Александер ван Милинген

шкотски научник, историчар, археолог, професор и свештеник

Александер ван Милинген (енгл. Alexander van Millingen, 184015. септембар 1915) је био еминентни шкотски научник, историчар, археолог, професор и свештеник који је стварао у другој половини XIX и почетком 20. века. Његов највећи допринос лежи у радовима везаним византијски Цариград и његове грађевине (претежно цркве), а његов рад о Цариградским бедемима се и дан данас сматра најбољим и најпотпунијим[1]. Поред тога објавио је низ радова из области библијске, грчке и римске историје, затим из историје религије и филозофије, као и многих других области.

Александер ван Милинген
Лични подаци
Датум рођења1840.
Место рођењаИстанбул, Османско царство
Датум смрти15. септембар 1915.(1915-09-15) (74/75 год.)

Рођен је 1840. године у Цариграду као трећи син Шкота холандских корена Џулијуса Мајкла Милингена (енгл. Julius Michael Millingen, 18001870) који је радио као лекар на султановом двору, а у младости је сарађивао са лордом Бајроном током грчког рата за независност 18231824. Сам Александер се школовао широм света од Малте, преко САД и Канаде, а већи део живота је провео као професор историје на Роберт колеџу у Цариграду. Оженио се Кором Велч, кћерком богатог банкара из Њу Хејвена, а њихова два сина су били једни од првих студената на Роберт колеџу. Умро је 15.09. 1915, а већи део књига које је поседовао је завештао Роберт колеџу и оне су послужиле као основа за стварање библиотеке која данас носи његово име.

Дела уреди

Његова најбитнија дела су:

  • „Византијски Цариград: бедеми града и околни локалитети“ (енгл. Byzantine Constantinople: the walls of the city and adjoining historical sites, 1899, опис књиге на сајту Гугл букс)
  • „Византијске цркве у Цариграду: њихова историја и архитектура“ (енгл. Byzantine Churches in Constantinople: their history and architecture, 1912, опис књиге на сајту Гугл букс)

уз које треба поменути и:

Писао је и за Енциклопедију Британику, као и за Марејев „Приручник за Цариград“, док је за књигу Волтера Џорџа о цркви свете Ирине у Цариграду написао историјски део.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Стивен Рансиман (1996). Пад Цариграда, 1453. Нови Сад. ISBN 978-86-363-0329-0. 

Спољашње везе уреди