Отворите главни мени

Алберт Ниман (хемичар)

Алберт Фридрих Емил Ниман (нем. Albert Friedrich Emil Niemann; Гослар, 20. мај 1834Гослар, 19. јануар 1861) је био немачки хемичар, који је заједно са Франческом Ди Стефаном 1859. године изоловао кокаин,[1] а познат је и по првом детаљном опису токсичног деловања бојног отрова иперита.[2]

Алберт Ниман
NiemannSchwiecheldt.jpg
Плоча на Нимановој родној кући у Гослару
Датум рођења(1834-05-20)20. мај 1834.
Место рођењаГослар
Краљевина Хановер
Датум смрти19. јануар 1861.(1861-01-19) (26 год.)
Место смртиГослар
Краљевина Хановер
ШколаУниверзитет у Гетингену

Радио је на Гетингенском универзитету.[1] Професор Фридрих Велер, који је на истом универзитету предавао хемију, увезао је лишће коке и дао га Ниману на анализу.[3] Овај је 1859. успео да из добијеног биљног материјала изолује примарни алкалоид и назвао га је кокаин.[1] Ово откриће је објавио наредне године у својој дисертацији под називом „Über eine neue organische Base in den Cocablättern“, која му је донела звање доктора наука.[1][4]

Током експеримената са етиленом и сумпор дихлоридом, Ниман је синтетисао иперит - бис(2-хлоретил)сулфид - бојни отров из групе пликаваца. Постоје тврдње да је иперит открио 1822. француски хемичар Сезар-Мансијет Депрец (1798–1863), али он није забележио било какве негативне утицаје ове супстанце на организам човека. Ниман је био први научник који је забележио штетна дејства иперита:[2] Доказује их чињеница да уколико, макар у траговима, случајно дође у контакт са било којим делом коже у првом тренутку не изазива бол, али се након неколико часова јавља црвенило, а после неколико дана и пликови, који дуго времена остају загнојени и веома тешко зарастају, остављајући велике ожиљке.[5]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Gootenberg, Paul (1999). Cocaine: Global Histories. Routledge. стр. 84. ISBN 978-0-415-19247-7. 
  2. 2,0 2,1 „By Any Other Name: Origins of Mustard Gas”. Архивирано из оригинала на датум 01. 02. 2014. Приступљено 05. 10. 2010. 
  3. ^ Karch, Steven B. (2002). Karch's Pathology of Drug Abuse. CRC Press. стр. 3. ISBN 978-0-8493-0343-2. 
  4. ^ Albert Niemann (1860). „Ueber eine neue organische Base in den Cocablättern”. Archiv der Pharmazie. 153 (2): 129—256. doi:10.1002/ardp.18601530202. 
  5. ^ Albert Niemann (1860). „Über die Einwirkung des braunen Chlorschwefels auf Elaylgas”. Liebigs Annalen der Chemie und Pharmacie. 113: 288—292. doi:10.1002/jlac.18601130304. 

ЛитератураУреди

  • Karch, Steven B. (2002). Karch's Pathology of Drug Abuse. CRC Press. стр. 3. ISBN 978-0-8493-0343-2. 
  • Gootenberg, Paul (1999). Cocaine: Global Histories. Routledge. стр. 84. ISBN 978-0-415-19247-7.