Александар Сања Илић
Александар Сања Илић (Београд, 27. март 1951) је српски композитор и архитекта.
| Александар Илић | |
|---|---|
 Александар Сања Илић | |
| Датум рођења | 27. март 1951. |
| Место рођења | Београд ФНР Југославија |
| Сарадници | Балканика |
ЖивотУреди
Рођен је 1951. у Београду.[1] Његов отац је композитор Миодраг Илић Бели, а брат композитор Драган Илић који свира у Генерацији 5.[2] Један од прадеда му је био академик Јован Жујовић, а други солунац и посланик Алекса Жујовић. Био је ожењен Златом Петковић.[3]
Када је имао 12 или 13 година, написао је музику на текст Душка Радовића коју је изводио Драган Лаковић. Када је имао 16. година, послао је своју композицију „Песник мира" , коју је певала Лола Новаковић, којом је Југославија требало да се представи на Евровизији 1968.[4] 1976. његову композицију " Бај, бај, бај" извела је Бисера Велетанлић, на истом такмичењу али овога пута у Опатији. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1975 .[2]
Као младић је наступао у групи Враголани, а затим у групи Сан. Његов најбољи пријатељ Предраг Јовичић Трта који је био пјевач групе Сан, погинуо је од струјног удара у току концерта у дворани Чаир у Нишу 1975.[3] У знак сјећање на њега, снимио је албум Успомене.[3] Седамдесетих година 20. вијека је компоновао музику за химну фудбалског клуба Црвена звезда на текст Љубивоја Ршумовића: „Све што смо желели, све што смо хтели. То су нам дали, црвено-бели“.[3] Његова пјесма „Хало, хало” у извођењу групе Аске представљала је Југославију на Пјесми Евровизије 1982.[3] Његова пјесма „Принцеза” у извођењу Слађане Милошевић и Даде Топића, била је кандидат на југословенском избору за Пјесму Евровизије 1984.[3]
Групу Балканика је основао 1998, а први концерт је одржан 26. јуна 2000.[3] Са Балкаником је наступао на концертима широм свијета.[3]. Представљао је Србију на песми Евровизије 2018. у Лисабону, заједно са својим бендом; песма се зове Нова деца. Песма је ушла у финале Евровизије.[5]
Музика за филм и ТВУреди
- Престоп (1980)
- Дај ми крила један круг (1985)
- Чудна ноћ (1990)
- Туристи (1990)
- Вуковар, једна прича (1994)
- Јој, Кармела (1996)
- Кабаре 011 (1997)
- Код луде птице (1998)
- Стари врускавац (2000)
- Подијум (ТВ серија) (2002)
- Европесма - Европјесма 2006 (2006)
- Кад смо чешљали бабу (2008)
- Село гори... и тако (2009)
- Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) (2007—2011)
- Хитна помоћ (филм) (2009)
- Плава гробница (2009)[6]
- Лед (2012)
ДискографијаУреди
- Delta project (Сања и Слоба, 1987)
- Плава птица (Сања Илић, 1994)
- Балкан 2000 (Сања Илић и Балканика, 1999)
- Балкан концепт (Сања Илић и Балканика, 2004)
- Ода радости (Правац Европа) (Сања Илић, 2006)
- Цееепај (Сања Илић и Балканика, 2009)
ФестивалиУреди
- 2018. Победник Беовизија / Евросонг — Нова деца (са Балкаником)
СтваралаштвоУреди
- Александра Слађана Милошевић: Принцеза (дует са Дадом Топићем)
- Бисера Велетанлић: Август '75, Адио, љубави адио, Бај, бај, бај, Никада више, Признај ми, Руку ми дај, Ти си обала та, Тужно поподне
- Маја Оџаклијевска: Биће све у реду, Даљине, Игоре мој, Између нас, Кадену си ми дао, Односиш ми срце моје, Романса о нама, Срећо реци, Ти си мој следећи промашај
- Сенка Велетанлић: Сањала ја
- Мики Јевремовић: Понекад у поноћ
- Миша Марковић: Пољуби ме
- Јадранка Стојаковић: Музика је све (и група С времена на време)
- Неда Украден: Да ли сам нешто значила теби, Писма љубави
- Лутајућа срца: Ти си ту
- Глумци ЈДП: Плава птица
- Хладна браћа: Љуби ме на Ибици
- Аска: Вози брже, Хало, хало
- Локице: Додирни ме
- Изолда Баруџија: Опет Београд (дует са Елеонором Баруџијом), Срест ћемо се опет
- Сузана Манчић: Огледалце, огледалце
- Тереза Кесовија: Ко ми је крив
- Радојка Шверко: Ниси као некад, Остани још једну ноћ
- Зденка Ковачичек: Вјеровао ти или не
- Зорица Конџа: Бар да знам
- Јасна Злокић: Иди, добро је
- Дадо Топић: Кристина
- Златко Пејаковић: Нећу то пролеће, Пролило се све, расула се љубав
РеференцеУреди
- ^ „Времеплов (27. 3. 2011)”. Радио-телевизија Србије. 27. 03. 2007. Приступљено 23. 03. 2012.
- ↑ 2,0 2,1 „„Наша прича“ Сања Илић Балканика (текст)” (PDF). Радио-телевизија Републике Српске. Приступљено 23. 03. 2012.[мртва веза]
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 „Химну Звезде никад нећу заборавити”. Политика. 14. 12. 2008. Приступљено 24. 03. 2012.
- ^ „Opatija 1976: Bisera i Leo imaju hitove za sva vremena, ali na Pesmu Evrovizije putuju Ambasadori!”. www.yugopapir.com. Приступљено 11. 11. 2018.
- ^ „Euforija u Portugalu: Srbija prošla u finale Evrovizije!”. Приступљено 10. 05. 2018.
- ^ IMDB: „Плава гробница“
Спољашње везеУреди
- Званични веб-сајт
- Александар Сања Илић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Сања Илић (I) на сајту IMDb (језик: енглески)
- Александар Илић (III) на сајту IMDb (језик: енглески)
- Александар С. Илић на сајту IMDb (језик: енглески)