Алехандро Гонсалес Ињариту
Алехандро Гонсалес[1] Ињариту (шп. Alejandro González Iñárritu, IPA: /aleˈxandɾo gonˈsales iˈɲaritu/;[2] 15. август 1963, Мексико Сити) мексички је филмски режисер, продуцент и сценариста.
| Алехандро Гонсалес Ињариту | |
|---|---|
 Гонсалес Ињариту 2014. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Алехандро Гонсалес Ињариту |
| Датум рођења | 15. август 1963. |
| Место рођења | Мексико Сити, Мексико |
| Занимање | режисер, сценариста, продуцент |
| Породица | |
| Супружник | Марија Еладија Хагермен |
| Деца | 2 |
| Рад | |
| Активни период | 1984 — данас |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија уреди
Први играни филм Алехандра Гонсалеса Ињаритуа је био Пасји живот (2000), а филмски критичари су га прогласили првим филмским ремекдјелом 21. вијека. Кандидован је и за Оскара у категорији најбољих страних филмова. На сценарију Пасји живот, Ињариту је радио заједно са књижевником Гилермом Аријагом. Поред Ињаритуа, тим филмом су постигли први успјех у каријери а тиме и одлазак у Холивуд и камерман Родриго Пријето и композитор Густаво Сантаолала као и млади глумац, Гаел Гарсија Бернал.
2015. године његов филм Човек Птица добио је Оскара за најбољи филм, најбољи оригинални сценарио и најбољу фотографију, док је Гонсалес Ињариту добио Оскара за најбољег режисера.
Ињариту је 2016. године поново био номинован за Оскара за најбољег режисера и најбољи филм и још 10 других награда за филм Повратник. На 88. додели Оскара 2016. године његов филм Повратник је добио 3 Оскара, најбољег глумца у главној улози (Леонардо Дикаприо), за најбољу фотографију (Емануел Лубецки) док је Ињариту добио другу годину за редом за најбољег режисера и тиме постао тек трећи режисер који је два пута за редом добио Оскара за најбољег режисера након Џона Форда (1941. и 1942. године) и Џозефа Манкевица (1950. и 1951. године).
Филмографија уреди
| Филмови које је режирао Алехандро Гонсалес Ињариту | |||
| Год. | Српски назив | Изворни назив | |
|---|---|---|---|
| 1996. | Звоно | El timbre | |
| 2000. | Пасји живот | Amores perros | |
| 2001. | Powder Keg из серије кратких филмова под називом The Hire | ||
| 2002. | 11'09"01 - September 11 | ||
| 2003. | 21 грам | 21 Gramos | |
| 2006. | Вавилон | Babel | |
| 2010. | Прелепо | Biutiful | |
| 2014. | Човек-птица | Birdman or The Unexpected Virtue of Ignorance | |
| 2015. | Повратник | The Revenant | |
Референце уреди
- ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 441. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. „с у завршецима шпанских имена на -ез, -аз, -из, -оз према изговору, а з према писању и препоручује се као једноставније (и устаљено), осим у презименима Маркес и Гонзалес или Гонсалес (Márquez, González), т. 286”
- ^ „Pronunciation: ah-leh-HAHN-dro gon-SAH-les ih-NYAR-ee-too”. Inogolo. Приступљено 8. 6. 2016.
Спољашње везе уреди
- Алехандро Гонсалес Ињариту на сајту IMDb (језик: енглески)
- Александер Ернст: „Пет минута црног филма“ или „11’09’’01“ - Синеастичко остварење једне провокације?
- Алехандро Гонсалес Ињариту на сајту IMDb (језик: енглески)
