Александар Девић
Александар Девић (Београд, 1954) српски је сликар и графичар. Задњих година интензивније се бави компјутерском графиком.[1] Члан је Удружење ликовних уметника Србије (сликарска секција) од 1986. године, као и Графичког круга, Удружење графичара из Ниша. Учествовао је на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству и заједничким изложбама чланова УЛУС-а Ниш.
| Александар Девић | |
|---|---|
 Александар Девић на отварању самосталне изложбе у ГСЛУ у Нишу (2017) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1954. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
Живот и каријераУреди
Средњу уметничку школу завршио је у Нишу. Прво је на Факултету примењене уметности у Београду дипломирао сликарство 1978. године, да би на истом факултету, 1998. године, на одсеку графике, завршио и последипломске студије, на одсеку графике (1998). године, на истом факултету.
По завршетку студија краће време радио је као професор компјутерске графике и графичког обликовања у средњој Уметничкој школи у Нишу, а током 2003. и 2004. године и као предавач на Факултету уметности Универзоитета у Нишу за предмете: Графичке комуникације и Просторна графика. Учествовао у формирању графичког одсека овог факултета.
Реализовао је студијска путовања: Италија: Болоња, Анкона, Сан Марино, Фиренца, Рим, Француска: Париз, Немачка: Минхен, Аустрија: Салцбург, Грчка: Солун, Атина, Нафплион, Волос, Кипар: Лимасол, Ларнака, Никозија, Египат: Каиро, Александрија, Луксор, Асуан, Карнак.
На ликовну сцену Србије ступио с краја 1970-тих година учешћем на колективним и самосталним изложбама.
Од 2000. до 2004. године био је директор Галерији савремене ликовне уметности у Нишу. У овој установи радио је као Виши сарадник за Интернет комуникације и издаваштво и био уредник Информативног интернет часописа Галерије СЛУ Ниш (скраћено IIČ GSLU).
Више стотина Девићевих графика и слика налази се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Италији, Холандији, Данској, Француској и Америци.
Живи и ствара у Нишкој Бањи.
Награде и признањаУреди
- 1986. — Откупна награда СИЗ-а културе, Београд.
- 1986. — Сребрна плакета УЛУПУДС-а, Међународни сајам технике и техничких достигнућа.
- 1996. — Специјално признање „Нишка смотра маркетиншких остварења”
- 1998. — Специјално признање 45. међународног филмског фестивала кратког и анимираног филма, Београд, YUASIFA
Ликовно стваралаштвоУреди
Александар Девић је као уметник широког спектра интересовања и ангажовања, стварао у свим сферама сликарства, али и у области компјутерске графике и графичког обликовања. Међутим његова највећа преокупација је сликарство, у коме је пронашао и створио сопствени „језик ликовности” и препознатљив стил савременог надреализма.
Девићев стил препознали су многи Амерички галеристи који су његова дела уврстили у збирку савремених стваралаца у овој области. То му је омогућило, да се његова дела нађу у многобројним приватним колекцијама широм света (Грчкае, Немачка, Италија, Холандија, Данска, Француска и Америка).
Трагајући за есенцијом сликарског призора, Александар Девић:
| „ | ...негује, чува и воли испреплетану реалност и надреалност у коју уноси свој лични емотивни гест...(при чему)...мотиви који се преплићу на његовим делима, откривају душу, хармонију и склад његовог унутрашњег занесеног бића, било да је реч о жени, ратнику, пејзажу, мртвој природи, грађевини из прошлости или чак футуристичкој надреалној сцени. | ” |
У својим делима Александар Девић лебдећим ликовним елементима, испуњеним пиктуралном бојом у којој се огледа слика, заправо у слици ствара одраз ка у огледалу, неку врсту сопствениог свеата, толико упечатљивог и снажног. А у том свету Девић, наглашеном перспективом, лавиринтом дешавања и прожимањем театралне композиције, реализује безброј сопствених идеја имагинарног света. Тиме посматрача Девић очарава и додатно узбуђује и оплемењеном поетичношћу самог приказа.
Према речима дугогодишње Девићеве сарднице, сликарке и ликовног критичара Соње Вукашиновић из ГСЛУ Нишу,
| „ | Његова дела су савршено место за бекство од сурове реалности, на које нас уметник одвлачи пружајући нам мир и спокојство за којим сви чезнемо. | ” |
Можда хармонијом боја на платнима .. уметник... зналачки окупира наш поглед и вешто нас увлачи у свет саме слике како би са њом комуницирали детаљима, у потрази за заокруживањем слике и сагледавање логичког тока апстрактног и конкретног...враћајући нас у вечност теме којом се баве само изузетни људи, као што то ради Александар Девић.[2]
Самосталне изложбеУреди
| Година | Галерија и назив изложбе у Србији | Година | Галерија и назив изложбе у иностранству |
|---|---|---|---|
|
|||
|
| ||
|
|||
|
Будимпешта, Српски културни центар, Мађарска, Изложба графика | ||
| Пирот, Галерија Чедомир Крстић, Изложба слика | |||
| Лазаревац, Модерна галерија Лазаревац, Изложба слика | |||
| Галерија Музеј у Смедервевској Паланци, Изложба слика | |||
|
Алексинац, Центар за културу и уметност, Изложба слика Сомбор, Велика сала Културног центра Сомбор Небула изложба слика[4] Врбас, Ликовна галерија Културног центра Врбас, Садашњост универзума изложба слика.[5] |
Колективне изложбеУреди
| Година | Назив изложбе и место одржавања |
|---|---|
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
|
ИзвориУреди
- ^ Dević, Aleksandar. „Dević Aleksanda. Biografija”. Sajt umetnika. Архивирано из оригинала 02. 07. 2017. г. Приступљено 17. 06. 2017.
- ^ Миле Тасић, Стваралачко сновиђење, 2017. Ликовна критика стваралаштва Александра Девића
- ^ Галерији Народног универзитета у Врању „Метаморфоза гравитације“ Александра Девића Врање, 24. 02. 2017.
- ^ „Ikonografija inspirisana magičnim, međuplanetarnim svetom”. www.soinfo.org. Приступљено 28. 12. 2022.
- ^ „Izložbe slika autora Aleksandra Devića pod nazivom "Sadašnjost univerzuma"”. www.turizamvrbas.com. Приступљено 28. 12. 2022.
Спољашње везеУреди
Медији везани за чланак Александар Девић на Викимедијиној остави
- Александар Девић - Ico Gallery, New York (језик: енглески)
- Александар Девић - www. saatchiart.com (језик: енглески)
- Александар Девић у Њујорку - Вечерње новости од 22. 10. 2009.
