Отворите главни мени

Александар Карађорђевић (престолонаследник)

Наследник српског престола

Александар Карађорђевић (Лондон, 17. јул 1945) старешина је куће Карађорђевића и бивши југословенски престолонаследник. Син је јединац последњег југословенског краља Петра II и краљице Александре.

Александар Карађорђевић
Њ.К.В. принц престолонаследник Александар Карађорђевић.png
Званична фотографија престолонаследника Александра
Датум рођења( 1945-07-17)17. јул 1945.(74 год.)
Место рођењаЛондон
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство, Територија Краљевине Југославије
ДинастијаKarađorđević.gif Карађорђевићи
ОтацПетар II Карађорђевић
МајкаАлександра Карађорђевић
СупружникМарија да Глорија од Орлеана и Брагансе, Катарина Карађорђевић
ПотомствоПетар Карађорђевић
Филип Карађорђевић
Александар Карађорђевић
старешина Краљевске породице Србије
ПретходникПетар II Карађорђевић
НаследникПетар Карађорђевић
Lični grb Nj.K.V. Aleksandra II Karađorđevića, princa prestolonaslednika od Jugoslavije i Srbije.jpg
Породица Александра Карађорђевића
Александар Карађорђевић са Владом Дивцем, бившим америчким амбасадором у Србији Мајклом Полтом и његовом супругом и министром здравља Томицом Мислосављевићем.
Монограм престолонаследника Александра
Стандарта престолонаследника Александра
Лични грб принца престолонаследника Александра Карађорђевића

Његов отац Петар II у време његовог рођења је био краљ Југославије, али је он своја владарска овлашћења под притиском британског премијера Винстона Черчила пренео на Намесништво, формирано 20. јануара 1945. године, а монархија је крајем исте године од стране комунистичке власти укинута. Од рођења па до укидања монархије принц Александар је био престолонаследник Југославије а након укидања је претендент. Од 2001. године живи са својом супругом у Краљевском двору у Београду.

БиографијаУреди

Александар (Петров) Карађорђевић је рођен 17. јула 1945. године у хотелу „Клериџис“ (енгл. Claridges) у Лондону, као прво (и једино) дете југословенског краља Петра II и принцезе Александре од Грчке и Данске. Председник британске владе Винстон Черчил, прогласио је хотелски апартман број 212. територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар добио титулу престолонаследника, будући да је краљ Петар II тада још увек био краљ Југославије. О проглашењу апартмана за југословенску територију нема трагова у британским изворима, а документи из канцеларије Петра II су нестали[1].

Неколико година раније његов отац, млади краљ Петар II, је 15. априла 1941. године, у току краткотрајног Априлског рата, пред инвазијом снага сила Осовине, напустио Југославију и заједно са члановима Владе, отишао у Атину. Касније су прешли у Јерусалим, затим у Каиро и на крају у Лондон. Године 1944, се у Лондону оженио принцезом Александром од Грчке, ћерком грчког краља Александра и Аспазије Манос.

Порекло Александра је владарско и са очеве и са мајчине стране, име је добио по деди, југословенском краљу Александру I Карађорђевићу, а исто тако се звао и његов деда по мајци, грчки краљ Александар. Баба по оцу му је била краљица Марија Карађорђевић, румунска принцеза, ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије која је била британска принцеза. Директан је потомак краљице Викторије.

Крштење Александра извршио је патријарх Гаврило у Вестминстерској опатији 24. октобра 1945, а кумови су били британски краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета.

Током Другог светског рата у Југославији је вођен грађански рат између ројалиста (присталица монархије) и партизана (присталице социјализма и републике). Подршку Савезника имали су најпре ЈВуО (познатији као четници), до 1943. године, а потом партизани. Пошто је партизански покрет „де факто“ преузео власт над земљом, Савезници су посредовали договор између краља Петра II и вође партизана маршала Тита. Споразум је постигнут почетком 1945. године када је краљ сва своја овлашћења предао Регентском савету, а касније је формирана Привремена влада. У новембру, после парламентарних избора, нови југословански парламент је укинуо монархију и прогласио републику. Још 1943. године, партизански покрет је донео одлуку о забрани повратка краља Петра II у земљу. Каснијих година, краљ и краљица су живели у изгнанству у више земаља - САД, Француска, Италија и Енглеска, а краљ Петар II је умро 1970. године у Денверу.

Александар се школовао у „Л Розеју“ (франц. Le Rosey), у Швајцарској; Војној академији Калвер (енгл. Culver Military Academy) у Индијани (САД); Гордонстону (енгл. Gordonstoun School) у Шкотској и Милфилду (енгл. Millfield) у Енглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Уједињеног Краљевства. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16/5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Током 1972. године освојио је титулу шампиона британске војске у скијању. Војну службу је напустио 1972. године и посветио се пословној каријери.

Покушаји повратка из емиграцијеУреди

Принц Александар је 1991. године у пратњи своје супруге принцезе Катарине и синова Петра, Филипа и Александра први пут допутовао у Југославију. Касније је поново долазио током 1992, 1995. и 2000. године. Поред Србије, посетио је 1999. Црну Гору и Косово и Метохију, а 2000. године Босну и Херцеговину и поново Црну Гору.

Александар се у почетку није мешао у политички живот у Србији, мада је био наклоњен антикомунистичкој и антимилошевићевској опозицији. Године 1999. активно се придружио у кампању против Слободана Милошевића - држао је састанке и био у сталном контакту са српском опозицијом и људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године сазвао је у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције, а потом је учествовао на састанку у Бањој Луци, у јануару и Атини, у априлу 2000. године.

Долазак у отаџбинуУреди

Одлуком Владе СР Југославије, 2001. године, породици Александра Карађорђевића је уступљен на коришћење дворски комплекс на Дедињу у Београду, у којем и данас живе. Доласком у Србију, принц Александар је преузео улогу старешине породице Карађорђевић, што је изазвало противљење једног дела породице. Такође је био у сукобу са принцезом Јелисаветом, ћерком кнеза Павла због спора око полагања права на Бели двор, али су са сахраном Кнеза Павла у Опленцу, Александар II и Јелисавета помирили.

Принц Александар је у почетку имао приличну популарност, посебно у периоду непосредно после пада комунизма, али је она временом избледела услед његовог несналажења на политичкој сцени, а најчешће му се замера незнање српског језика. У годинама након петооктобрске смене власти, неки његови политички ставови наишли су на велико неразумевање и осуду у Србији. Популарност принца Александра II никада није била довољна за поновно успостављање монархије у Србији.[2] Један део народа, Српска православна црква, и поједини чланови Владе Републике Србије подржавају увођење монархије у уставни поредак Србије, а невладина организација која се бави популаризацијом монархије и принца Александра у народу је Удружење Краљевина Србија, која функционише под покровитељством принца Александра II Карађорђевића.

Као близак сродник британске краљевске породице био је присутан на венчању принца Вилијама априла 2011. године у делу Вестминстерске опатије резервисаном за породицу младожење.[3]

По својој жељи а у тежњи да врати у Србију посмртне остатке чланова своје породице који су преминули у иностранству принц Александар је био иницијатор и један од главних чланова комисије која је била одговорна за пренос посмртних остатака, краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и принца Андреја.[4] Захваљујући његовом залагању враћени су сви чланови династије Карађорђевић а захваљујући помоћи државе одржана је државна сахрана на Опленцу, где су у краљевски крипту положени ковчези са посмртним остацима његовог оца, мајке, баке и стрица. Сахрани су присуствовали представници државног врха, многих краљевских породица света, дипломатског кора и др.[5]

Виши суд у Београду га је рехабилитовао 8. јула 2015. године. Утврђено је Указ 392 Президијума Председништва Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947. године, ништав од тренутка доношења, у делу који се односи на престолонаследника те да се рехабилитовано лице, сматра се неосуђиваним.[6][7]

У Београду је 18-19. јула 2015. свечано обележио 70. рођендан. Међу гостима било је више чланова краљевских породица који су том приликом дошли у Београд. Међу виђенијим гостима била су два шефа државе, Шведски краљ Карл XVI Густаф, кнез Монака Алберт II и бивша Шпанска краљица Софија. [8]

Бракови и децаУреди

 
Принц Александар и принцеза Катарина на венчању принцезе Викторије 2010. године

Александар венчао се 1972. године у Виљаманрике де ла Кондеса (Villamanrique de la Condesa) (Шпанија) принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Брагансе (рођаком у првом колену бившег шпанског краља Хуана Карлоса I), из бразилског Царског дома. У том браку рођена су три сина:

Овај брак је окончан 1983. године. Други брак је склопио 1985. године у Лондону са Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био им је грчки краљ Константин II.

Хуманитарни рад и Српска православна цркваУреди

  • Престолонаследник Александар је само током 2001. године обезбедио 400.000 марака за изградњу Храма Светог Саве на Врачару.
  • Престолонаследник и Принцеза Катарина су у октобру 2001. године поклонили вредну медицинску опрему за заштиту здравља деце и омладине у Новом Саду. Вредност донације износила је 256.000 марака, а институт је том приликом добио ултразвучни апарат (колор доплер), дечији аспиратор, инкубатор, сто за реанимацију, мерач кисеоника у крви, апарат за брзу анализу крви, реанимобил — санитетско возило са целокупном опремом за реанимацију.
  • Патријарх Павле је приликом своје прве посете Престолонаследнику Александру у Краљевском двору новембра 2001. године Његовом Краљевском Величанству поклонио сасуде (место у Православној цркви где стоје свете књиге и предмети) дворске капеле Светог Андреја Првозваног које су се до тада налазиле у музеју СПЦ

ПородицаУреди

 
Принц Александар и принцеза Катарина у Краљевском двору.

Први бракУреди

СупружникУреди

име слика датум рођења
Принцеза Марија 13. децембар 1946.

ДецаУреди

име слика датум рођења супружник
Принц Петар 5. фебруар 1980. није ожењен
Принц Филип 15. јануар 1982. ожењен
Принц Александар 15. јануар 1982. није ожењен

Други бракУреди

СупружникУреди

име слика датум рођења
Катарина Карађорђевић 13. новембар 1943.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
8. Петар I Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Персида Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
4. Александар I Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Никола I Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
9. Зорка Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Милена Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
2. Петар II Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд Хоенцолерн
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Антонија Португалска
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Хоенцолерн
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алфред, војвода од Единбурга
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија од Единбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Романов
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ђорђе I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
12. Константин I од Грчке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Олга Константиновна
 
 
 
 
 
 
 
6. Александар I од Грчке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Фридрих III Немачки
 
 
 
 
 
 
 
13. Софија Пруска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
3. Александра од Грчке и Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Тхрасивоулос Манос
 
 
 
 
 
 
 
14. Петрос Манос
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Роксане Мавромицхалис
 
 
 
 
 
 
 
7. Аспасија Манос
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Јакоб Аргиропулос
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Аргиропулос
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Аспасија Анаргироу Петраки
 
 
 
 
 
 

Титуле и признањаУреди

  • 17. јул 1945-4. фебруар 2003: Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Југославије
  • 4. фебруар 2003- Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић од Србије

ОдликовањаУреди

Домаћа одликовања[a]Уреди

 
Национални орден Легије Части у рангу командира додељен је Престолонаследнику Александру Карађорђевићу 2015. године.

Страна одликовањаУреди

  •   Орден Пресвете Благовести (Краљевина Италија).
  •   Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија).
  •   Орден круне Италије (Краљевина Италија).
  •   Орден Светог Јануарија (Краљевска кућа Бурбон-Две Сицилије)
  •   Свети Војни Константинопољски орден светог Ђорђа (Краљевска кућа Бурбон-Две Сицилије)
  •   Орден Педра Првог (Империјална кућа Бразила)
  •   Орден Руже (Империјална кућа Бразила)
  •   Орден краљевске куће Викоса (Краљевска кућа Браганса од Португалије)
  •   Малтешки орден за заслуге (Малтешки витешки ред).
  •   Орден Легије части (Француска).
  •   Јубиларна медаља поводом 50 рођендана краља Карла XVI Густава, Краљевина Шведска
  •   Јубиларна медаља поводом 70 рођендана краља Карла XVI Густава, Краљевина Шведска

Црквена одликовањаУреди

  •   Орден Светог Саве I реда (Српска православна црква)
  •   Орден Светог владике Николаја (Шабачка епархија, СПЦ)
  •   Орден Светог кнеза Лазара (Рашко-призренска епархија, СПЦ)
  •   Орден Светих Арханђела Михаила и Гаврила (Грчка православна црква)
  • Орден Велики крст реда Светог Гроба (Јерусалимска патријаршија)

НапоменеУреди

  1. ^ Поред ових ордена Престолонаследник Александар Карађорђевић је као старешина краљевског дома носилац свих краљевских ордена као велики мајстор (енгл. Grand Master)

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

НапоменаУреди

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на сајту [1] Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.


Претходник:
Петар II Карађорђевић
Карађорђевићи
Наследник:
Петар Карађорђевић

Спољашње везеУреди