Википедија

Александар Сања Илић

За другу употребу, погледајте страницу Александар Илић.

Александар Сања Илић (Београд, 27. март 1951 — Београд, 7. март 2021) био је српски композитор и архитекта.

Александар Илић
Aleksandar Sanja Ilić.jpg
Александар Сања Илић
Датум рођења(1951-03-27)27. март 1951.
Место рођењаБеоград
ФНР Југославија
Датум смрти7. март 2021.(2021-03-07) (69 год.)
Место смртиБеоград
Република Србија
СараднициБалканика

ЖивотУреди

Рођен је 1951. у Београду.[1] Његов отац је композитор Миодраг Илић Бели, а брат композитор Драган Илић који свирао у Генерацији 5.[2] Један од прадеда му је био академик Јован Жујовић, а други солунац и посланик Алекса Жујовић. Био је ожењен Златом Петковић.[3]

Када је имао 12 или 13 година, написао је музику на текст Душка Радовића коју је изводио Драган Лаковић. Када је имао 16. година, послао је своју композицију „Песник мира" , коју је певала Лола Новаковић, којом је Југославија требало да се представи на Евровизији 1968.[4] 1976. његову композицију " Бај, бај, бај" извела је Бисера Велетанлић, на истом такмичењу али овога пута у Опатији. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1975 .[2]

Као младић је наступао у групи Враголани, а затим у групи Сан. Његов најбољи пријатељ Предраг Јовичић Трта који је био пјевач групе Сан, погинуо је од струјног удара у току концерта у дворани Чаир у Нишу 1975.[3] У знак сјећање на њега, снимио је албум Успомене.[3] Седамдесетих година 20. вијека је компоновао музику за химну фудбалског клуба Црвена звезда на текст Љубивоја Ршумовића: „Све што смо желели, све што смо хтели. То су нам дали, црвено-бели“.[3] Његова пјесма „Хало, хало” у извођењу групе Аске представљала је Југославију на Пјесми Евровизије 1982.[3] Његова пјесма „Принцеза” у извођењу Слађане Милошевић и Даде Топића, била је кандидат на југословенском избору за Пјесму Евровизије 1984.[3]

Групу Балканика је основао 1998, а први концерт је одржан 26. јуна 2000.[3] Са Балкаником је наступао на концертима широм свијета.[3]. Представљао је Србију на песми Евровизије 2018. у Лисабону, заједно са својим бендом; песма се зове Нова деца. Песма је ушла у финале Евровизије и пласирала се 19. са 113 поена.

Преминуо је 7. марта 2021. године од последица ковида-19.[5] Сахрањен је 12. марта 2021. године на Новом гробљу у Београду у кругу најуже породице.

Дана 29. јуна 2021. додељена му је Златна медаља за заслуге (постхумно, 2021).[6]

Музика за филм и ТВУреди

ДискографијаУреди

  • Delta project (Сања и Слоба, 1987)
  • Плава птица (Сања Илић, 1994)
  • Балкан 2000 (Сања Илић и Балканика, 1999)
  • Балкан концепт (Сања Илић и Балканика, 2004)
  • Ода радости (Правац Европа) (Сања Илић, 2006)
  • Цееепај (Сања Илић и Балканика, 2009)
  • Stand Up (Сања Илић и Балканика, фебруар 2020)

ФестивалиУреди

  • 2018. Победник Беовизија — Нова деца (са Балкаником)

СтваралаштвоУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Времеплов (27. 3. 2011)”. Радио-телевизија Србије. 27. 03. 2007. Приступљено 23. 03. 2012. 
  2. ^ а б „„Наша прича“ Сања Илић Балканика (текст)” (PDF). Радио-телевизија Републике Српске. Приступљено 23. 03. 2012. [мртва веза]
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Химну Звезде никад нећу заборавити”. Политика. 14. 12. 2008. Приступљено 24. 03. 2012. 
  4. ^ „Opatija 1976: Bisera i Leo imaju hitove za sva vremena, ali na Pesmu Evrovizije putuju Ambasadori!”. www.yugopapir.com. Приступљено 11. 11. 2018. 
  5. ^ „Euforija u Portugalu: Srbija prošla u finale Evrovizije!”. Приступљено 10. 05. 2018. 
  6. ^ „Сањи Илићу „Златна медаља за заслуге”, постхумно”. www.republika.rs/vesti/srbija. Приступљено 2021-06-29. 
  7. ^ IMDB: „Плава гробница“

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Сања_Илић&oldid=24586557”