Александар Бузгалин
Александар Владимирович Бузгалин (рус. Алекса́ндр Влади́мирович Бузга́лин; Москва, 19. јул 1954 — 18. октобар 2023) био је руски марксистички економиста и професор на Московском државном универзитету Ломоносов, на катедри политичке економије, где је уједно био и директор Центра за савремене марксистичке студије.[1] Потпредседник је Светске асоцијације за политичку економију.[1] Заједно са својим блиском сарадником Андрејем Колгановим, сматра се једним од главних представника савременог марксизма у Русији.[2]
Александар Бузгалин | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Александар Владимирович Бузгалин |
| Датум рођења | 19. јул 1954. |
| Место рођења | Москва, Совјетски Савез |
| Датум смрти | 18. октобар 2023. (69 год.) |
| Универзитет | Московски државни универзитет Ломоносов |
| Занимање | економиста, политичар |
| Активни период | 1979-2023 |
| Послодавац | Московски државни универзитет Ломоносов |
| Титула | Доктор економских наука |
| Мандат | Централни комитет КПСС (1990—1991) |
| Политичка странка | Комунистичка партија Совјетског Савеза |
| Супруга | Људмила Булавка-Бузгалина |
| Награде | Заслужни професор Московског универзитета (2004); Почасни радник високог професионалног образовања Руске Федерације (2014) |
| Веб-сајт | https://alternativy.ru/ |
Био је члан Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза од 1990. до 1991.[2]
Биографија уреди
Александар Бузгалин је рођен у Москви 19. јула 1954. године.[3]
Дипломирао 1976. на Економском факултету Московског државног универзитета.[4] Докторске студије започиње 1979. а звање доктора наука добија 1988.[4] На поменутом универзитету ради од 1979. а катедру добија 1991.[4]
Током 1990. постаје члан Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза и на тој функцији остаје до распуштања партије 1991.[2]
Током Уставне кризе 1993. узима учешће у демонстрацијама, на страни снага које су браниле парламент, а против тадашњег председника Бориса Јељцина.[5]
Учествује у оснивању левичарског часописа "Алтернативе", а од 1994. постаје и његов главни уредник.[2]
Један је од организатора Руског социјалног форума, током 2005. и 2006. године.[5]
Од 2004. је носилац титуле "Заслужног професора Московског универзитета" а од 2014. носилац је титуле "Почасног радника високог професионалног образовања Руске Федерације".[4]
Бузгалин је објавио преко 350 радова, од чега 23 монографије.[3] Његови радови су најчешће написани у сарадњи са професором Андрејем Колгановим.[3][2]
Уџбеник "Класична политичка економија", који је Бузгалин написао у сарадњи са Андрејем Колгановим и Олгом Барашковом, је 2018. добио награду "Економска књигa године".[6]
До смрти био је ожењен Људмилом Булавком Бузгалином, која је главни истраживач у Центру за проучавање социо-културних промена при Институту за филозофију Руске академије наука.[7][8]
Најпознатија дела уреди
- Глобални капитал (2004, 2007) (рус. Глобальный капитал)[3]
- Ограничења капитала (2009) (рус. Пределы капитала)[3]
- Економија у транзицији (1994, 2003) (рус. Переходная экономика)[3]
- Компаративна економија (2005) (рус. Экономическая компаративистика)[3]
- Социјализам 21. века (1995) (рус. Социализм 21 века)[3]
Извори уреди
- ^ а б Millerchip, Philippa (2019-09-12). „Aleksandr Buzgalin - "The End of History: The Political Economy of Post-Liberal Capitalism"”. www.politicaleconomy.group.cam.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-24.
- ^ а б в г д Tong, Shan (2013). „The Academic Career and Achievements of Aleksandr Buzgalin”. World Review of Political Economy. 4 (3): 410—428. ISSN 2042-891X. doi:10.13169/worlrevipoliecon.4.3.0410.
- ^ а б в г д ђ е ж „Бузгалин Александр Владимирович”. www.econ.msu.ru. Приступљено 2021-04-24.
- ^ а б в г „Бузгалин Александр Владимирович | Летопись Московского университета”. letopis.msu.ru. Приступљено 2021-04-24.
- ^ а б „Бузгалин А. В. | Альтернативы”. www.alternativy.ru. Архивирано из оригинала 27. 04. 2021. г. Приступљено 2021-04-27.
- ^ „Учебник «Классическая политическая экономия» А.В. Бузгалина, А.И. Колганова, О.В. Барашковой стал лауреатом общественной премии «Экономическая книга года»”. www.econ.msu.ru. Приступљено 2021-04-24.
- ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2018-05-06. стр. 222. Архивирано из оригинала 06. 05. 2018. г. Приступљено 2021-04-25.
- ^ „Булавка-Бузгалина Людмила Алексеевна”. iphras.ru. Архивирано из оригинала 25. 04. 2021. г. Приступљено 2021-04-25.
