Александар Сања Илић

Александар Сања Илић (Београд, 27. март 1951Београд, 7. март 2021) био је српски композитор и архитекта.

Александар Илић
Aleksandar Sanja Ilić.jpg
Александар Сања Илић
Лични подаци
Датум рођења(1951-03-27)27. март 1951.
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Датум смрти7. март 2021.(2021-03-07) (69 год.)
Место смртиБеоград, Република Србија
Компизиторски рад
СараднициБалканика

ЖивотУреди

Рођен је 1951. у Београду.[1] Његов отац је композитор Миодраг Илић Бели, а брат композитор Драган Илић који свирао у Генерацији 5.[2] Један од прадеда му је био академик Јован Жујовић, а други солунац и посланик Алекса Жујовић. Био је ожењен Златом Петковић.[3]

Када је имао 12 или 13 година, написао је музику на текст Душка Радовића коју је изводио Драган Лаковић. Када је имао 16. година, послао је своју композицију „Песник мира", коју је певала Лола Новаковић, којом је Југославија требало да се представи на Евровизији 1968.[4] 1976. његову композицију " Бај, бај, бај" извела је Бисера Велетанлић, на истом такмичењу али овога пута у Опатији. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1975 .[2]

Као младић је наступао у групи Враголани, а затим у групи Сан. Његов најбољи пријатељ Предраг Јовичић Трта који је био пјевач групе Сан, погинуо је од струјног удара у току концерта у дворани Чаир у Нишу 1975.[3] У знак сјећање на њега, снимио је албум Успомене.[3] Седамдесетих година 20. вијека је компоновао музику за химну фудбалског клуба Црвена звезда на текст Љубивоја Ршумовића: „Све што смо желели, све што смо хтели. То су нам дали, црвено-бели“.[3] Његова пјесма „Хало, хало” у извођењу групе Аске представљала је Југославију на Пјесми Евровизије 1982.[3] Његова пјесма „Принцеза” у извођењу Слађане Милошевић и Даде Топића, била је кандидат на југословенском избору за Пјесму Евровизије 1984.[3]

Групу Балканика је основао 1998, а први концерт је одржан 26. јуна 2000.[3] Са Балкаником је наступао на концертима широм свијета.[3]. Представљао је Србију на песми Евровизије 2018. у Лисабону, заједно са својим бендом; песма се зове Нова деца. Песма је ушла у финале Евровизије и пласирала се 19. са 113 поена.

Преминуо је 7. марта 2021. године од последица ковида-19.[5] Сахрањен је 12. марта 2021. године на Новом гробљу у Београду у кругу најуже породице.

Дана 29. јуна 2021. додељена му је Златна медаља за заслуге (постхумно, 2021).[6]

Музика за филм и ТВУреди

ДискографијаУреди

  • Delta project (Сања и Слоба, 1987)
  • Плава птица (Сања Илић, 1994)
  • Балкан 2000 (Сања Илић и Балканика, 1999)
  • Балкан концепт (Сања Илић и Балканика, 2004)
  • Ода радости (Правац Европа) (Сања Илић, 2006)
  • Цееепај (Сања Илић и Балканика, 2009)
  • Stand Up (Сања Илић и Балканика, фебруар 2020)

ФестивалиУреди

  • 2018. Победник Беовизија — Нова деца (са Балкаником)

СтваралаштвоУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Времеплов (27. 3. 2011)”. Радио-телевизија Србије. 27. 03. 2007. Приступљено 23. 03. 2012. 
  2. ^ а б Наша прича“ Сања Илић Балканика (текст)” (PDF). Радио-телевизија Републике Српске. Приступљено 23. 03. 2012. [мртва веза]
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Химну Звезде никад нећу заборавити”. Политика. 14. 12. 2008. Приступљено 24. 03. 2012. 
  4. ^ „Opatija 1976: Bisera i Leo imaju hitove za sva vremena, ali na Pesmu Evrovizije putuju Ambasadori!”. www.yugopapir.com. Приступљено 11. 11. 2018. 
  5. ^ „Euforija u Portugalu: Srbija prošla u finale Evrovizije!”. Приступљено 10. 05. 2018. 
  6. ^ „Сањи Илићу „Златна медаља за заслуге”, постхумно”. www.republika.rs/vesti/srbija. Приступљено 2021-06-29. 
  7. ^ IMDB: „Плава гробница“

Спољашње везеУреди