Отворите главни мени

Александар (филм)

филм Оливера Стоуна из 2004.

Александар (енгл. Alexander) је епски филм из 2004. у режији Оливера Стоуна. Радња филма се темељи на догађајима из живота Александра Великог. Филм је углавном заснован на књизи британског историчара Робина Фокса Александар Велики из 1970, а главне улоге тумаче Колин Фарел, Анџелина Жоли и Вал Килмер.

Александар
AlexanderPoster.jpg
Александар
Изворни насловAlexander
Жанрепика
РежијаОливер Стоун
СценариоОливер Стоун
ПродуцентМориц Борман
Томас Шили
Џон Килик
Ијан Смит
Главне улогеКолин Фарел
Анџелина Жоли
Вал Килмер
МузикаВангелис
Издавачка кућаWarner Bros. (САД)
Intermedia (Интернационално)
Година2004.
Трајање175 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет165.000.000 долара
Веб-сајтalexanderthemovie.warnerbros.com
IMDb веза

Садржај

РадњаУреди

Александар заснован је на животу Александра Великог (Колин Фарел), краља Македонаца, који је током свог кратког живота успео да покори Азију, Персију и део Индије. Филм приказује неке од кључних момената из Александрове младости, његову инвазију на Персијско царство и његову смрт. Такође, открива и компликовани однос са оцем, Филипом II Македонским (Вал Килмер), стварање Коринтског савеза од стране градова Античке Грчке,[1] освајање Перскијског царства 331. п. н. е., као и Александров сан да освоји цео тада познати свет.

Прича почиње 356. п. н. е. са Птолемејем I Сотером (Ентони Хопкинс) као наратором. Александар је одрастао уз мајку Олимпију (Анџелина Жоли) и тутора Аристотела, интересујући се за љубав, част, уметност и војну вештину. Његов однос са оцем уништен је након Филипове женидбе Еуридиком, нећаком генерала Атала. Након убиства Филипа, Александар постаје краљ Македоније и Грчке. Птолемеј накратко помиње Александрово разарање Тебе и паљење Персеполиса, а затим описује како је Александар убрзо након доласка на власт проглашен сином бога Зевса, његову битку код Гаугамеле против персијског цара Дарија III и његова осмогодишња освајања у Азији.

Филм такође илуструје и Александрове приватне везе са пријатељем из детињства Хефестионом (Џаред Лето) и супругом Роксаном (Росарио Досон). Пре него што је преминуо услед болести или тровања — није откривено од чега, али су оба начина сугерисана — Александар се дистанцира од своје жене, иако је она затруднела, верујући да је она одговорна за Хефестионову смрт. У филму, Александар је много ближи Хефестиону него Роксани, чак се сугерише и да је Александар умро делом од туге због губитка Хефестиона, три месеца раније. Почетком филма, Хефестион пореди Александра са Ахилом, на шта Александар одговара да, да је он Ахил, онда би Хефестион морао да буде Патрокло, за кога се сумња да је био Ахилов љубавник. Када Хефестион помене да је Патрокло први умро, Александар одговара да би га, ако би Хефестион умро први, пратио и у Хад — обећање које Птолемеј сматра испуњеним, будући да је Александар умро убрзо након пријатеља.

Након освајања Вавилона, Александар признаје да је Хефестион једина особа која га воли. Током филма, Хефестион често показује љубомору када види Александра са Роксаном, и тугу када ју је оженио, те се чак трудио и да је задржи што даље од њега након што је Александар убио Клита Црног у Индији. Филм такође посвећује пажњу Александровој блиској вези са мајком Олимпијадом, иако је никада више није видео након што је кренуо у освајања на истоку.

УлогеУреди

Локације снимањаУреди

Сценографија Локација
Александријска библиотека Студио у   Лондону
Пела
Вавилон
Индијске палате
Митска пећина
Александрија   Малта
Атенин храм   Есаујра
Меза
Македонски хиподром
Гаугамела   Маракеш
Бактријска тврђава   Планине Атлас
Хиндукуш   Хималаји
Македонски амфитеатар   Мароко
Хипазис   Меконг
Хидаспис   Сарабури

КритикеУреди

Чак и пре премијере филма, кружиле су контроверзе о томе како филм приказује сексуалне навике у Античкој Грчкој, као и хомосексуалност. Група од двадесет и пет грчких адвоката претила је тужбом против режисера Стоуна и студија Warner Bros. за неистиниту адаптацију историјске. „Не кажемо да имамо ишта против хомосексуалаца“, рекао је Јанис Варнакос, „али кажемо да је продукција требало да нагласи публици да је филм део фикције и да нема никакве везе са животом Александра“. Ипак, адвокати су одлучили да одустану од оптужбе.[2] На британској премијери филма, Стоун је кривио "фундаментализам у моралу“ за ниску зараду филма у Сједињеним Државама.[3] Такође се изјаснио да су амерички критичари и публика преувеличали тему Александрове сексуалности.[4] Критике су натерале Стоуна да изврши промене у филму за DVD издање.

Александар је такође критикован и због одређених историјских неистина.[5] Академски критичари тврде да филм не поштује довољно историјске детаље.[6] Ирански историчари били су узнемирени приказом борби између Македонаца и Персијанаца. На пример, Александар и његове трупе су у филму поразиле армију Персије у само једној борби (бици код Гаугамеле), мада историја говори да је Александар морао да се бори у неколико сурових битака пре него што је победио Дарија III. Историчар Фарок истиче како су у филму „македонске снаге типично приказане као врло организоване, дисциплиноване и тако даље, за разлику од персијске армије, што је историјски потпуно нетачно“.[7]

Последња битка у филму, битка на Хидаспу, у филму је много више драматична и одваја се од историје. Александар није, као што је то приказано у филму, био рањен стрелом. То се десило у бици код града Мултана у Пакистану касније те године. Такође, битка на Хидаспу није била вођена у шуми током сунчаног дана, већ у блатњавој мочвари на тропској киши. Индијска војска никада није пробила у центар македонских страна, мада су крила претрпела губитке. Филм је такође критикован због изостављања познате приче о Александровом разговору са краљем Порусом. „Реци ми“, рекао је Александар, „како желиш да те третирам?", а Порус је одговорио: „Третирај ме, о, Александре, као краља“.[8] Но, слична сцена постоји у филму, са вавилонском принцезом.

Додатна издањаУреди

АлбумУреди

Музику за филм Александар компоновао је грчки композитор Вангелис.[9] Албум садржи осамнаест нумера из филма.

Видео играУреди

Компјутерску игру Александар објавила је рачунарска фирма Јунисофт 24. новембра 2004. године. Критике су похвалиле концепцију игре.[10]

РеференцеУреди

  1. ^ Bowra, C. M., [1957] , The Greek Experience, London: Phoenix, Orion Books Ltd. 1994. ISBN 978-1-85799-122-2. стр. 9.
  2. ^ Greek lawyers halt Alexander case, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ "Stone blames 'moral fundamentalism' for US box office flop" (Thursday January 6, 2005)
  4. ^ "Stone says Alexander is too complex for 'conventional minds'" (Friday, December 10, 2004)
  5. ^ Alexander mistakes, goofs and bloopers, Приступљено 11. 4. 2013.
  6. ^ "ALEXANDER (opened 11/ 24/04) Oliver Stone's Costly History Lesson" Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 7, 2008) (на језику: енглески) By Cathy Schultz, Ph.D. in Dayton Daily News, November 24, 2004. (Also in Joliet Herald News, November 28, 2004; Bend Bulletin, November 28, 2004; Providence Journal, November 26, 2004.)
  7. ^ Kaveh Farrokh
  8. ^ Rogers, стр. 200.
  9. ^ Vangelis Scores Alexander, a documentary available on the official soundtrack website Архивирано на сајту Wayback Machine (август 23, 2006) (на језику: енглески), on the computer game, and on some DVD releases of the film
  10. ^ Alexander the Game

Спољашње везеУреди