Александар Огњановић

Александар Огњановић (Београд, 20. август 1921 — Београд, 11. јануар 1997) био је југословенски и српски позоришни редитељ и глумац.

Александар Огњановић
Датум рођења(1921-08-20)20. август 1921.
Место рођењаБеоград
  Краљевина СХС
Датум смрти11. јануар 1997.(1997-01-11) (75 год.)
Место смртиБеоград
  СРЈ
ОбразовањеФакултет музичке уметности
Занимањеглумац и режисер
Активни период1941—1982
ДецаOгњанка и Младен Огњановић

КаријераУреди

Огњановић је похађао Драмски одсек на Факултету музичке уметности у Београду у периоду од 1942. до 1945. године у класи са Петром Коњовићем, Страхињом Петровићем и Вјекославом Африћем.[1] Био је члан Уметничког позоришта Београд од 1941. до 1943. године, као и Амадемског позоришта.[1]

Током 1943/44. године глумио је и режирао на сценама београдских позоришта.[1] У сезони 1944/45. био је ангажован и радио у Градском позоришту Јагодина, а након тога у Градском позоришту у Београду (1945/46), Народном позоришту на Цетињу (1946/47), Народном позоришту Шабац (1948/49), у Студију филмских глумаца при Авала филму Београду (1950/51), а од 1951. до 1954. године у Српском народном позоришту у Новом Саду, где је у сезони 1952/53. био и наставник глуме у Средњој позоришној школи.[1][2]

Током сезоне 1954/55. сарађивао је са Српскм народним позориштем као гост, а од 1954. године бавио се само режијом. У Народном позоришту у Шапцу режирао је током сезоне 1954/55, Народном позоришту у Панчеву током сезоне 1955/56, а након тога поново у Шапцу од 1956. до 1960. године, да би тада био примљен за редитеља Београдског драмског позоришта у којем је радио до пензионисања, 1982. године.[1]

Огњановић је драматизовао, адаптирао и режирао текстове Јована Стерије Поповића (Кир Јања, Лажа и паралажа), Бранислава Нушића (Општинско дете, Ујеж, Покојник), Мирослава Крлеже (У агонији), Луја Давича (Песма, Бетон и свици, Робија) и других.[1] Неке од представа које је режирао укључују Манде, Стаклена менажерија и Леда.[1]

Његов син Младен Огњановић био је првак Шабачког позоришта, а ћерка Огњанка је такође глумица. Александрова унука је Анастасиа Мандић, такође глумица.[3] Поред позоришних представа, режирао је ТВ филм Сумњиво лице из 1979. године.[4]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1950-е
1951. Дечак Мита Бранко
1953. Била сам јача
1955. Песма са Кумбаре
1956. Ципелице на асфалту (сегмент Зорица)
1970-е
1971. Операција 30 слова Александар Огњановић

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди