Александра Балмазовић
Александра Балмазовић (Цеље, 3. јун 1976) словеначка је позоришна, телевизијска и филмска глумица.[1] Најпознатије улоге играла је у филмовима Сиви камион црвене боје, Задња вечерја, Резервни делови. Први улогу остварила је у филму Задња вечерја из 2001. године. Завршила је Академију уметности у Београду, у класи Ивана Бекјарева. Живи на релацији Београд-Љубљана, а поред глуме бави се и филмском продукцијом.[2] Српској јавности најпознатија је по улози Сузане у филму Сиви камион црвене боје, за који је добила Награду Царица Теодора на Фестивалу глумачких остварења Филмских сусрета у Нишу 2005. године[3] и награду филмских критичара YU Fipresci, за најбољу женску улогу, 2005. године. Исте године добила је и награду Награда Звезда у успону на Берлинском међународном филмском фестивалу.[3] Поред матерњег словеначког, Александра течно говори српски, енглески, немачки и италијански језик.
Александра Балмазовић | |||||
---|---|---|---|---|---|
![]() Александра на филмском плакату за филм Сиви камион црвене боје (2004) | |||||
Лични подаци | |||||
Датум рођења | 3. јун 1976. | ||||
Место рођења | Цеље, СФРЈ | ||||
Занимање | филмска и позоришна глумица | ||||
Рад | |||||
Активни период | 2001 — данас | ||||
Битне улоге | Сиви камион црвене боје, Задња вечерја, Резервни делови | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Биографија
уредиРођена је у Цељу, од оца Србина и мајке Хрватице. Тамо је одрасла током касних седамдесетих и почетком осамдесетих година. Због несловеначког презимена имала је, заједно са родитељима, фрустрирајуће опаске током похађања гимназије (Рат у Југославији). Српски језик научила је у Београду, где је живео отац. Након више неуспешних покушаја да упише љубљански АГРФТ (Akademija za gledališče, radio, film in televizijo), као и загребачки АДУ (Akademija dramske umjetnosti u Zagrebu), уписала је Академију уметности у Београду. Дипломирала је 1999., године под менторством Ивана Бекјарева.[4] Као слободан уметник живи у Љубљани.
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога |
---|---|---|
2000-е | ||
2001. | Задња вечерја | Магдалена |
2001. | Породично благо | студенткиња |
2002. | Амир | Слађана |
2003. | Резервни делови | Анђела |
2004. | Сиви камион црвене боје | Сузана |
2004. | Цо/Ma | Суси |
2005. | 46 минута | Ема |
2009. | Wohin mit Vater? | Јулија |
2010-е | ||
2010. | Писма из Египта | Ирена |
2010. | Racheengel - Ein eiskalter Plan | Матилда |
2010. | Кревет за све | руска дама |
2011. | Adel Dich | Ирина |
2011. | Дух бабе Илонке | Аска |
2011. | Стање шока | Јана Змазек |
2015. | Ена злахтна шторија | проф. Др. Татјана Селимовић |
2015. | Јулија и Алфа Ромео | Ирина |
2015. | Лазар | Дивна |
2016. | Чежња | |
2016. | Ita Rina, a Film Star Who Declined an Invitation to Hollywood | наратор |
2016. | Hrepenenje | Вита |
2017. | Нико | жена |
2018. | Корени | Живана |
2019. | Vsi proti vsem | Петра |
2019−2020. | Јунаци нашег доба | Музићева секретарица |
2020-е | ||
2020. | Srečno samski | Вида |
2021. | Случај породице Бошковић | Антонија |
2021. | Бележница професора Мишковића | |
2022. | Усековање | |
2023. | Буди Бог с нама |
Референце
уреди- ^ Aleksandra Balzamović na IMDb-u
- ^ „ALEKSANDRA BALMAZOVIĆ NEKAD I SAD: Suzana iz filma Sivi kamion crvene boje”. Pressonline.rs. Приступљено 1. 12. 2016.
- ^ а б Александра Балзамовић - биографија
- ^ „"V Srbiji je nastal mali Hollywood"”. rtvslo.si. Приступљено 12. 12. 2020.
Спољашње везе
уреди- aleksandrabalmazovic.com Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (31. октобар 2021)