Алеја стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Алеја стрељаних родољуба 1941-1944 (такође позната и под називима Алеја бораца Народноослободилачког рата и Алеја жртава окупатора 1941-1944) је једна од засебних алеја на Новом гробљу у Београду. Налази се у централном делу гробља, између Алеје великана и Алеје заслужних грађана. Изграђена је 1959. године на месту на ком су новембра 1944. године сахрањени посмртни остаци есхумираних жртава Бањичког логора и других београдских стратишта. Аутори алеје били су архитекте Светислав Личина и Богдан Богдановић.
У Алеји се налази споменик палим борцима на ком се налазе две спомен-плоче.
На првој спомен-плочи стоји натпис:
- У хумци ове алеје почивају посмртни остаци:
- Родољуба које су стрељали у Београду Специјална полиција и Гестапо 1941-1944. године. Преношење је обављено 1959. године са Централног гробља у Маринковој Бари, са гробља на Старом Сајмишту и из парцела на Новом гробљу. Од 804 есхумиране жртве, 462 је идентификовано.
- Погинулих 60 бораца Пете крајишке ударне дивизије НОВЈ у биткама за ослобођење Београда из октобра 1944. године, њихова имена уклесана су на плочи те дивизије на Гробљу ослободилаца Београда 1944. године.
- Жртве усташких злочина извађених из Саве: 150 из 1941. године и 254 из марта 1945. године првобитно сахрањених у парцелама на Новом гробљу и код Куле Небојише.
- Савез удружења бораца НОР-а Београд, обновљено 2004. године.
На другој спомен-плочи стоји натпис:
- Ове бакље над пољем славе сведочиће вечно о неуништивости јуначких дела бораца који су 1941-1944 у окупираном Београду извршавајући револуционарни завет дали своје животе за нову социјалистичку Југославију.
У овој алеји налзи се и спомен-обележје у виду вешала посвећено обешеним родољубима на Теразијама 17. августа 1941. године. Остатак алеје сачињавају спомен-плоче са именима истакнутих учесника Народноослободилачког покрета из Београда, као и народних хероја.
Сахрањени
уредиНеки од сахрањених у Алеји бораца Народноослободилачког рата су:
Напомена: поред имена сахрањених, налазе се само натписи који се налазе на плочама, више о личностима сахрањеним на овом гробљу можете видети у чланку Београд у Народноослободилачкој борби.
- Радмила Атанацковић
- Вукашин Антић Додић, секретар Централног одбора Народне помоћи
- Шела Барух
- Павле Бихаљи
- Милутин Благојевић
- Ратка Благојевић
- Душан Богдановић, политичар и публициста, потпредседник Народне сељачке странке
- др Тодор Бороцки
- Јованка Букумировић
- Мирослав Букумировић, народни херој, члан Рејонског комитета КПЈ Београда
- Србијанка Букумировић
- Мате Видаковић
- Маријана Грегоран
- Мила Димић
- Ђурђелена Динић, народни херој
- Тодор Дукин, секретар Окружног комитета КПЈ за Београд
- Љубица Жужек
- Цирил Жужек
- Јанко Лисјак, народни херој, секретар Месног комитет КПЈ Београда
- инг Василије Ивановић, секретар Рејонског комитета КПЈ за Београд
- Мија Ковачевић, члан Окружног комитета КПЈ за Београд
- Клара Колер-Ивајнер са синчићем Коканом
- Леонтина Краус
- Филип Мацура
- Душан Николиш
- Давид Пајић, народни херој, секретар Месног комитета КПЈ Београда
- Гордана Парента
- Ненад Парента, народни херој, секретар Рејонског комитета КПЈ за Беогарад
- Олга Ђуришић-Парента
- Владета Поповић Пинецки, шпански борац
- Јулишка Салај
- Корнелија Сенде-Поповић, шпански борац
- Надежда Пурић, народни херој, члан КПЈ
- Станислав Сремчевић, народни херој, члан Покраинског комитета КПЈ за Србију
- Ђуро Стругар, народни херој, члан Покраинског комитета КПЈ за Србију
- Мирко Томић, народни херој, члан Покраинског комитет КПЈ за Србију
- Радмила Шнајдер, члан Рејонског комитета КПЈ Београда
- Јосиф Шћурла, члан Месног комитет СКОЈ-а Београда
Галерија
уреди-
Улаз, дело архитекте Богдана Богдановића
-
Гроб Србијанке Букумировић
-
Гроб Мирослава Букумировић
-
Гроб Ненада Паренте
-
Гроб Ђуре Стругара
-
Гроб Мирка Томића
-
Гроб Душана Богдановића
Литература
уреди- Даринка Лекић „Београд град за сва времена“. „Наука“, Београд 1995. година.