Отворите главни мени

Александар II Николајевич

Александар II Николајевич (руски: Александр II Николаевич; Москва, 29. априла 1818Санкт Петербург, 13. марта 1881) био је руски император од 1855. до 1881. године.

Александар II Николајевич
Alexander II of Russia photo.jpg
Александар II
Датум рођења (1818-04-29)29. април 1818.
Место рођења Москва
 Руска Империја
Датум смрти 13. март 1881.(1881-03-13) (62 год.)
Место смрти Санкт Петербург
 Руска Империја
Династија Романов
Отац Николај I Павлович
Мајка Шарлота од Пруске
Супружник Марија Александровна, Катарина Долгорукова
Потомство Николај Александрович, Александар III Александрович, Владимир Александрович, Алексеј Александрович, Сергеј Александрович, Павле Александрович, Александра Александровна, Марија Александровна, Георг Александрович Јуријевски, Олга Александровна Јуријевскаја, Катарина Александровна Јуријевскаја, Евгениј Иванович Алексејев ?
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период 18551881.
Претходник Николај I Павлович
Наследник Александар III Александрович

Садржај

БиографијаУреди

 
портрет императора Александра

Александар је син Николаја I (1796—1855) из династије Романов и пруске принцезе Шарлоте (1798—1860) која је после преласка у православље носила име Александра Фјодоровна.

После завршетка Кримског рата Александар II се одлучио на увођење друштвених и економских реформи. Најважнија је била реформа села из 1861. године. Од тада земљопоседници нису имали право да располажу са кметовима, да их кажњавају ни пресељавају.

 
породица цара Александра

Револуционарно-демократски и либерални кругови су критиковали ове реформе.

У јануару 1863, у држави је букнуо устанак Пољака који је угушен исте године.

Многе организације се нису слагале са његовом политиком. Међу њима се налазила и организација Народна воља, чији је комитет донео одлуку о убиству цара. После многих неуспелих покушаја 13. марта 1881. Александар II је убијен у бомбашком нападу који је извршио члан организације Народна воља, Пољак Игнаци Хрињевицки, са ким је блиско сарађивала и Јеврејка Гесја Гелфман. После смрти Александра II престо је наследио његов син Александар III Александрович (1845—1894).

Оженио се 16. априла 1841. Маријом од Хесен-Дармштата (1824—1880), после удаје познатом и као Марија Александровна. Са њом у браку је имао осморо деце.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
8. Петар III Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Петровна
 
 
 
 
 
 
 
4. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Кристијан Август, кнез од Анхалт-Зербста
 
 
 
 
 
 
 
9. Катарина Велика
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јохана Елизабета од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
2. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карл Александар, војвода од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
10. Фридрих II Еуген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Аугуста од Турна и Таксиса
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Фридрих Вилхелм, маркгроф од Бранденбург-Швета
 
 
 
 
 
 
 
11. Фредерика Доротеја од Бранденбург-Швета
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Софија Доротеја од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Аугуст Вилхелм од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
12. Фридрих Вилхелм II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лујза од Брауншвајг-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
6. Фридрих Вилхелм III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
13. Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Каролина Хенриета Кристина Филипина Луиза од Пфалц-Цвајбрикена
 
 
 
 
 
 
 
3. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Карл Лудвиг Фридрих од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
14. Карл II од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета Албертина од Саксе-Хилдбургхаузена
 
 
 
 
 
 
 
7. Лујза од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Вилхелм од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
15. Фредерика од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Луиза Албертина од Лејнинген-Дагсбург-Фалкенбурга
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

Александров старији син Николаја (1843—1865) који је био престолонаследник и који се у лето 1864. верио са принцезом Маријом—Дагмар од Данске (1847—1928). На самртној постељи Николај је своју вереницу уступио 2 године млађем брату Александру, будућем цару. Марија је била ћерка данског краља Кристијана IX (1818—1906) и његове жене Лујзе од Хесе—Касела (1817—1898).

У Русији је била позната као Марија Фјодоровна. Александар и Марија су венчани 9. новембра 1866. године. У току живота, цар је имао неколико ванбрачних веза, а наводи се и седморо ванбрачне деце. После само неколико дана од смрти супруге, цар је почео јавно да живи са својом дугогодишњом љубавницом Катарином Долгоруковом, са којом је имао четворо ванбрачне деце.

СупружникУреди

име слика датум рођења датум смрти
Марија Александровна 8. август 1824. 8. јун 1880.

ДецаУреди

име слика датум рођења датум смрти супружник
Александра Александровна 30. август 1842. 10. јул 1849. умрла у детињству од менингитиса
Николај Александрович 20. септембар 1843. 24. април 1865. умро у младости од менингитиса
Александар III Александрович 10. март 1845. 20. октобар 1894. Марија Фјодоровна
Владимир Александрович 22. април 1847. 17. фебруар 1909. Марија од Мекленбург-Шверина
Алексеј Александрович 14. јануар 1850. 14. новембар 1908. Александра Жуковска, нису се венчали; имали сина;
Марија Александровна 17. октобар 1853. 24. октобар 1920. Алфред од Саксен-Кобурга и Готе
Сергеј Александрович 11. мај 1857. 17. фебруар 1905. Елизабета од Хесена и Рајне
Павле Александрович 3. октобар 1860. 30. јануар 1919. Александра од Грчке и Данске

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди