |
| 1997/98. | 25 | 1 | 3 | 0 | 3 | 0 | 31 | 1 | |
| Укупно | 55 | 1 | 9 | 0 | 3 | 0 | 67 | 1 | |
| Овиједо (позајмица) | 1998/99. | 27 | 1 | 2 | 0 | — | 29 | 1 | |
| Овиједо | 1999/00. | 16 | 0 | 0 | 0 | — | 16 | 0 | |
| 2000/01. | 3 | 0 | 0 | 0 | — | 3 | 0 | ||
| Елче (позајмица) | 2000/01. | 16 | 1 | 0 | 0 | — | 16 | 1 | |
| Овиједо | 2001/02. | 24 | 0 | 0 | 0 | — | 24 | 0 | |
| Укупно | 70 | 1 | 2 | 0 | — | 72 | 1 | ||
| Партизан | 2002/03. | 10 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 11 | 0 |
| 2003/04. | 24 | 0 | 3 | 0 | 8 | 0 | 35 | 0 | |
| 2004/05. | 20 | 2 | 2 | 0 | 8 | 0 | 30 | 2 | |
| 2005/06. | 28 | 2 | 0 | 0 | 6 | 0 | 34 | 2 | |
| 2006/07. | 9 | 1 | 3 | 0 | 1 | 0 | 13 | 1 | |
| Укупно | 91 | 5 | 9 | 0 | 23 | 0 | 123 | 5 | |
| Ростов | 2007. | 7 | 0 | 0 | 0 | — | 7 | 0 | |
| Чукарички | 2007/08. | 9 | 0 | 1 | 0 | — | 10 | 0 | |
| 2008/09. | 24 | 1 | 0 | 0 | — | 24 | 1 | ||
| Укупно | 33 | 1 | 1 | 0 | — | 34 | 1 | ||
| Каријера | 383 | 17 | 21 | 0 | 26 | 0 | 430 | 17 | |
Репрезентативна уреди
| Репрезентација | Година | Наступа | Голова |
|---|---|---|---|
| СР Југославија | 1994 | 1 | 0 |
| 1995 | 7 | 1 | |
| 1996 | 7 | 0 | |
| 1997 | 6 | 0 | |
| 1998 | 4 | 0 | |
| 1999 | 5 | 2 | |
| 2000 | 5 | 0 | |
| 2001 | 0 | 0 | |
| 2002 | 0 | 0 | |
| Србија и Црна Гора | 2003 | 0 | 0 |
| 2004 | 1 | 0 | |
| 2005 | 4 | 0 | |
| 2006 | 5 | 0 | |
| Укупно | 45 | 3 | |
Референце уреди
- ^ „INTERVJU NEDELJOM - Albert Nađ: Pripremam novi projekat za Partizan, biznismeni ne mogu sami”. mozzartsport.com. 1. 3. 2015. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ а б в г „Albert Nađ – sportski direktor FK Partizan”. partizan.rs. 28. 1. 2011. Архивирано из оригинала 01. 07. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Ninković najmlađi Partizanov kapiten”. mondo.rs. 31. 10. 2012. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „El Betis ficha a Nadj y negocia con Ferreira” (на језику: шпански). elpais.com. 8. 7. 1996. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ а б в г д Petrović, Nebojša (16. 4. 2019). „Top 11, Albert Nađ: Zamalo da UBIJEM Jarnija!”. mondo.rs. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Ovijedo otkupio Nađa”. glas-javnosti.rs. 21. 7. 1999. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Nadj: "Me mintieron durante tres años"” (на језику: шпански). as.com. 23. 8. 2002. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Albert Nadj potpisao za Partizan”. b92.net. 24. 9. 2002. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Nađ sporazumno napustio Partizan!”. partizan.rs. 23. 7. 2007. Приступљено 2. 11. 2019.[мртва веза]
- ^ Сви регистровани играчи Партизана од 1945 – 2015 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2020), sr.partizan.rs
- ^ „Nađ uz Kralja u Rostovu”. b92.net. 8. 8. 2007. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Nađ i Kralj slobodni igrači”. b92.net. 28. 11. 2007. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Nadj potpisao za Čukarički”. mondo.rs. 18. 1. 2008. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „To bi bilo to...”. partizan.rs. 30. 5. 2009. Приступљено 2. 11. 2019.[мртва веза]
- ^ „Nađ i Pantelić završili karijeru”. b92.net. 30. 5. 2009. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Na današnji dan, pre deset godina: Albert Nađ završio igračku karijeru u dresu Čukaričkog”. fkcukaricki.com. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ а б в г д ђ „Albert Nađ”. reprezentacija.rs. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Albert Nađ: Santrač me je sklonio”. kurir.rs. 12. 8. 2014. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Petković saopštio spisak”. b92.net. 16. 5. 2006. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Razlaz Nađa i Partizana: Ovo mi je bio poslednji dan na poslu!”. mozzartsport.com. 30. 5. 2014. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „A sad nešto sasvim drugačije: Albert Nađ sportski direktor u Srpskoj ligi”. mozzartsport.com. 21. 1. 2017. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Nađ: Svestan sam da sam još u trenerskim pelenama”. novosti.rs. 17. 4. 2017. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Albert Nađ u Partizanovom stručnom štabu”. mozzartsport.com. 9. 8. 2019. Приступљено 2. 11. 2019.
- ^ „Zvanično: Albert Nađ trener Teleoptika štabu”. mozzartsport.com. 31. 10. 2019. Приступљено 2. 11. 2019.
Спољашње везе уреди
- Алберт Нађ на сајту reprezentacija.rs
- Алберт Нађ на сајту partizanopedia.rs
- Алберт Нађ на сајту FIFA (архива)
- Алберт Нађ на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Алберт Нађ на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Алберт Нађ на сајту BDFutbol (језик: енглески)