Александар фон Хумболт

пруски географ, натуралиста и истраживач

Александар фон Хумболт (нем. Alexander von Humboldt; Берлин, 14. септембар 1769 — Берлин, 6. мај 1859) је био немачки природњак, географ и истраживач.[1] Његови радови на ботаничкој географији представљају оснивање области биогеографије. Проучавао је земљин магнетизам, вулкане, изотермалне линије, географију и биологију различитих области.[2][3] Од 1799. до 1804. путовао је у Латинску Америку, коју је истраживао и описивао са научне тачке гледишта. Своја путовања током 21 године описао је у изузетно великом броју књига. Први је претпоставио да су Африка и Јужна Америка биле давно спојене. У познијим годинама је покушао да у свом делу од 5 књига „Космос“ прикаже људско знање на један јединствен уједињен начин. Хумболт је подржавао друге научнике и често је са њима сарађивао.

Александар фон Хумболт
Alexander von Humboldt-selfportrait.jpg
Аутопортрет из 1815.
Пуно имеАлександар фон Хумболт
Датум рођења(1769-09-14)14. септембар 1769.
Место рођењаБерлин
Датум смрти6. мај 1859.(1859-05-06) (89 год.)
Место смртиБерлин
ШколаViadrina European University, Freiberg University of Mining and Technology, Универзитет у Гетингену

Детињство, младост и образовањеУреди

Отац му је био мајор у пруској војсци, који је одликован због учешћа у Седмогодишњем рату. Имао је два сина. Александар је био млађи, старији Вилхелм је био лингвиста.[4][5][6] Током детињства сакупљао је и детерминисао биљке. Сакупљао је шкољке и инсекте. Отац му је умро 1779. и отад је мајка почела да брине о његовом образовању. Студирао је финансије пола године у Франкфурту на Одри, а завршио у Гетингену 1789. Током распуста 1789. ишао је на научни излет на Рајну и написао је рад о минералогији и базалту на Рајни. Почео је да изучава оно што би му било потребно да буде научни истраживач. Студирао је трговину и стране језике у Хамбургу, геологију у Фрајбургу, а анатомију у Јени, а астрономију и употребу научне инструментације код Заха и Келера. Истраживао је вегетацију рудника Фрајбурга о чему је 1793. објавио рад. Кад је Луиђи Галвани открио утицај струје на мишиће, Хумболт је истраживао феномене мускуларних иритација, о чему је објавио рад 1797.

 
Портрет Александра фон Хумболта из 1806.

Путовања и рад у ЕвропиУреди

Био је у Енглеској 1790, а 1792. и 1797. је посетио Беч. Током 1795. пропутовао је Швајцарску и Италију истражујући геологију и ботанику тих земаља. Запослио се 1792. у Берлину као проценитељ рудника. Тај посао је обављао тако темељито да је брзо напредовао у служби и чак су га слали у дипломатске мисије.

Истраживања Латинске АмерикеУреди

Требало је да са једним ботаничарем да иде на експедицију, која је одложена. Њих двојица су дошли до Марсеља надајући се да ће се придружити Наполеону и отићи у Египат. Пошто нису нашли одговарајући транспорт отишли су у Мадрид, где им је један министар помогао да оду у Латинску Америку. Кренули су из Ла Коруње 5. јуна 1799. На Тенерифама су били шест дана, а у Венецуелу су стигли 16. јула. Открио је у Венецуели уљну птицу Steatornis caripensis, која је дотад била непозната. Враћајуђи се у Куману приметио је метеорски рој Леониде, што је било његово прво упознавање са феноменом, за који ће се уочити периодичност. У фебруару 1800. је кренуо у истраживање реке Ориноко. Истраживао је 4 месеца и прешао је преко 3.000 километара дивљег и ненастањеног подручја. Утврдио је да постоји комуникација између слива Оринока и слива Амазона. Утврдио је тачно место бифуркације. Електричне јегуље је ухватио 19. марта 1800., претрпјевши јаке електричне шокове током испитивања.

После је отпловио на Кубу, па се вратио и Картахену, испитујуђи набујалу реку Магдалену. Прешао је Кордиљере и после дугог и напорног путовања дошао је 6. јануара 1802. до Кита. Пели су се до висине од 5.800 метара. што је тада био светски рекорд. На путу према Лими истраживали су изворе Амазона. У Каљау је посматрао пролазак Меркура. После тога одлази у Мексико, где је боравио годину дана. После је кратко посетио САД и вратио се у Европу, где је пристао 3. августа 1804. у Бордоу.

Достигнућа латинскоамеричке експедицијеУреди

 
Портрет из 1859. У позадини се види вулкан Чимборацо

Истраживао је изотермалне линије. Најпре је истраживао брзину пада температуре са надморском висином. У свом есеју о географији различитих биљки проучавао је како физички услови утичу на расподелу биљака и животиња. Открио је да се смањује интензитет земљиног магнетског поља како се удаљавамо од полова према екватору. Геолошки је проучавао вулкане у Латинској Америци. Открио је да се они појављују у линеарним групама, па је претпостављао да су настали због великих подземних расцепа. Са Геј-Лисаком је истраживао закон магнетске деклинације, па је у Берлину боравио две и по године. Пошто је намеравао да објави мноштво нових чињеница у енциклопедијском формату 1808. је дошао у Париз. Ту сарађује са Геј-Лисаком и његовом приватном лабораторијом. Истраживали су састав атмосфере и утицај притиска на атмосферу.

Признања ХумболтуУреди

После Наполеона Хумболт је био један од најпознатији у Европи. Пруски краљ га је више пута позивао, дајући му велике привилегије, али Хумболт је одбијао да напусти Париз. Париз је сматрао својом правом кућом. У Паризу је Хумболт имао не само научну атмосферу, него је био и изузетно цењен у свим слојевима друштва. Осим тога није му се свиђала атмосфера Берлина, његовог роднога града. Није му се свиђао провинцијализам Берлина. Ипак много пута су га звали, не само пруски краљ, него и два угледна пруска великаша, тако да се 1827. преселио у Берлин. У Берлину се посветио проучавању земаљског магнетизма. Посебно га је занимала природа и закони „магнетних олуја“, како је он описивао абнормална одступања од земљиног магнетизма.

Истраживање РусијеУреди

Руси су 1811. први предложили Хумболту истраживање Сибира, а касније 1818. је то исто предложила пруска влада. Али у оба слушаја имао је других за њега важнијих послова. Писао је руској влади 1829., тако да је успео да успостави низ магнетних и метеоролошких станица у Сибиру. Измећу маја и новембра 1829. заједно са Густавом Розеом и Еренбургом прешао је Русију између Неве и Јанисеја, прешавши 9.600 миља. Открио је дијаманте на Уралу, где се испирало злато. Кориговао је прецењену висину централноазијског платоа.

Хумболт као дипломатаУреди

Од 1830. до 1848. био је дипломата на двору Луја Филипа, са којим је одржавао срдачне пријатељске односе.

КосмосУреди

Јако је дуго писао своје монументaално дело, којим је настојао представити јединство различитих комплексних делова природе. Хтео је да нагласи постојање природних закона, који управљају сложеним процесима у природи. Започео је са писањем још 1808. Временом је све уобличавао, а посебно кад је предавао од 1827. до 1828. на универзитету у Берлину. Прва два волумена Космоса изашла су 1845. и 1847. Трећи и четврти волумен је објавио између 1850. и 1858. Пети волумен је објављен постхумно 1862.

Хумболтова стипендијаУреди

После његове смрти његови пријатељи и сарадници основали су Алексадар фон Хумболт фондацију, која је пружала подршку младим научницима. Оригинална новчана задужбина је била упропаштена хиперинфлацијом из 1920—их. После Другог светског рата немачка влада је основала поново Хумболтову фондацију, која служи за финансирање боравка страних научника у Немачкој или немачких ван Немачке.

RadoviУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Malcolm Nicolson, "Alexander von Humboldt and the Geography of Vegetation", in: A. Cunningham and N. Jardine (eds.), Romanticism and the Sciences, Cambridge University Press, 1990, pp. 169–188; Michael Dettelbach, "Romanticism and Resistance: Humboldt and "German" Natural Philosophy in Natural Philosophy in Napoleonic France", in: Robert M. Brain, Robert S. Cohen, Ole Knudsen (eds.), Hans Christian Ørsted and the Romantic Legacy in Science: Ideas, Disciplines, Practices, Springer, 2007; Maurizio Esposito, Romantic Biology, 1890–1945, Routledge, 2015, p. 31.
  2. ^ Love, J.J. (2008). „Magnetic monitoring of Earth and space” (PDF). Physics Today. February (2): 31—37. Bibcode:2008PhT....61b..31H. doi:10.1063/1.2883907. Приступљено 29. 6. 2015. 
  3. ^ Thomson, A. (2009), „Von Humboldt and the establishment of geomagnetic observatories”, IAEA-Inis 
  4. ^ Thubon, Colin (септембар 2015). „'The Invention of Nature', by Andrea Wulf”. New York Times. 
  5. ^ Lee, Jeffrey (2014). „Von Humboldt, Alexander”. The Encyclopedia of Earth. 
  6. ^ Jackson, Stephen T. „Alexander von Humboldt and the General Physics of the Earth” (PDF). Science. 324. стр. 596—597. 
  7. ^ Humboldt, Alexander von (1860). Cosmos: A Sketch of a Physical Description of the Universe, Volume 4. Превод: Elise C. Otté. Harper. стр. 76. Приступљено 17. 5. 2014. 
  8. ^   Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуClerke, Agnes Mary (1911). „Humboldt, Friedrich Heinrich Alexander von”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. 13 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 873—875. 

LiteraturaУреди

  • Bleichmar, Daniela (2012). Visible Empire: Botanical Expeditions and Visual Culture in the Hispanic Enlightenment. Chicago London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-05853-5. 
  • Brading, David (1991). „Chapter 23. Scientific Traveller”. The First America : the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492-1867. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-39130-X. 
  • de Terra, Helmut (1955). Humboldt: The Life and Times of Alexander von Humboldt, 1769–1859. New York: Alfred A. Knopf. OCLC 902143803. 
  • Dickinson, Robert Eric; Howarth, O. J. R. (1933). The Making of Geography (online Universal Digital Library, facsimile of original изд.). Oxford: Clarendon Press. OCLC 9640382. 
  • Helferich, Gerard (2004). Humboldt's Cosmos: Alexander von Humboldt and the Latin American journey That Changed the Way We See the World. New York: Gotham Books. ISBN 978-1-59240-052-2. 
  • Nicolson, Malcolm (1995). „Introduction”. Personal Narrative of a Journey to the Equinoctial Regions of the New Continent. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-044553-4. 
  • Rupke, Nicolaas (2008). Alexander von Humboldt : a Metabiography. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73149-0. 
  • Sachs, Aaron (2006). The Humboldt Current : Nineteenth-Century Exploration and the Roots of American Environmentalism . New York: Viking. ISBN 0-670-03775-3. 
  • Sachs, Aaron (2007). The Humboldt Current: A European Explorer and His American Disciples. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921519-5. 
  • Walls, Laura Dassow (2009). The Passage to Cosmos : Alexander von Humboldt and the Shaping of America. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-87182-0. 
  • Wulf, Andrea (2015). The Invention of Nature : the Adventures of Alexander von Humboldt, the Lost Hero of Science . New York: Knopf. ISBN 978-1-84854-898-5. 
  • Ackerknecht, Erwin H. "George Forster, Alexander von Humboldt, and Ethnology". Isis 46 (1955):83–95.
  • Botting, Douglas. Humboldt and the Cosmos. New York: Harper & Row Publishers 1973.
  • Bruhns, Karl, ed. Life of Alexander von Humboldt, Compiled in Commemoration of the Centenary of His Birth by J. Lowenberg, Robert Ave-Lallemant, and Alfred Dove, trans. by Jane and Caroline Lassell. 2 vols. London: Longmans, Green 1873.
  • Cañizares-Esguerra, Jorge, "How Derivative was Humboldt?" In Colonial Botany: Science, Commerce, and Politics in the Early Modern World, edited by Londa Schiebinger and Claudia Swan, 148–65. Philadelphia: University of Pennsylvania Press 2005.
  • Chambers, David Wade. "Centre Looks at Periphery: Alexander von Humboldt's Account of Mexican Science and Technology". Journal of Iberian and Latin American Studies 2 (1996): 94–113.
  • Covarrubias, José E and Matilde Souto Mantecón, eds. Economia, ciencia, y política: Estudios sobre Alexander von Humboldt a 200 aňos del ensayo político sobre el reino de la Nueva España. Mexico: Universidad Nacional Autónoma de México 2012.
  • Dettlebach, Michael. "Humboldtian Science". In Cultures of Natural History, edited by Nicholas Jardin, J.A. Secord, and Emma C. Spary, 287–304. Cambridge: Cambridge University Press 1996.
  • Echenberg, Myron. Humboldt's Mexico: In the Footsteps of the Illustrious German Scientific Traveller. Montreal & Kingston:McGill-Queen's University Press 2017. ISBN 978-0-7735-4940-1
  • Foner, Philip S. "Alexander von Humboldt on Slavery in America". Science and Society 47 (1983): 330–42.
  • Godlewska, Anne, "From Enlightenment Vision to Modern Science? Humboldt's Visual Thinking". In Geography and Enlightenment, edited by David N. Livingstone and Charles W. J. Withers, 236–75. Chicago: University of Chicago Press 1999.
  • Gould, Stephen Jay. "Church, Humboldt, and Darwin: The Tension and Harmony of Art and Science" in Franklin Kelly et al., eds. Frederic Edwin Church. Washington D.C.: Smithsonian Institution Press 1989.
  • Hey'l, Bettina, Das Ganze der Natur und die Differenzierung des Wissens. Alexander von Humboldt als Schriftsteller (Berlin, de Gruyter, 2007) (Quellen und Forschungen zur Literatur- und Kulturgeschichte 47 (281)).
  • Holl, Frank. "Alexander von Humboldt's Expedition through Mexico", in European Traveler-Artists in Nineteenth-Century Mexico. Mexico 1996, pp. 51–61.
  • Holl, Frank, ed. Alejandro de Humboldt en México. Mexico City 1997.
  • Kellner, Lotte. Alexander von Humboldt. New York: Oxford University Press 1963.
  • Klein, Ursula. Humboldts Preußen. Wissenschaft und Technik im Aufbruch. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft 2015.
  • Korneffel, Peter. Die Humboldts in Berlin: Zwei Brüder erfinden die Gelehrtenrepublik. Elsengold Verlag GmbH 2017. ISBN 978-3-944594-77-4
  • Kutzinski, Vera M. Alexander von Humboldt's Transatlantic Personae. New York: Routledge 2012.
  • Lara Valdés, José Luis, ed. Bicentenario de Humboldt en Guanajuato (1803–2003). Guanajuato: Ediciones de la Rana 2003.
  • Leibsohn, Dana, and Barbara E. Mundy, "Making Sense of the Pre-Columbian", Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820(2015). http://www.fordham.edu/vistas.
  • Macgillivray, William. The travels and researches of Alexander von Humboldt by W. Macgillivray; with a narrative of Humboldt's most recent researches New York: J & J Harper 1833.
  • W. Macgillivray. The travels and researches of Alexander von Humboldt: being a condensed narrative of his journeys in the equinoctial regions of America, and in Asiatic Russia: together with analysis of his more important investigations
  • McCrory, Donald. Nature's Interpreter: The Life and Times of Alexander von Humboldt. London: Lutterworth 2010.
  • McCullough, David. Brave Companions: Portraits in History, Chapter 1, "[Humboldt's] Journey to the Top of the World" New York: Prentice Hall Press, 1992.
  • Meinhardt, Maren: A longing for wide and unknown things : the life of Alexander von Humboldt, London : Hurst & Company, [2018], ISBN 978-1-84904-890-3
  • Miranda, José Humboldt y México. Mexico City: Instituto de Historia, Universidad Nacional Autónoma de México 1962.
  • Nelken, Halina. Alexander von Humboldt. His Portraits and their Artists. A Documentary Iconography. Berlin: Dietrich Reimer Verlag 1980.
  • Ortega y Medina, Juan A. Humboldt desde México. Mexico City: UNAM 1960.
  • Ortega y Medina, Juan A. "Humboldt visto por los mexicanos" in Jorge A. Vivó Escoto, ed. Ensayos sobre Humboldt, pp. 237–58. Mexico City: UNAM 1962.
  • Rich, Nathaniel, "The Very Great Alexander von Humboldt" (review of Wulf 2015 and Jedediah Purdy, After Nature: A Politics for the Anthropocene, Harvard University Press, 2015, 326 pp.), The New York Review of Books, vol. LXII, no. 16 (22 October 2015), pp. 37–39.
  • Quiñones Keber, Eloise, "Humboldt and Aztec Art", Colonial Latin American Review 5.2 (1996) 277–297.
  • Zea, Leopoldo and Carlos Magallón, eds. Humboldt en México. Mexico City: Universidad Nacional Autónoma de México 1999.
  • Daniel Kehlmann's 2005 novel Die Vermessung der Welt, translated into English by Carol Brown Janeway as Measuring the World in 2006, explores Humboldt's life through a lens of historical fiction, contrasting his character and contributions to science to those of Carl Friedrich Gauss.

Спољашње везеУреди

Александар фон Хумболт
 
Аутопортрет из 1815.
Пуно имеАлександар фон Хумболт
Датум рођења(1769-09-14)14. септембар 1769.
Место рођењаБерлин
Датум смрти6. мај 1859.(1859-05-06) (89 год.)
Место смртиБерлин
ШколаViadrina European University, Freiberg University of Mining and Technology, Универзитет у Гетингену

Александар фон Хумболт (нем. Alexander von Humboldt; Берлин, 14. септембар 1769 — Берлин, 6. мај 1859) је био немачки природњак, географ и истраживач.[1] Његови радови на ботаничкој географији представљају оснивање области биогеографије. Проучавао је земљин магнетизам, вулкане, изотермалне линије, географију и биологију различитих области.[2][3] Од 1799. до 1804. путовао је у Латинску Америку, коју је истраживао и описивао са научне тачке гледишта. Своја путовања током 21 године описао је у изузетно великом броју књига. Први је претпоставио да су Африка и Јужна Америка биле давно спојене. У познијим годинама је покушао да у свом делу од 5 књига „Космос“ прикаже људско знање на један јединствен уједињен начин. Хумболт је подржавао друге научнике и често је са њима сарађивао.

Детињство, младост и образовањеУреди

Отац му је био мајор у пруској војсци, који је одликован због учешћа у Седмогодишњем рату. Имао је два сина. Александар је био млађи, старији Вилхелм је био лингвиста.[4][5][6] Током детињства сакупљао је и детерминисао биљке. Сакупљао је шкољке и инсекте. Отац му је умро 1779. и отад је мајка почела да брине о његовом образовању. Студирао је финансије пола године у Франкфурту на Одри, а завршио у Гетингену 1789. Током распуста 1789. ишао је на научни излет на Рајну и написао је рад о минералогији и базалту на Рајни. Почео је да изучава оно што би му било потребно да буде научни истраживач. Студирао је трговину и стране језике у Хамбургу, геологију у Фрајбургу, а анатомију у Јени, а астрономију и употребу научне инструментације код Заха и Келера. Истраживао је вегетацију рудника Фрајбурга о чему је 1793. објавио рад. Кад је Луиђи Галвани открио утицај струје на мишиће, Хумболт је истраживао феномене мускуларних иритација, о чему је објавио рад 1797.

 
Портрет Александра фон Хумболта из 1806.

Путовања и рад у ЕвропиУреди

Био је у Енглеској 1790, а 1792. и 1797. је посетио Беч. Током 1795. пропутовао је Швајцарску и Италију истражујући геологију и ботанику тих земаља. Запослио се 1792. у Берлину као проценитељ рудника. Тај посао је обављао тако темељито да је брзо напредовао у служби и чак су га слали у дипломатске мисије.

Истраживања Латинске АмерикеУреди

Требало је да са једним ботаничарем да иде на експедицију, која је одложена. Њих двојица су дошли до Марсеља надајући се да ће се придружити Наполеону и отићи у Египат. Пошто нису нашли одговарајући транспорт отишли су у Мадрид, где им је један министар помогао да оду у Латинску Америку. Кренули су из Ла Коруње 5. јуна 1799. На Тенерифама су били шест дана, а у Венецуелу су стигли 16. јула. Открио је у Венецуели уљну птицу Steatornis caripensis, која је дотад била непозната. Враћајуђи се у Куману приметио је метеорски рој Леониде, што је било његово прво упознавање са феноменом, за који ће се уочити периодичност. У фебруару 1800. је кренуо у истраживање реке Ориноко. Истраживао је 4 месеца и прешао је преко 3.000 километара дивљег и ненастањеног подручја. Утврдио је да постоји комуникација између слива Оринока и слива Амазона. Утврдио је тачно место бифуркације. Електричне јегуље је ухватио 19. марта 1800., претрпјевши јаке електричне шокове током испитивања.

После је отпловио на Кубу, па се вратио и Картахену, испитујуђи набујалу реку Магдалену. Прешао је Кордиљере и после дугог и напорног путовања дошао је 6. јануара 1802. до Кита. Пели су се до висине од 5.800 метара. што је тада био светски рекорд. На путу према Лими истраживали су изворе Амазона. У Каљау је посматрао пролазак Меркура. После тога одлази у Мексико, где је боравио годину дана. После је кратко посетио САД и вратио се у Европу, где је пристао 3. августа 1804. у Бордоу.

Достигнућа латинскоамеричке експедицијеУреди

 
Портрет из 1859. У позадини се види вулкан Чимборацо

Истраживао је изотермалне линије. Најпре је истраживао брзину пада температуре са надморском висином. У свом есеју о географији различитих биљки проучавао је како физички услови утичу на расподелу биљака и животиња. Открио је да се смањује интензитет земљиног магнетског поља како се удаљавамо од полова према екватору. Геолошки је проучавао вулкане у Латинској Америци. Открио је да се они појављују у линеарним групама, па је претпостављао да су настали због великих подземних расцепа. Са Геј-Лисаком је истраживао закон магнетске деклинације, па је у Берлину боравио две и по године. Пошто је намеравао да објави мноштво нових чињеница у енциклопедијском формату 1808. је дошао у Париз. Ту сарађује са Геј-Лисаком и његовом приватном лабораторијом. Истраживали су састав атмосфере и утицај притиска на атмосферу.

Признања ХумболтуУреди

После Наполеона Хумболт је био један од најпознатији у Европи. Пруски краљ га је више пута позивао, дајући му велике привилегије, али Хумболт је одбијао да напусти Париз. Париз је сматрао својом правом кућом. У Паризу је Хумболт имао не само научну атмосферу, него је био и изузетно цењен у свим слојевима друштва. Осим тога није му се свиђала атмосфера Берлина, његовог роднога града. Није му се свиђао провинцијализам Берлина. Ипак много пута су га звали, не само пруски краљ, него и два угледна пруска великаша, тако да се 1827. преселио у Берлин. У Берлину се посветио проучавању земаљског магнетизма. Посебно га је занимала природа и закони „магнетних олуја“, како је он описивао абнормална одступања од земљиног магнетизма.

Истраживање РусијеУреди

Руси су 1811. први предложили Хумболту истраживање Сибира, а касније 1818. је то исто предложила пруска влада. Али у оба слушаја имао је других за њега важнијих послова. Писао је руској влади 1829., тако да је успео да успостави низ магнетних и метеоролошких станица у Сибиру. Измећу маја и новембра 1829. заједно са Густавом Розеом и Еренбургом прешао је Русију између Неве и Јанисеја, прешавши 9.600 миља. Открио је дијаманте на Уралу, где се испирало злато. Кориговао је прецењену висину централноазијског платоа.

Хумболт као дипломатаУреди

Од 1830. до 1848. био је дипломата на двору Луја Филипа, са којим је одржавао срдачне пријатељске односе.

КосмосУреди

Јако је дуго писао своје монументaално дело, којим је настојао представити јединство различитих комплексних делова природе. Хтео је да нагласи постојање природних закона, који управљају сложеним процесима у природи. Започео је са писањем још 1808. Временом је све уобличавао, а посебно кад је предавао од 1827. до 1828. на универзитету у Берлину. Прва два волумена Космоса изашла су 1845. и 1847. Трећи и четврти волумен је објавио између 1850. и 1858. Пети волумен је објављен постхумно 1862.

Хумболтова стипендијаУреди

После његове смрти његови пријатељи и сарадници основали су Алексадар фон Хумболт фондацију, која је пружала подршку младим научницима. Оригинална новчана задужбина је била упропаштена хиперинфлацијом из 1920—их. После Другог светског рата немачка влада је основала поново Хумболтову фондацију, која служи за финансирање боравка страних научника у Немачкој или немачких ван Немачке.

RadoviУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Malcolm Nicolson, "Alexander von Humboldt and the Geography of Vegetation", in: A. Cunningham and N. Jardine (eds.), Romanticism and the Sciences, Cambridge University Press, 1990, pp. 169–188; Michael Dettelbach, "Romanticism and Resistance: Humboldt and "German" Natural Philosophy in Natural Philosophy in Napoleonic France", in: Robert M. Brain, Robert S. Cohen, Ole Knudsen (eds.), Hans Christian Ørsted and the Romantic Legacy in Science: Ideas, Disciplines, Practices, Springer, 2007; Maurizio Esposito, Romantic Biology, 1890–1945, Routledge, 2015, p. 31.
  2. ^ Love, J.J. (2008). „Magnetic monitoring of Earth and space” (PDF). Physics Today. February (2): 31—37. Bibcode:2008PhT....61b..31H. doi:10.1063/1.2883907. Приступљено 29. 6. 2015. 
  3. ^ Thomson, A. (2009), „Von Humboldt and the establishment of geomagnetic observatories”, IAEA-Inis 
  4. ^ Thubon, Colin (септембар 2015). „'The Invention of Nature', by Andrea Wulf”. New York Times. 
  5. ^ Lee, Jeffrey (2014). „Von Humboldt, Alexander”. The Encyclopedia of Earth. 
  6. ^ Jackson, Stephen T. „Alexander von Humboldt and the General Physics of the Earth” (PDF). Science. 324. стр. 596—597. 
  7. ^ Humboldt, Alexander von (1860). Cosmos: A Sketch of a Physical Description of the Universe, Volume 4. Превод: Elise C. Otté. Harper. стр. 76. Приступљено 17. 5. 2014. 

LiteraturaУреди

  • Bleichmar, Daniela (2012). Visible Empire: Botanical Expeditions and Visual Culture in the Hispanic Enlightenment. Chicago London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-05853-5. 
  • Brading, David (1991). „Chapter 23. Scientific Traveller”. The First America : the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492-1867. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-39130-X. 
  • de Terra, Helmut (1955). Humboldt: The Life and Times of Alexander von Humboldt, 1769–1859. New York: Alfred A. Knopf. OCLC 902143803. 
  • Dickinson, Robert Eric; Howarth, O. J. R. (1933). The Making of Geography (online Universal Digital Library, facsimile of original изд.). Oxford: Clarendon Press. OCLC 9640382. 
  • Helferich, Gerard (2004). Humboldt's Cosmos: Alexander von Humboldt and the Latin American journey That Changed the Way We See the World. New York: Gotham Books. ISBN 978-1-59240-052-2. 
  • Nicolson, Malcolm (1995). „Introduction”. Personal Narrative of a Journey to the Equinoctial Regions of the New Continent. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-044553-4. 
  • Rupke, Nicolaas (2008). Alexander von Humboldt : a Metabiography. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73149-0. 
  • Sachs, Aaron (2006). The Humboldt Current : Nineteenth-Century Exploration and the Roots of American Environmentalism . New York: Viking. ISBN 0-670-03775-3. 
  • Sachs, Aaron (2007). The Humboldt Current: A European Explorer and His American Disciples. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921519-5. 
  • Walls, Laura Dassow (2009). The Passage to Cosmos : Alexander von Humboldt and the Shaping of America. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-87182-0. 
  • Wulf, Andrea (2015). The Invention of Nature : the Adventures of Alexander von Humboldt, the Lost Hero of Science . New York: Knopf. ISBN 978-1-84854-898-5. 
  • Ackerknecht, Erwin H. "George Forster, Alexander von Humboldt, and Ethnology". Isis 46 (1955):83–95.
  • Botting, Douglas. Humboldt and the Cosmos. New York: Harper & Row Publishers 1973.
  • Bruhns, Karl, ed. Life of Alexander von Humboldt, Compiled in Commemoration of the Centenary of His Birth by J. Lowenberg, Robert Ave-Lallemant, and Alfred Dove, trans. by Jane and Caroline Lassell. 2 vols. London: Longmans, Green 1873.
  • Cañizares-Esguerra, Jorge, "How Derivative was Humboldt?" In Colonial Botany: Science, Commerce, and Politics in the Early Modern World, edited by Londa Schiebinger and Claudia Swan, 148–65. Philadelphia: University of Pennsylvania Press 2005.
  • Chambers, David Wade. "Centre Looks at Periphery: Alexander von Humboldt's Account of Mexican Science and Technology". Journal of Iberian and Latin American Studies 2 (1996): 94–113.
  • Covarrubias, José E and Matilde Souto Mantecón, eds. Economia, ciencia, y política: Estudios sobre Alexander von Humboldt a 200 aňos del ensayo político sobre el reino de la Nueva España. Mexico: Universidad Nacional Autónoma de México 2012.
  • Dettlebach, Michael. "Humboldtian Science". In Cultures of Natural History, edited by Nicholas Jardin, J.A. Secord, and Emma C. Spary, 287–304. Cambridge: Cambridge University Press 1996.
  • Echenberg, Myron. Humboldt's Mexico: In the Footsteps of the Illustrious German Scientific Traveller. Montreal & Kingston:McGill-Queen's University Press 2017. ISBN 978-0-7735-4940-1
  • Foner, Philip S. "Alexander von Humboldt on Slavery in America". Science and Society 47 (1983): 330–42.
  • Godlewska, Anne, "From Enlightenment Vision to Modern Science? Humboldt's Visual Thinking". In Geography and Enlightenment, edited by David N. Livingstone and Charles W. J. Withers, 236–75. Chicago: University of Chicago Press 1999.
  • Gould, Stephen Jay. "Church, Humboldt, and Darwin: The Tension and Harmony of Art and Science" in Franklin Kelly et al., eds. Frederic Edwin Church. Washington D.C.: Smithsonian Institution Press 1989.
  • Hey'l, Bettina, Das Ganze der Natur und die Differenzierung des Wissens. Alexander von Humboldt als Schriftsteller (Berlin, de Gruyter, 2007) (Quellen und Forschungen zur Literatur- und Kulturgeschichte 47 (281)).
  • Holl, Frank. "Alexander von Humboldt's Expedition through Mexico", in European Traveler-Artists in Nineteenth-Century Mexico. Mexico 1996, pp. 51–61.
  • Holl, Frank, ed. Alejandro de Humboldt en México. Mexico City 1997.
  • Kellner, Lotte. Alexander von Humboldt. New York: Oxford University Press 1963.
  • Klein, Ursula. Humboldts Preußen. Wissenschaft und Technik im Aufbruch. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft 2015.
  • Korneffel, Peter. Die Humboldts in Berlin: Zwei Brüder erfinden die Gelehrtenrepublik. Elsengold Verlag GmbH 2017. ISBN 978-3-944594-77-4
  • Kutzinski, Vera M. Alexander von Humboldt's Transatlantic Personae. New York: Routledge 2012.
  • Lara Valdés, José Luis, ed. Bicentenario de Humboldt en Guanajuato (1803–2003). Guanajuato: Ediciones de la Rana 2003.
  • Leibsohn, Dana, and Barbara E. Mundy, "Making Sense of the Pre-Columbian", Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820(2015). http://www.fordham.edu/vistas.
  • Macgillivray, William. The travels and researches of Alexander von Humboldt by W. Macgillivray; with a narrative of Humboldt's most recent researches New York: J & J Harper 1833.
  • W. Macgillivray. The travels and researches of Alexander von Humboldt: being a condensed narrative of his journeys in the equinoctial regions of America, and in Asiatic Russia: together with analysis of his more important investigations
  • McCrory, Donald. Nature's Interpreter: The Life and Times of Alexander von Humboldt. London: Lutterworth 2010.
  • McCullough, David. Brave Companions: Portraits in History, Chapter 1, "[Humboldt's] Journey to the Top of the World" New York: Prentice Hall Press, 1992.
  • Meinhardt, Maren: A longing for wide and unknown things : the life of Alexander von Humboldt, London : Hurst & Company, [2018], ISBN 978-1-84904-890-3
  • Miranda, José Humboldt y México. Mexico City: Instituto de Historia, Universidad Nacional Autónoma de México 1962.
  • Nelken, Halina. Alexander von Humboldt. His Portraits and their Artists. A Documentary Iconography. Berlin: Dietrich Reimer Verlag 1980.
  • Ortega y Medina, Juan A. Humboldt desde México. Mexico City: UNAM 1960.
  • Ortega y Medina, Juan A. "Humboldt visto por los mexicanos" in Jorge A. Vivó Escoto, ed. Ensayos sobre Humboldt, pp. 237–58. Mexico City: UNAM 1962.
  • Rich, Nathaniel, "The Very Great Alexander von Humboldt" (review of Wulf 2015 and Jedediah Purdy, After Nature: A Politics for the Anthropocene, Harvard University Press, 2015, 326 pp.), The New York Review of Books, vol. LXII, no. 16 (22 October 2015), pp. 37–39.
  • Quiñones Keber, Eloise, "Humboldt and Aztec Art", Colonial Latin American Review 5.2 (1996) 277–297.
  • Zea, Leopoldo and Carlos Magallón, eds. Humboldt en México. Mexico City: Universidad Nacional Autónoma de México 1999.
  • Daniel Kehlmann's 2005 novel Die Vermessung der Welt, translated into English by Carol Brown Janeway as Measuring the World in 2006, explores Humboldt's life through a lens of historical fiction, contrasting his character and contributions to science to those of Carl Friedrich Gauss.

Спољашње везеУреди