Отворите главни мени

Александријска патријаршија

Александријска патријаршија (грч. Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς) јесте помјесна и аутокефална црква. Налази се на другом мјесту у диптиху.[1]

Александријска патријаршија
Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς
AlexGreekCathedralFront.jpg
Основни подаци
Оснивање43.
Канонско признањеканонски призната
Предстојатељпапа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентаполиса, Етиопије, свег Египта и све Африке Теодор II
СједиштеАлександрија и Каиро
Канонска јурисдикцијаАфрика
КалендарНовојулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Број
Архијереја39
Епархија26
Манастира6
Вјерникапреко 300.000

ИсторијаУреди

Александријску цркву је основао Свети апостол и јеванђелист Марко (43).

Од 451. Александријска црква има достојанство патријаршије и била је трећа по части послије Римске и Цариградске патријаршије. Међутим, током друге половине 5. вијека Александријска црква је била ослабљена услед унутрашњих сукоба који су настали услед ширења монофизитске јереси, што је временом довело до раскола и стварања потпуно одвојене Коптске оријентално-православне цркве. Средином 7. вијека уследиле су нове невоље након арапског освајања Египта, а касније је на том простору завладало Османско царство. Донедавно, Александријска црква се налазила под јаком црквеном зависношћу од Цариградске патријаршије.

Александријска црква је дала православном свијету велике учитеље и борце за православље — светитеља Атанасија Великог (+373) и Кирила Александријског (+444). Из те Цркве су потекли знаменити теолози — презвитер Климент Александријски и његов насљедник Ориген, који су били оснивачи научног богословља и који су положили темељ поцрквењавању грчке језичке културе и филозофије. Александријска црква је колијевка монаштва. На њеном тлу су пребивали: оснивач источног монаштва Антоније Велики (+356), први устројитељ општежитељног монаштва Преподобни Пахомије Велики (+348), знамените египатске аве Пајсије Велики (+400), Пимен Велики (+450) и други.[2]

ОрганизацијаУреди

 
Епархије Александријске православне патријаршије

Канонска територија Александријске цркве обухвата државе у сјеверној, централној и јужној Африци. Организована је у 21 архиепископију[3] и 5 епископија,[4] које обухватају преко 300.000 вјерника. Укупно има око 150 храмова и молитвених домова и 6 манастира.

У самом Египту, највећи део њених верника чине египатски (александријски) Грци, мањи део чине египатски Арапи, а веома мали део чине Копти.[5]

Аксумска епархија Александријске патријаршије, са управним седиштем у Адис Абеби, покрива територију Етиопије, Еритреје, Сомалије и Џибутија.[6]

У Јужноафричкој Републици мисионарски рад предводи Српска православна црква.

Титула александријског поглавара гласи: „Најблаженији, најбожанственији и свети отац и пастироначелник, папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентапоља, Етиопије, свег Египта и све Африке, отац отаца, пастир пастира, архијереј архијереја, тринаести апостол, судија васељене.“ Избор Теодора II за предстојатеља Александријске православне цркве је одржан 9. октобра 2004, а устоличење је извршено 24. октобра исте године.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Meyendorff 1989.
  2. ^ Александрийская Православная Церковь, Приступљено 7. 9. 2014.
  3. ^ Patriarchate of Alexandria and all Africa: Holy Archdioceses, Приступљено 7. 9. 2014.
  4. ^ Patriarchate of Alexandria and all Africa: Holy Dioceses, Приступљено 7. 9. 2014.
  5. ^ [Египатски Копти су великом већином припадници посебне Коптске оријентално-православне цркве, а само мали део коптског народа припада другим хришћанским вероисповестима, као што су Коптска католичка црква и Александријска православна црква]
  6. ^ Greek Orthodox Patriarchate of Alexandria and All Africa: The Holy Archdiocese of Aksum

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди