Алберт Нађ (мађ. Nagy Albert; Земун, 29. октобар 1974) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији везног играча. Од 2017. ради као фудбалски тренер, а тренутно је на клупи Телеоптика.

Алберт Нађ
Albert Nađ, 2007.jpg
Нађ 2007. године као играч Ростова
Лични подаци
Пуно име Алберт Нађ
Датум рођења (1974-10-29)29. октобар 1974.(45 год.)
Место рођења Земун, СФРЈ
Висина 1,74 m
Позиција дефанзивни везни
Јуниорска каријера
Телеоптик
1988—1992 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1992—1996 Партизан 111 (8)
1996—1999 Бетис 55 (1)
1998—1999Овиједо 27 (1)
1999—2002 Овиједо 43 (0)
2001Елче 16 (1)
2002—2007 Партизан 91 (5)
2007 Ростов 7 (0)
2008—2009 Чукарички 33 (1)
Репрезентативна каријера**
1994—2006 СРЈ / СЦГ 45 (3)
Тренерска каријера
2017 Раковица
2019 Партизан (помоћник)
2019— Телеоптик
* Датум актуелизовања: 1. новембар 2019.
** Датум актуелизовања: 1. новембар 2019.

За београдски Партизан је наступао у два наврата, од 1992. до 1996, па после периода проведеног у Шпанији, вратио се у матични клуб 2002. и већ 2003. је са црно-белима изборио пласман у Лигу шампиона. Одиграо је укупно 406 утакмица у "црно-белом" дресу и постигао 33 гола. Са Партизаном освојио пет титула првака и један трофеј у Купу Југославије.

Поред Партизана у Србији је играо још за Чукарички, а у иностранству је наступао за шпанске клубове Реал Бетис (1996–98), Овиједо (1998–2002) и Елче (2001), као и за руски Ростов (2007).

За репрезентацију СРЈ / СЦГ је одиграо 45 утакмица и постигао три гола. Са националним тимом је играо на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији као и на Светском првенству 2006. у Немачкој.

Клупска каријераУреди

ПартизанУреди

Као рођени Земунац, Нађ је фудбалом почео да се бави у Телеоптику.[1] У Партизан је дошао као петлић 1988. године, прошао све селекције у Омладинској школи клуба и од 1992. године заиграо у првом тиму.[2] У свом првом мандату у дресу Партизана је освојио три титуле (1993, 1994, 1996) и куп (1994). Са 19 година је постао најмлађи капитен у историји Партизана (касније га претекли Јоветић и Нинковић).[3] Од 1992. до 1996. године Нађ је за црно-беле код тренера Љубише Тумбаковића одиграо 111 првенствених утакмица и постигао осам голова.

ШпанијаУреди

У јулу 1996, Нађ се сели у Шпанију и потписује за прволигаша Бетис.[4] У својој првој сезони у Бетису је одиграо 30 првенствених утакмица а клуб је у Примери заузео четврто место, иза Реал Мадрида и Барселоне, а са истим бројем бодова као трећепласирани Депортиво. У Купу Краља су стигли до финала где су поражени од Барселоне, голом Фига у продужетку.[5] Одиграо је још једну сезону за Бетис, након чега је у лето 1998. позајмљен Овиједу, такође прволигашу.

У јулу 1999. Овиједо је откупио Нађа од Бетиса.[6] Након што је изгубио место у екипи Овиједа, Нађ је отишао на позајмицу у друголигаша Елче са којим се у последњем мечу изборио за опстанак у Сегунди.[5] Након истека позајмице се вратио у Овиједо, који је у међувремену испао из Примере па је Нађ са овим клубом у сезони 2001/02. играо у Сегунди.[5] У августу 2002, Нађ је напустио Овиједо након што је клуб запао у финансијске проблеме.[7][5]

Повратак у ПартизанУреди

У септембру 2002, Нађ се вратио у Партизан.[8] Остао је у црно-белом дресу наредних пет година, и освојио још две титуле (2003, 2005). Био је део тима који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона 2003. године и био је члан генерације која је сезоне 2004/05. играла осмину финале тадашње Лиге УЕФА, а данашње Лиге Европе.[2] Напустио је црно-беле у јулу 2007, након што је споразумно раскинуо уговор са клубом.[9]

Током своја два боравка у Партизану, Нађ је рачунајући званичне и пријатељске утакмице забележио укупно 406 наступа у "црно-белом" дресу и постигао 33 гола.[10]

Ростов и ЧукаричкиУреди

У августу 2007. Нађ је заједно са Ивицом Краљем потписао уговор са руским премијерлигашем Ростовом.[11] Тада се Премијер лига Русије играла од марта до новембра, а Нађ је за руски клуб наступио на само седам првенствених утакмица. Ростов је испао из Премијер лиге, а Нађ и Краљ су након завршетка сезоне у новембру 2007. напустили клуб.[12]

У јануару 2008. Нађ се вратио у српски фудбал и потписао уговор са суперлигашем Чукаричким.[13] За сезону и по, колико је у провео у Чукаричком, Нађ је одиграо 33 суперлигашке утакмице. Последњу утакмицу у каријери је одиграо 30. маја 2009, у последњем колу шампионата 2008/09, када је на Бановом Брду гостовао Партизан.[14][15] Тадашњи саиграчи из Чукаричког су му за опроштај од активног играња фудбала спремили оригиналан поклон, на центар игралишта унели су пензионерску столицу, у коју су „угурали” Нађа, а потом га покрили ћебетом, што је симболизовало његов одлазак у пензију.[16]

РепрезентацијаУреди

За сениорску репрезентацију СР Југославије је дебитовао 23. децембра 1994, на пријатељској утакмици против Бразила која је одиграна на стадиону Олимпико монументал у Порто Алегреу.[17] На својој другој утакмици, 31. јануара 1995, против Хонг Конга је постигао свој први гол у националном дресу.[17]

Одлуком селектора Слободана Сантрача, Нађ није путовао на Светско првенство 1998. у Француској, иако је одиграо готово све мечеве у квалификацијама, и то на месту левог бека.[18] Нађ се две године касније, код новог селектора Вујадина Бошкова, нашао на списку играча за Европско првенство 2000. у Белгији и Холандији. На том првенству је наступио на две утакмице групне фазе, у ремију против Словеније (3:3) и у победи над Норвешком (1:0).[17]

Након четири године паузе, Нађ је у априлу 2004. поново заиграо за репрезентацију код селектора Илије Петковића. Одиграо је свих 90. минута пријатељске утакмице са Северном Ирском (1:1).[17] Наступио је и на два сусрета у успешним квалификацијама за Светско првенство 2006 у Немачкој, и то у победама против Литваније (0:2) у гостима и против Босне и Херцеговине (1:0) у Београду.[17]

Селектор Илија Петковић је уврстио Нађа на коначан списак играча који путују на Светско првенство у Немачкој,[19] па је тако Нађ у позним играчким годинама добио прилику да заигра на Мундијалу. На Мундијалу у Немачкој, репрезентација СЦГ је изгубила све три утакмице а Нађ је на сва три сусрета био на терену. Одиграо је целу утакмицу против Холандије, полувреме против Аргентине и пола сата против Обале Слоноваче када је због два жута картона морао да напусти игру.[5] Меч против Обале Слоноваче му је уједно био и последњи у националном дресу.[17]

Након играчке каријереУреди

Члан Управног одбора ФК Партизан постаје 2009. године, где добија улогу координатора спортских селекција клуба. Као координатор обавља и дужност спортског директора у сезони 2010/11. када се Партизан по други пут квалификовао у групну фазу УЕФА Лиге шампиона.[2]

На место спортског директора ФК Партизан, постављен је одлуком Управног одбора 29. маја 2013. године.[2] На тој позицији се задржао тачно годину дана када је напустио функцију након што му је истекао уговор.[20]

У јануару 2017. је постао спортски директор српсколигаша Раковице,[21] а исте године је и постављен за тренера овог клуба, што му је и први тренерски посао у каријери.[22] У августу 2019. је почео да ради као помоћник Сави Милошевићу у првом тиму Партизана,[23] а 31. октобра 2019. је преузео Партизанову филијалу Телеоптик.[24]

ТрофејиУреди

ПартизанУреди

СтатистикаУреди

КлупскаУреди

Клуб Сезона Лига Куп Европа Укупно
Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Партизан 1992/93. 25 1 25 1
1993/94. 30 2 30 2
1994/95. 30 3 30 3
1995/96 26 2 26 2
Укупно 111 8 111 8
Бетис 1996/97. 30 0 6 0 36 0
1997/98. 25 1 3 0 3 0 31 1
Укупно 55 1 9 0 3 0 67 1
Овиједо (позајмица) 1998/99. 27 1 2 0 29 1
Овиједо 1999/00. 16 0 0 0 16 0
2000/01. 3 0 0 0 3 0
Елче (позајмица) 2000/01. 16 1 0 0 16 1
Овиједо 2001/02. 24 0 0 0 24 0
Укупно 70 1 2 0 72 1
Партизан 2002/03. 10 0 1 0 0 0 11 0
2003/04. 24 0 3 0 8 0 35 0
2004/05. 20 2 2 0 8 0 30 2
2005/06. 28 2 0 0 6 0 34 2
2006/07. 9 1 3 0 1 0 13 1
Укупно 91 5 9 0 23 0 123 5
Ростов 2007. 7 0 0 0 7 0
Чукарички 2007/08. 9 0 1 0 10 0
2008/09. 24 1 0 0 24 1
Укупно 33 1 1 0 34 1
Каријера 383 17 21 0 26 0 430 17

РепрезентативнаУреди

Репрезентација Година Наступа Голова
СР Југославија 1994 1 0
1995 7 1
1996 7 0
1997 6 0
1998 4 0
1999 5 2
2000 5 0
2001 0 0
2002 0 0
Србија и Црна Гора 2003 0 0
2004 1 0
2005 4 0
2006 5 0
Укупно 45 3

РеференцеУреди

  1. ^ „INTERVJU NEDELJOM - Albert Nađ: Pripremam novi projekat za Partizan, biznismeni ne mogu sami”. mozzartsport.com. 1. 3. 2015. Приступљено 2. 11. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Albert Nađ – sportski direktor FK Partizan”. partizan.rs. 28. 1. 2011. Приступљено 2. 11. 2019. 
  3. ^ „Ninković najmlađi Partizanov kapiten”. mondo.rs. 31. 10. 2012. Приступљено 2. 11. 2019. 
  4. ^ „El Betis ficha a Nadj y negocia con Ferreira” (на језику: шпански). elpais.com. 8. 7. 1996. Приступљено 2. 11. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Petrović, Nebojša (16. 4. 2019). „Top 11, Albert Nađ: Zamalo da UBIJEM Jarnija!”. mondo.rs. Приступљено 2. 11. 2019. 
  6. ^ „Ovijedo otkupio Nađa”. glas-javnosti.rs. 21. 7. 1999. Приступљено 2. 11. 2019. 
  7. ^ „Nadj: "Me mintieron durante tres años" (на језику: шпански). as.com. 23. 8. 2002. Приступљено 2. 11. 2019. 
  8. ^ „Albert Nadj potpisao za Partizan”. b92.net. 24. 9. 2002. Приступљено 2. 11. 2019. 
  9. ^ „Nađ sporazumno napustio Partizan!”. partizan.rs. 23. 7. 2007. Приступљено 2. 11. 2019. 
  10. ^ Сви регистровани играчи Партизана од 1945 – 2015, sr.partizan.rs
  11. ^ „Nađ uz Kralja u Rostovu”. b92.net. 8. 8. 2007. Приступљено 2. 11. 2019. 
  12. ^ „Nađ i Kralj slobodni igrači”. b92.net. 28. 11. 2007. Приступљено 2. 11. 2019. 
  13. ^ „Nadj potpisao za Čukarički”. mondo.rs. 18. 1. 2008. Приступљено 2. 11. 2019. 
  14. ^ „To bi bilo to...”. partizan.rs. 30. 5. 2009. Приступљено 2. 11. 2019. 
  15. ^ „Nađ i Pantelić završili karijeru”. b92.net. 30. 5. 2009. Приступљено 2. 11. 2019. 
  16. ^ „Na današnji dan, pre deset godina: Albert Nađ završio igračku karijeru u dresu Čukaričkog”. fkcukaricki.com. Приступљено 2. 11. 2019. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 17,5 „Albert Nađ”. reprezentacija.rs. Приступљено 2. 11. 2019. 
  18. ^ „Albert Nađ: Santrač me je sklonio”. kurir.rs. 12. 8. 2014. Приступљено 2. 11. 2019. 
  19. ^ „Petković saopštio spisak”. b92.net. 16. 5. 2006. Приступљено 2. 11. 2019. 
  20. ^ „Razlaz Nađa i Partizana: Ovo mi je bio poslednji dan na poslu!”. mozzartsport.com. 30. 5. 2014. Приступљено 2. 11. 2019. 
  21. ^ „A sad nešto sasvim drugačije: Albert Nađ sportski direktor u Srpskoj ligi”. mozzartsport.com. 21. 1. 2017. Приступљено 2. 11. 2019. 
  22. ^ „Nađ: Svestan sam da sam još u trenerskim pelenama”. novosti.rs. 17. 4. 2017. Приступљено 2. 11. 2019. 
  23. ^ „Albert Nađ u Partizanovom stručnom štabu”. mozzartsport.com. 9. 8. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 
  24. ^ „Zvanično: Albert Nađ trener Teleoptika štabu”. mozzartsport.com. 31. 10. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди