Александар Огњановић
Александар Огњановић (Београд, 20. август 1921 — Београд, 11. јануар 1997) био је југословенски и српски позоришни редитељ и глумац.
Александар Огњановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 20. август 1921. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 11. јануар 1997. (75 год.) |
| Место смрти | Београд, СРЈ |
| Образовање | Факултет музичке уметности |
| Занимање | глумац и режисер |
| Активни период | 1941—1982 |
| Деца | Oгњанка и Младен Огњановић |
Каријера
уредиОгњановић је похађао Драмски одсек на Факултету музичке уметности у Београду у периоду од 1942. до 1945. године у класи са Петром Коњовићем, Страхињом Петровићем и Вјекославом Африћем.[1] Био је члан Уметничког позоришта Београд од 1941. до 1943. године, као и Академског позоришта.[1]
Током 1943/44. године глумио је и режирао на сценама београдских позоришта.[1] У сезони 1944/45. био је ангажован и радио у Градском позоришту Јагодина, а након тога у Градском позоришту у Београду (1945/46), Народном позоришту на Цетињу (1946/47), Народном позоришту Шабац (1948/49), у Студију филмских глумаца при Авала филму Београду (1950/51), а од 1951. до 1954. године у Српском народном позоришту у Новом Саду, где је у сезони 1952/53. био и наставник глуме у Средњој позоришној школи.[1][2]
Током сезоне 1954/55. сарађивао је са Српским народним позориштем као гост, а од 1954. године бавио се само режијом. У Народном позоришту у Шапцу режирао је током сезоне 1954/55, Народном позоришту у Панчеву током сезоне 1955/56, а након тога поново у Шапцу од 1956. до 1960. године, да би тада био примљен за редитеља Београдског драмског позоришта у којем је радио до пензионисања, 1982. године.[1]
Огњановић је драматизовао, адаптирао и режирао текстове Јована Стерије Поповића (Кир Јања, Лажа и паралажа), Бранислава Нушића (Општинско дете, Ујеж, Покојник), Мирослава Крлеже (У агонији), Луја Давича (Песма, Бетон и свици, Робија) и других.[1] Неке од представа које је режирао укључују Манде, Стаклена менажерија и Леда.[1]
Његов син Младен Огњановић био је првак Шабачког позоришта, а ћерка Огњанка је такође глумица. Александрова унука је Анастасиа Мандић, такође глумица.[3] Поред позоришних представа, режирао је ТВ филм Сумњиво лице из 1979. године.[4]
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950-е | |||
| 1951. | Дечак Мита | Бранко | |
| 1953. | Била сам јача | ||
| 1955. | Песма са Кумбаре | ||
| 1956. | Ципелице на асфалту (сегмент Зорица) | ||
| 1970-е | |||
| 1971. | Операција 30 слова | Александар Огњановић | |
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е „Огњановић Александар”. snp.org.rs. Приступљено 22. 11. 2020.
- ^ „Osamnaesta decenija šabačkog pozorišta”. Радио телевизија Србије. 30. 1. 2015.
- ^ „Na sceni se ne daje koliko misliš da je dovoljno, već sve od sebe”. podrinske.com. 28. 9. 2017.
- ^ „Sumnjivo lice (1979)”. IMDb. Приступљено 22. 11. 2020.
Спољашње везе
уреди- Александар Огњановић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
