Алексеј Јелачић
Алексеј Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; Кијев, 10. јануар 1892 — Београд, 20. октобар 1941) био је српски историчар, публициста и новинар српско-руског порекла.
| Алексеј Јелачић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1892. |
| Место рођења | Кијев, Руска Империја |
| Датум смрти | 20. октобар 1941. (49 год.) |
| Место смрти | Београд, |
Биографија
уредиАлексеј Јелачић родио се у Кијеву 18. јануара 1892. године. О његовим родитељима нема прецизнијих података, а сам Јелачић на више места наводи да је јужнословенских корена. У посвети једне књиге наводи се да му је мајка умрла 11. јануара 1912. године.[1] У Кијеву је завршио приватну основну школу и класичну гимназију 1909. Чињеница да је завршио приватну основну школу и његово име на списку земљопоседника Проскуровског среза[тражи се извор], претпостављају да је из племства. Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу 1914. године. Исте године примљен је за асистента на катедру за руску историју истог факултета. Године 1917, прелази на Универзитет светог Владимира у Кијеву и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XVIII века“ (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до 1920. године.
Године 1920. емигрира у Краљевину Југославију и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у Скопљу (1920—1924), Пљевљима и Приштини (1924—1925). У Љубљани је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему уопште[2]. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи Политикин дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао 1932. када наставникује у Крушевцу. По избијању рата 1941. премештен је на рад у лесковачку гимназију. У Београду је умро 20. октобра 1941. године и покопан је на руском гробљу.
Научна и публицистичка делатност
уредиОд 1909. до досељења у Југославију Јелачић је објавио неколико историјских радова, серију књижевних приказа и прегледа у разним кијевским часописима и новинама, те серију многобројних изворних чланака из руске и опште историје у енциклопедији „Нови Энциклопедический Словарь Ефрона“, почев од св. V., Санкт Петербург 1911-.
По доласку у Југославију брзо овладава српским језиком и постаје плодан писац. У многим дневним новинама пише о револуционарним збивањима у Русији, а у загребачкој „Новој Европи“ годинама је објављивао чланке из руске историје. О његовом значају у тадашњем друштву сведочи енциклопедијски чланак о њему у познатој „Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој"[3].
У својим радовима пише противбољшевички. Мирослав Крлежа у часопису „Књижевна република“ оштро је нападао Јелачића као „активног контрареволуционара“ и „генералску прирепину"[4]. Због таквих својих стајалишта Јелачић је за време комунистичке Југославије најчешће био прећуткиван.
Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе пољске и чешке историје. Целовита библиографија његових радова до данас није израђена. Списак његових радова до 1925. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а Јосип Пејин је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије, Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од 1922. године.
Од 2007. године најзначајнија Јелачићева дела објављују се на интернету, а објављено је и неколико штампаних издања „Историје Русије“ и „Историје Пољске“.
Избор из библиографије
уреди- Руска револуција и њено порекло, Загреб 1920.
- Историја Русије, Београд 1929.
- Срби и законодавни одбор царице Катарине II, Скопље 1930.
- Чехословачка историја[мртва веза], Београд 1931. DjVu формат, 1,98 MB.
- Историја Пољске, Београд 1933.
- Загонетна епизода руске историје у песничкој интерпретацији Ива Војновића, Дубровник 1931.
- Водич кроз Скопље и околину са 70 слика и једним планом Скопља, Скопље 1937.
- Русија и Балкан. Преглед политичких и културних веза Русије и балканских земаља, Београд 1940.
- Самодержавије и народ у Русији XVIII века.
- Сељачки покрет у Хрватској и Словенији.
Референце
уреди- ^ | Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848—1849.“, Загреб 1925, у посвети дела.
- ^ | Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49“, Загреб 1979.
- ^ | Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
- ^ | Мирослав Крлежа, Књижевна република, 2 ()1924-25) 11/12, стр. 555-556; 3 (1926) 1, стр. 47-51; 2, стр. 82-98.
Литература
уреди- Енциклопедија српске историографије, приређивачи Раде Михаљчић и Сима Ћирковић, Београд 1997, чланак „Алексије Јелачић“.
- Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", Загреб 1925.
- Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
- Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49", Загреб 1979.
- Хрватски биографски лексикон.
- Српски биографски лексикон.
