Отворите главни мени

Александар Опарин

Александар Иванович Опарин (рус. Алекса́ндр Ива́нович Опа́рин; 2. март 1894 — 21. април 1980) био je руски биохемичар, познат по теорији абиогенезе,[1] а такође је познат и по својој књизи "Порекло живота".[2] Проучавао је ензимске процесе у биљним ћелијама и допринео развоју индустријске биохемије у Совјетском Савезу.[3]

Александар Опарин
Aleksandr Oparin 1938.jpg
Опарин 1938. године
Датум рођења(1894-03-02)2. март 1894.
Место рођењаУгљич
  Руска Империја
Датум смрти21. април 1980.(1980-04-21) (86 год.)
Место смртиМосква
  СССР

БиографијаУреди

Рођен је 1894. године у Угљичу, а дипломирао је 1917. године на Московском Државном Универзитету и ту је постао професор биохемије 1927. године. Први његови радови су били везани за биљне ензиме и њихову улогу у метаболизму биљака.[4] Године1924. први пут је објавио своју теорију постанка живота на Земљи, која се базирала на хемијској еволуцији органских молекула у такозваној примордијалној супи.[4] Заједно са Алексејем Бакхом је 1935. године основао Институт биохемије у склопу Совјетске академије наука. Постао је дописни члан Совјетске Академије Наука 1939. године, а 1946. године и пуноправни члан. 1970. године је изабран за председника Међународног удружења за проучавање порекла живота. Опарин је умро 21. априла 1980. године у Москви.

Добитник је многобројних награда за допринос науци, а неке од њих су: 1969. је постао Херој социјалистичког рада, 1974. је примио Лењинову награду, а 1979. му је додељена Ломоносова Златна медаља за "изванредна достигнућа у биохемији". Пет пута је награђиван Орденом Лењина.[4]

Теорија порекла животаУреди

Према биолошким и хемијским сазнањима тог доба, Опарин је заједно са британским научником Џ. Б. С. Халдејном развио теорију хемијског почетка живота (абиогенезе) и описао је у својој књизи "Порекло живота" 1924. године.[1]

Полазио је од следећих претпоставки:

  • Не постоји битна разлика између живих бића и неживе материје. Сложеност живих бића је само последица хемијске, а затим и биолошке еволуције материје.
  • Након открића метана око Јупитера и других великих планета, Опарин је претпоставио да је првобитна Земљинаатмосфера била редукујућа и садржала је метан, водоник, амонијак и водену пару. У оваквој редукујућој атмосфери није било кисеоника.
  • Под утицајем електричних пражњења и ултраљубичастих зракова, атмосферски гасови су реаговали с врелом водом и стварали прве органске молекуле који су се поступно концентрисали у мањим воденим запреминама. Опарин је том процесу дао назив "прасупа" или "првобитна супа".

На темељу радова других хемичара и сопствених експеримената, Опарин је доказао да је с повећањем сложености органских молекула долазило до формирања структура коацервата, кугластих хидрофобних агрегата, који су се састојали од колоидног раствора органских молекула. Уроњени у водени раствор, коацервати су могли да формирају још сложеније структуре с двоструком липидном мембраном, које су биле способне за процес осмозе. Опарин их је назвао протобионтима, структурама које су могле да расту, деле се и имале су прве назнаке метаболизма. Он их је сматрао првим правим претходницима живих бића.

Полазећи од Опаринових и Халданеових идеја, Стенли Милер и Харолд Јури су 1953. године извели експеримент у ком су доказали да је могуће стварање органских молекула из гасова присутних у првобитној редукујућој атмосфери.[5] Милер-Јуријев експеримент је први у низу сличних експеримената који су дали још чвршће потврде теорији абиогенезе.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Aleksandr Oparin | Russian biochemist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2019. 
  2. ^ Hyman, Tony; Brangwynne, Cliff (21. 11. 2012). „In Retrospect: The Origin of Life”. Nature (на језику: енглески). 491: 524—525. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/491524a. 
  3. ^ Great Soviet Encyclopedia, 3rd edition, entry on "Опарин", available online here [1]
  4. 4,0 4,1 4,2 „Alexander Oparin - Important Scientists - The Physics of the Universe”. www.physicsoftheuniverse.com. Приступљено 5. 5. 2019. 
  5. ^ „A Production of Amino Acids under Possible Primitive Earth Conditions” (PDF). 

Спољашње везеУреди