Алекса Ђурашевић

Алекса Ђурашевић Црнојевић (умро после 1427), познат и као Љеш Црнојевић, био је владар Паштровића у првој половини 15. века.

Алекса Ђурашевић Црнојевић
Лични подаци
Датум рођењасредина 14. века
Датум смртипосле 1427.
Место смртиСрпска деспотовина
ГробМанастир Ком
Породица
РодитељиРадич Црнојевић
Јелена
ДинастијаЂурашевићи
владар Паштровића
Периодпрва половина 15. века
ПретходникРадич Црнојевић
НаследникЂурађ Ђурашевић Црнојевић

Биографија уреди

Алекса је био млађи син Радича Црнојевића. Заједно са братом Ђурђем владо је Паштровићима (Луштица и брда изнад Котора и Будве) током владавине Балше III Балшића (1403-1421). Ђурашевићи су били огранак породице Калођурађ. Заузимали су високе положаје на двору Балше III. У изворима га по први пут срећемо 1413. године у оснивачкој повељи цркве светог Николе у комплексу манастира Прасквица, заједно са братом Ђурђем и његовим сином. Алекса је узео учешћа у Другом скадарском рату (1419-1423). Након Балшине смрти, земља је припала српском деспоту Стефану Лазаревићу. Алекса и Ђурађ прихватили су његову власт и постали његове војводе. Момчило Спремић је сматрао да су се надали да ће деловати самосталније под Стефаном, него под Балшом. Након неуспешних преговора, Стефан је најпре освојио Дриваст, а Ђурашевићи заузимају Грбаљ и Светомихољску метохију. Након заузећа Бара новембра 1421. године Стефан је закључио шестомесечно примирје са Млечанима. Млетачка република настојала је да Ђурашевиће привуче на своју страну нудећи им Бар и Будву. Ђурашевићи су остали верни српском деспоту. Контолисали су 10 солана у Грбљу у близини Котора. Заједно са братом, Алекса је саградио манастир Ком између 1415. и 1427. године. У њему је и сахрањен. Територија Паштровића је након завршетка рата припала Млетачкој републици.

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Илија
 
 
 
 
 
 
 
8. Ђураш Илијић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Црноје Ђурашевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Радич Црнојевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Алекса Ђурашевић Црнојевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори уреди

  • Милош Ивановић; Властела државе српских деспота, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд (2013)
  • Историја српског народа 2, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1982)