Отворите главни мени

Алија (певачица)

(преусмерено са Алија (глумица))

Алија Дана Хафтон (енгл. Aaliyah Dana Haughton) (Њујорк, 16. јануар 1979Марш Харбор, 25. август 2001) била је америчка певачица, глумица и модел. Рођена је у Бруклину, а одрасла у Детроиту. Прво музичко признање стекла је када је имала 10 година, појављивањем у ТВ емисији Star Search, а наступала је заједно са Гледис Најт. Када је напунила 12 година, потписала је уговор са америчком издавачком кућом Jive Records као и са њеним ујаком Беријем Ханкерсоном, који је оснивач издавачке куће Blackground Records. Ханкерсон ју је упознао са Р. Келијем, који јој је постао ментор, главни текстописац и продуцент његог дебитантског албума Age Ain't Nothing but a Number, који је продат у 3 милиона примерака у Сједињеним Државама, а додељен му је двоструки платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа. Након тога, Алија је раскинула уговор са издавачком кућом Jive Records и потписала за Атлантик рекордс.

Алија Дана Хафтон
Aaliyah-02.jpg
Датум рођења(1979-01-16)16. јануар 1979.
Место рођењаЊујорк
  Сједињене Државе
Датум смрти25. август 2001.(2001-08-25) (22 год.)
Место смртиМарш Харбор
  Бахаме
Узрок смртиавионска несрећа
Место укопаФернклиф гробље, Хартсдејл
Занимање
  • певачица
  • глумца
  • модел
  • играчица
Активни период1989—2001
СупружникР. Кели(1994—1995)
ПартнерДејмон Деш (2000—2001)
Веб-сајтaaliyah.com
Потпис
AaliyahSignature.svg

Сарађивала је са певачима и музичким продуцентима, Тимбаландом и Миси Елиот на њеном другом студијском албуму One in a Million, 2000. године појавила се у филму Ромео мора умрети. Позајмила је глас у филму Покушај поново, за који је снимила истоимену песму, а она се нашла на првом месту америчке музичке листе Билборд хот 100. Године 2001. појавила се у филму Краљица проклетих, а исте године издала трећи и последњи албум под називом Aaliyah.

Погинула је 25. августа 2001. године у авионској несрећи на Бахамима, на авион укрцала након што је снимила спот за сингл Rock the Boat. Пилот који је управљао авионом у том тренутку није био лиценциран, а токсиколошка испитивања открила су да је конзумирао алкохол и кокаин. Породица Алије је касније поднела тужбу против авиокомпаније Blackhawk International Airways, која је решена ван суда. Након смрти Алије, њена музика постигла је велики комерцијални успех, са неколико постхумних издања. Укупно је продато 24—32 милиона њених албума широм света. Заслужна је у помоћи редефинисања и савремног истраживања попа и хип хопа, а стекла је надимке Принцеза од ритма и блуза и Краљица урбаног попа. Музичка листа Билборд наводи је као 27. најуспешнију ритам и блуз уметницу у историји музике.

БиографијаУреди

Алија Дана Хафтон рођена је 16. јануара 1979. године у Бруклину, Њујорк.[1] Била је афоамеричког порекла.[2][2][3][4] Њено име описано је као женска верзија арапског Али, али изворно јеврејско име Алија (хебрејски: אליה)" потиче од хербејске речи алијах, што значи највиши и најбољи.[5][6] Алија је волела своје име и тврдила да је веома поносна на њега, као и да се труди да своје име живи сваки дан.[1] Мајка ју је уписала на часове певања када је била дете.[1] Као дете наступала је певајући на венчањима у црквеним хоровима и на добротворним акцијама.[7] Када је имала 5 година, њена породица се преселила у Детроит, где је Алија одрасла, заједно са братом Рашадом.[8][9] Похађала је католичку школу, где је у првом разреду учествовала у сценској престави. У Детроиту, њен отац радио је у магацину, док је мајка била домаћица.[10] Алијина мајка бавила се и певањем, а њен ујак Бери Ханкерсон био је музички продуцент, ожењен певачицом Гледис Најт.[9] Као дете Најтова је често ангажовала Алију на разним аудицијама за рекламе и телевизијске емисије, укључујући амерички ситком Под истим кровом и ТВ емисију Star Search где се Алија појавила када је имала 10 година.[1][10][11] Алија је била на аудицији за неколико дискографских кућа, а са 11 година појавила се на неколико музичких концерата заједно са Гледис Најт.[9][12] Када је била дете, за кућне љубимце имала је патке, змије и игуане.[5] Алије била доста везана за своју бабу, која је преминула 1991. године.[13][14][5]

Током аудиције за пријем у средњу школу Ликовне и сценске уметности у Детроиту, Алија је на италијанском језику отпевала песму Ave Maria.[15][5] Током похађања средње школе уписала је драмску уметност, а дипломирала је 1997. године.[12][16][17]

Алијина породица имала је велику улогу током њене каријере. Њен отац, Мајкл Хафтон био је њен лични менаџер, а мајка јој је помагала у каријери.[18] Брат Рашад и рођак Јомо стално су радили са њом. Певачица Гледис Најт била је удата за Алијиног ујака Берија Хакерсона и била је од суштинске важности за њен почетак каријере.[19][20]

Алија је често говорила да је током снимања песама била инспирисана бројним музичарима као што су Мајкл Џексон, Стиви Вондер, Шаде, Ен воуг, Nine Inch Nails, Корн, Принс, Naughty by Nature, Џони Матис, Џенет Џексон и Барбра Страјсенд.[21][22] Изјавила је како је одувек желела да сарађује са Џенет Џексон.[23]

Након објављивања албума Age Ain't Nothing but a Number поједини медији објавили су информацију да је певачица у вези са репером Р. Келијем, као и да су се тајно венчали без знања њених родитеља.[12][24][25][26][27][28] Магазин Вајб је након тога објавио венчани лист у коме се наводи да се пар венчао 31. августа 1994. године у Роузмонту, Илиноису.[12][26] Алија је у то време имала петнаест година, док је на венчаном листу заведена као да је имала осамнаест година. Њихов незаконити брак поништили су Алијини родитељи, у фебруару 1995. године.[29][26][30]

Алија се приватно дружила са суоснивачем издавачке куће Roc-A-Fella Records, Дејмоном Дешом, који је у интервјуима након њене смрти тврдио да су планирали да се венчају.[31] Деш и Алија упознали су се 2000. године и постали пријатељи.[32]

КаријераУреди

1991—1995; Почеци и први студијски албумУреди

Алија је потписала уговор за издавачку кућу Blackground Records, када је имала 12 година.[33][34] Ујак Хакерсон ју је упознао са Р. Келијем, који јој је постао ментор, главни текстописац и продуцент њеног првог албума, који је снимила када је имала 14 година.[12][1][34][29] Албум под називом Age Ain't Nothing but a Number објављен је 24. маја 1994. године и дебитовао је на двадесет и четвртом месту музичке листе Билборд 200. Албум је продат у 74.000 примерака током прве недеље од објављивања.[35][36] Албум је достигао до 18 места на листи Билборд 200, продат је у преко 3 милиона примерака у Сједињеним Државама, а два пута му је додељен платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[36][37] У Канади, албум је продат у преко 500.000 примерака и Канадско удружење дискографских кућа му је доделио златни сертификат.[38] Водећи албумски сингл Back & Forth био је три недеље на врху листе Билборд хот ритам и блуз/хоп хоп, а додељен му је златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[37][39] Други сингл под називом At Your Best (You Are Love) био је шести на листи Билборд хот 100 и такође му је додељен златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[37][39] Насловна песма Age Ain't Nothing but a Number нашла се на 75. месту листе Билборд хот 100.[39] На албуму се нашла и песма The Thing I Like, која је уједно била и музичка нумера за филм Детектив за прљаве послове.[40] Албум Age Ain't Nothing but a Number добио је углавном повољне критике од музичких критичара, а неки су Алијин рад на овом албуму поредили са радом певачица из музичке групе Ен воуг.[41][42][41][43][44][45]

1996—2000; Албум One in a Million и филм Ромео мора умретиУреди

Године 1996. Алија је прекинула сарадњу са издавачком кућом Jive Records и потписала уговор за Атлантик рекордс. Сарађивала је са певачима и музичким продуцентима, Тимбаландом и Миси Елиот на њеном другом студијском албуму One in a Million.[12][9] Албум је објављен 27. августа 1996. године за издавачке куће Backround и Атлантик рекордс, а продат је у три милиона примерака у Сједињеним Државама и у преко осам милиона широм света.[46][47][48] На албуму се нашао сингл If Your Girl Only Knew, који је био две недеље на врху листе Билборд хот ритам и блуз/хип хоп.[49][39] На албуму се налазе и синглови Hot Like Fire и 4 Page Letter. One in a Million достигао је врхунац на осамнаестом месту листе Билборд 200, а додељен му је двоструки платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа, 16. јуна 1997. године.[37][50] Наредне године Алија се појавила на песми Timbaland & Magoo's, Up Jumps da Boogie.[51]

Након што је завршила средњу школу, Алија је започела глумачку каријеру. Појавила се у ТВ серији New York Undercover.[52] У овом периоду учествовала је и у хуманитарном концерту који је одржан у Њујорку.[53] Алија је била заштитно лице компаније Томи Хилфингер.[54][55] На снимању албума за анимирани филм Анастасија учествовала је са песмом Journey to the Past која је била номинована за награду Академије за најбољу оригиналну песму.[40][47][56] Песму је извела на церемонији доделе награда Академије 1998. године и тако постала најмлађа певачица која је наступила на том догађају.[57][58] Песма Are You That Somebody? представљена је у сандтреку филма Доктор Дулитл из 1998. године, а Алија је освојила прву номинацију за Награду Греми.[59] Песма је била на 21. месту листе Билборд хот 100.

Године 1999. имала је прву улогу, на филму Ромео мора умрети, који је објављен 22. марта 2000. године. Филм је првог викенда приказивања зарадио 18, 6 милиона америчких долара.[60][61] Поред глуме, Алије је била извршна продуценткиња филмске музике, укупно их је четири продуцирала.[62] Песма Try Again објављена је као сингл и нашла се на првом месту листе Билборд хот 100, а спот за песму освојио је Награду за најбољи женски спот. Песма је објављена и на винил издању.[39][63][64] Алија је због песме номинована за Греми награду за најбољу женску ритам и блуз вокалисткињу.[65] Саундтрек продат је у 1,5 милиона копија у Сједињеним Државама.[66]

2001: Албум AaliyahУреди

Након што је завршила снимање филм Ромео мора умрети, Алија је кренула да ради на свом другом филму, под називом Краљица проклетих. Играла је улогу вампира, краљице Акаше, а због снимања филма одложено је објављивање њеног албума.[67] Алијин публициста открио је да албум треба да изађе у октобру 2000. године, али је он до краја снимљен у марту 2000. године, након годину дана снимања. [68] Албум Aaliyah објављен је 5 година након њеног првог студијског албума, 17. јула 2001. године, дебитовао је на другом месту листе Билборд 200, а продат је у 187.000 примерака током прве недеље од објављивања.[69][1] Први албумски сингл We Need a Resolution нашао се 59. позицији Билборд хот 100 листе.[39] Недељу дана након Алијине смрти, албум Aaliyah попео се са деветнаестог на прво место листе Билборд 200.[70] Постхумно је објављен њен сингл Rock the Boat, а он се нашао на четрнаестом месту Билборд хот 100 листе и другом месту Билборд хот ритам и блуз/хип хоп листе.[71][72]

Синглови More than a Woman и I Care 4 U објављени су као постхумни синглови и били су на првом месту листе Билборд хот 100.[71] Албуму Aaliyah додељен је дупли платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа и продат је у 2.6 милиона копија у Сједињеним Државама.[37][73] Песма More than a Woman нашла се на првом месту синглова у Великој Британији.[74][75]

СмртУреди

Дана 25. августа 2001. године, Алија се укрцала у авион на аеродрому Марш Харбуб на Абако острвима, на Бахамима, како би отпутовала на Флориду, након што је завршила снимање музичког спота за песму Rock the Boat.[76] Требало је да се врати наредни дан, али с обзиром да је снимање завршено раније, путовали су 25. августа. Авион се срушио убрзо након полетања, око 60 m од краја писте и експлодирао.[76] Алија и осам осталих људи у авиону су погинули.[77] Према налазима истраге на Бахамима, Алија је имала велики број опекотина и задобила јак ударац у главу.[78] Пилот који је управљао авионим имао је лажну дозволу.[79] Поред тога, токсиколошка испитивања пилота открила су да је конзумирао алкохол и кокаин.[80] Накнадна истраживања показала су да је авион прекорачио тежину за око 300 килограма и да је превозио једног путника више него што је то допуштено.

Алија је сахрањена 31. августа 2001. године на Фернклиф гробљу у Хартсдејлу.[81][82][83] На приватној церемонији било је присутно око 800 ожалошћених пријатеља и родбине, међу којима су били Миси Еллиот, Тимбаланд, Гледис Најт Лил 'Ким и други.[81][84][85] Након сахране пуштена су 22 бела голуба као симбол њених година.[86]

Наслеђе и постхумно објављивањеУреди

Након Алијине смрти постојала је неизвесност да ли ће се музички спот за песму Rock the Boat икада бити емитован.[87] Светску премијеру спот је остварио 9. октобра 2001. године. Алија је добила две награде постхумно, Оскар 2002. у категорији Најбољи женски ритам и блуз извођач и Најбољи ритам и блуз/соул албум, за албум Aaliyah.[88] Филм Краљица проклетих у којем је глумила, објављен је у фебруару 2002. године, а првог викенда од објављивања зарадио је 15,2 милиона америчких долара.[89][90] У децембру 2002. године објављене су Алијине до тада необјављене песме, на компилацијском албуму I Care 4 U.[91] Део прихода од продаје поклоњен је Меморијалном фонду Алија, центру за борбу против рака.[92][93] Водећи албумски сингл Miss You нашао се на првом месту листе Билборд хот 100 и листе Хот ритам и блуз/хип хоп.[94] Године 2005. други компилацијски албум Алије, под називом Ultimate Aaliyah објављен је у Великој Британији за издавачку кућу Blackground Records. Ultimate Aaliyah састоји се од три компакт диска са највећим хитовима и ДВД издањем. Документарни филм Aaliyah Live in Amsterdam објављен је 2001. године, мало пре десете годишњице од њене смрти.[95] На филму су се нашли претходно невиђени снимци из 1995. године, када се појављивала у Холандији.[95][96] Током 2003. године, компанија Кристијан Диор представила је колекцију одреће посвећену Алији и сву зараду од продате одеће донирала у њен фонд.[97]

Алијини вокали и делови песама продуцирани су и нашли су се на песмама музичара, као што су Крис Браун, Дрејк, Тимбарланд, Миси Елиот и многи други.[98][99][100][101]

Алија је заслужна за помогање у редефинисању ритам и блуз музике, попа и хип-хопа током деведесетих година 20. века и тако оставила неизбрисив траг у музичкој индустрији.[102][103][104] Алија је описана као један од најзначајнијих уметника ритам и блуз музике током деведесетих година. Њен други студијски албум One in a Million постао је један од најутицајнијих ритам и блуз албума деценије.[105]

Године 2001. име „Алија” нашло се међу 100 најпопуларнијих имена за новорођенчад у Сједињеним Државама.[106] Алија је такође рангирана у „Топ 40 жена видео ере“, 2003. године, као и на осамнаестој позицији листе „Топ 25 најбољих плесача свих времена“.[107][108][109] Током 2000. и 2001. године нашла се на четрдесет првој а потом и на четрнаесој позицији најлепших жена по часопису Максим.[110][111] У децембру 2009. године часопис Билборд сврстао је Алију на седамдесето место листе „Најбољи уметници деценије”, док је њен албум Aaliyah био рангиран на сто осамдесет и првом месту „Топ 200 албума деценије”.[112][113] Часопис Комплекс рангирао је Алију 2012. године као десету на листи „Сто најбољих певачица свих времена” и на двадесет и другом месту листе „Деведесет најзгоднијих жена дведесетих година 20. века”.[114][115] Године 2018. часопис Билборд сврстао је Алију на четрдесет и седмо место листе „Топ 60 уметница свих времена”.[116]

Алијина музика утицала је на бројне извођаче, као што су Адел,[117] The Weeknd,[118] Сијера,[119] Бијонсе,[120] Моника,[121] Крис Браун,[99] Ријана,[122] Азилија Бенкс,[123] Севин Стретер,[124] Кеишија Кол,[125] Џ. Кол,[126] Рајан Дестини[127] Кели Роуланд,[128] Зендаја,[129] Рота Ора,[130] The xx,[131][132][133] Arctic Monkeys,[134] Speedy Ortiz,[135] Челсеја Волфе,[136] бенд Хаим,[137] Ејнџел Хејз,[138] Кајза,[139] Наја Ривера,[140] Нормани[141] Кејси,[142][143] Харли Вилијамс,[144] Џеси Варе,[145][146] Биби Рекса,[147][148] Омарион[149] и многи други.

ДискографијаУреди

Студијски албумиУреди

ФилмографијаУреди

Улоге Алије
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1989. Star Search Саму себе ТВ шоу, 1 епизода
1995;1996. All Tthat Саму себе (музички гост) ТВ серија, 2 епизоде
1997. New York Undercover Саму себе (музички гост) ТВ серија, сезона 3, епозода 65.
2000. Ромео мора умрети Romeo Must Die Триш О'Деј филм
20020 Краљица таме The Queen Of The Damned краљица Акаша филм

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Huey, Steve. „Aaliyah Biography”. AllMusic. Приступљено 8. 11. 2008. 
  2. 2,0 2,1 Sutherland 2005, стр. 1
  3. ^ „Vibe Magazine's Emil Wilbekin: Remembering Aaliyah”. CNN. 27. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2009. Приступљено 6. 5. 2009. 
  4. ^ Ali, Rasha (21. 2. 2017). „Aaliyah's 'Queen of the Damned' 15th Anniversary: 10 Things You Didn't Know About Vampire Thriller”. The Wrap. Приступљено 13. 3. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Sutherland 2005, 2–4.
  6. ^ „Meaning of Aaliyah – baby name Aaliyah”. allparenting.com. 
  7. ^ Sutherland 2005, стр. 9
  8. ^ Kenyatta 2002, стр. 3
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Bogdanov, Vladimir; Woodstra, Chris; Erlewine, Stephen Thomas (2002). All Music Guide to Rock. Hal Leonard Corporation. стр. 1. ISBN 0-87930-653-X. 
  10. 10,0 10,1 Warner, Jennifer (2014). Aaliyah: A Biography. BookCap Study Guides. ISBN 9781629173597. 
  11. ^ Sutherland 2005, стр. 15
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 Perrone, Pierre (27. 8. 2001). „Aaliyah – Obituaries, News”. The Independent. London. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2010. Приступљено 4. 4. 2009. 
  13. ^ „Photograph of interview”. blogspot.com. Приступљено 29. 7. 2014. 
  14. ^ Rubin, Lauren (28. 8. 2001). „HUMOR & SWEETS WERE HER DELIGHTS”. The New York Times. 
  15. ^ Group, Vibe Media (август 2001). „Vibe”. 
  16. ^ Jones, Steve (28. 8. 2001). „Aaliyah: A life in the spotlight, lost far too early”. USA Today. Приступљено 11. 7. 2009. 
  17. ^ Farley 2002, стр. 77
  18. ^ „Aaliyah Obituary: Remembering the R&B Star”. Rolling Stone. 11. 10. 2001. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2017. Приступљено 23. 8. 2017. 
  19. ^ Bibel, Sara (12. 11. 2014). „7 Facts About Aaliyah: Get The Scoop Before You Watch the Lifetime Movie”. Biography.com. 
  20. ^ „Aaliyah's 2001 Vibe Cover Story: 'What Lies Beneath'. Vibe.com. 14. 1. 2015. 
  21. ^ Sutherland 2005, стр. 8–10
  22. ^ „AAAAH, AALIYAH! THIS 22-YEAR-OLD R&B SINGER HAS HER EYES ON THE PRIZE”. New York Post. 15. 6. 2001. Приступљено 14. 12. 2015. 
  23. ^ Wiltz, Teresa (22. 7. 2001). „Aaliyah's Peek Performance”. The Washington Post. стр. G.02. ISSN 0190-8286. »Aaliyah is a contemporary of those other barely post-adolescent R&B crooners, from Mya to Monica to Brandy et al. But with her edge and attitude—not to mention dance skills—the 21-year-old actually has more in common with Janet Jackson.« 
  24. ^ Kenyatta 2002, стр. 25
  25. ^ Duncan, Amy (July 18, 2017). "The story of R Kelly and Aaliyah – from their secret teenage marriage to those pregnancy rumours". Metro. Retrieved 7. 1. 2019.
  26. 26,0 26,1 26,2 „R. Kelly: Indecent Proposal”. Vibe. 18. 9. 2008. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2008. Приступљено 14. 5. 2009. 
  27. ^ Ogunnaike, Lola (May 2002). "CAUGHT IN THE ACT". Vibe. Retrieved 7. 1. 2019.
  28. ^ McClain, Shonda (8. 7. 1995). „Aaliyah: Weathering the storm of controversy”. Indianapolis Recorder. Indianapolis. стр. 9. 
  29. 29,0 29,1 „Aaliyah: Latest Victim of Crashes That Cut Short Fame – Obituary” . Ebony. 1. 11. 2001 — преко Questia Online Library. 
  30. ^ Anees, Saira; Kramer, Carolyn (29. 1. 2008). „Gone Before 30: Stars Who Died Young”. ABC News. Приступљено 14. 9. 2009. 
  31. ^ Calloway, Sway; Hiatt, Brian; Kroft, Ryan (28. 8. 2001). „Damon Dash Says Every Day with Aaliyah Was Special”. MTV News. Приступљено 5. 8. 2014. 
  32. ^ Warner, Jennifer (2014). Aaliyah: A Biography. BookCaps Study Guides. ISBN 978-1-5006-2821-5. 
  33. ^ Farley 2002, стр. 35
  34. 34,0 34,1 „Aaliyah”. The Daily Telegraph. London. 22. 11. 2001. Приступљено 10. 5. 2009. 
  35. ^ „Billboard 200 – Week of June 11, 1994”. Billboard. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2010. Приступљено 1. 5. 2010. 
  36. 36,0 36,1 „Aaliyah's Profile”. SS Music. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2007. Приступљено 6. 7. 2010. 
  37. 37,0 37,1 37,2 37,3 37,4 „RIAA – Gold & Platinum”. Recording Industry Association of America. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2015. Приступљено 14. 4. 2009. 
  38. ^ „Canadian Recording Industry Association (CRIA): Certification Results”. Canadian Recording Industry Association. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2009. Приступљено 17. 5. 2009. 
  39. 39,0 39,1 39,2 39,3 39,4 39,5 „Chart Beat Bonus”. Billboard. 31. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2009. Приступљено 23. 7. 2009. 
  40. 40,0 40,1 Farley 2002, стр. 103
  41. 41,0 41,1 Ehrlich, Dimitri (17. 6. 1994). „Age Ain't Nothing But a Number – Music Review”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2009. Приступљено 17. 5. 2009. 
  42. ^ Cinquemani, Sal (2001). „Aaliyah: Age Ain't Nothing But a Number”. Slant Magazine. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2009. Приступљено 17. 5. 2009. 
  43. ^ Brackett & Hoard 2004, стр. 1
  44. ^ Farley, Christopher John (26. 8. 2001). „Siren of Subtlety”. Time. Приступљено 14. 9. 2009. 
  45. ^ Farley, Christopher John (26. 8. 2001). „Siren of Subtlety”. Time. Приступљено 14. 9. 2009. 
  46. ^ „Aaliyah:”. Univision. 25. 8. 2010. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2010. Приступљено 17. 9. 2010. 
  47. 47,0 47,1 Simmonds 2008, стр. 454
  48. ^ [1] Archived 2009-03-21 at the Wayback Machine
  49. ^ „Missy Elliot Remembers Aaliyah”. MTV. 20. 11. 2012. 
  50. ^ „Aaliyah, R. Kelly Named In Copyright Lawsuit”. MTV. 7. 5. 1997. 
  51. ^ „Singer Aaliyah, Eight Others Die in Plane Crash in Bahamas”. Jet: 56. 10. 9. 2001. ISSN 0021-5996. Приступљено 21. 6. 2009. 
  52. ^ Sutherland 2005, стр. 79
  53. ^ Sutherland 2005, стр. 128
  54. ^ Reid, Shaheem; Schumacher-Rasmussen, Eric; Horn, Teri van (27. 8. 2001). „Hard-Working Aaliyah Packed Hit Albums, Movies into Short Life”. MTV News. Приступљено 17. 3. 2012. 
  55. ^ C. R. WHITE, CONSTANCE (26. 10. 1997). „If It Sings, Wear It; Tommy Hilfiger dresses the stars in hopes that they will strut his stuff”. The New York Times. Приступљено 21. 12. 2018. 
  56. ^ „Academy Award nominations in full”. BBC News. London. 10. 2. 1998. Приступљено 8. 9. 2009. 
  57. ^ „Singer Aaliyah, Eight Others Die in Plane Crash in Bahamas”. Jet. Johnson Publishing Company. 100 (13): 16—18, 51—52. 10. 9. 2001. ISSN 0021-5996. Приступљено 29. 6. 2015. 
  58. ^ „Remembering Aaliyah”. Black Entertainment Television. Приступљено 10. 3. 2015. 
  59. ^ „Nine Things We'll Never Forget About Aaliyah”. Billboard. Nielsen SoundScan. 25. 8. 2010. Приступљено 17. 3. 2012. 
  60. ^ Wolk, Josh (26. 3. 2000). „'Romeo' and Julia”. Entertainment Weekly. Приступљено 10. 5. 2009. 
  61. ^ Mitchell, Elvis (22. 3. 2000). „Romeo Must Die (2000) FILM REVIEW; Hip-Hop Joins Martial Arts but Lets Plot Muscle In”. The New York Times. 
  62. ^ Pareles, Jon (27. 8. 2001). „Aaliyah, 22, Singer Who First Hit the Charts at 14”. The New York Times. Приступљено 10. 5. 2009. 
  63. ^ Bronson, Fred (2003). The Billboard Book of Number 1 Hits. Billboard Books. стр. 896. ISBN 0-8230-7677-6. 
  64. ^ „MTV Video Music Awards: The winners”. BBC News. London. 8. 9. 2000. Приступљено 21. 5. 2009. 
  65. ^ „R&B's Aaliyah dies in plane crash”. BBC News. London. 26. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2009. Приступљено 21. 5. 2009. 
  66. ^ Hall, Rashaun (20. 7. 2001). „Aaliyah Returns to Music”. Billboard. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2009. Приступљено 23. 7. 2009. 
  67. ^ „Remembering Aaliyah Ten Years Later: The Final MTV Interview”. RAPFIX. 25. 8. 2011. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2014. 
  68. ^ „Aaliyah Back In Recording Studio”. MTV. 9. 3. 2000. 
  69. ^ Martens, Todd (26. 6. 2001). „Keys Wards Off Aaliyah, Foxy at No. 1”. Billboard. Приступљено 23. 7. 2009. 
  70. ^ Martens, Todd (6. 9. 2001). „Aaliyah Posthumously Tops Album Chart”. Billboard. Приступљено 23. 7. 2009. 
  71. 71,0 71,1 „Aaliyah = Charts & Awards”. AllMusic. Приступљено 23. 7. 2009. 
  72. ^ Farley 2002, стр. 182
  73. ^ „The Decade in Music: Top 50 Moments”. Billboard. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2010. Приступљено 7. 1. 2011. 
  74. ^ „Posthumous number one for Aaliyah”. BBC News. 13. 1. 2001. Приступљено 7. 4. 2011. 
  75. ^ „Aaliyah remembered on her birthday”. 
  76. 76,0 76,1 Schumacher-Rasmussen, Eric (26. 8. 2001). „Aaliyah Killed in Plane Crash”. MTV News. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2009. Приступљено 9. 4. 2009. 
  77. ^ „U.S. investigators to probe Aaliyah crash”. CNN. 27. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 13. 4. 2009. Приступљено 8. 4. 2009. 
  78. ^ Farley, pp. 169–170.
  79. ^ Simmonds 2008, стр. 455
  80. ^ Holguín, Jaime (11. 11. 2003). „Aaliyah Crash Pilot Was on Cocaine”. CBS News. Приступљено 7. 4. 2009. 
  81. 81,0 81,1 „Hundreds Say Good-Bye to Aaliyah”. CBS News. 26. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2010. Приступљено 2. 2. 2010. 
  82. ^ Miliano, Lou (31. 8. 2001). „Hundreds Say Good-Bye To Aaliyah”. CBS News. Приступљено 24. 4. 2009. 
  83. ^ Reid, Shaheem (31. 8. 2001). „Fans, Artists Pay Last Respects To Aaliyah”. MTV News. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2009. Приступљено 17. 6. 2009. 
  84. ^ Lopez, Molly (25. 1. 2008). „Frank E. Campbell's Service to the Stars”. People. Приступљено 8. 8. 2010. 
  85. ^ „In Pictures: Adieu to Aaliyah”. BBC News. 31. 8. 2001. Приступљено 8. 8. 2010. 
  86. ^ Reid, Shaheem (31. 8. 2001). „Fans, Artists Pay Last Respects To Aaliyah”. MTV News. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2009. Приступљено 17. 6. 2009. 
  87. ^ Schumacher-Rasumeen, Eric (27. 8. 2001). „Timbaland, P. Diddy, Other Artists React To Aaliyah's Death”. MTV. 
  88. ^ D'Angelo, Joe (10. 1. 2002). „Alicia Keys, Destiny's Child, Aaliyah Excel at AMAs”. MTV News. Приступљено 9. 4. 2009. 
  89. ^ Silverman, Stephen M. (11. 4. 2002). „Nona Gaye to Fill in for Aaliyah”. People. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2009. Приступљено 16. 5. 2009. 
  90. ^ „Movie Preview – Queen of the Damned”. Entertainment Weekly. 8. 2. 2002. Приступљено 16. 5. 2009. 
  91. ^ „Aaliyah film tops US box office”. BBC News. London. 25. 2. 2002. Приступљено 16. 5. 2009. 
  92. ^ Cohen, Jonathan (28. 10. 2002). „Unreleased Aaliyah Track Hits The Net”. Billboard. Архивирано из оригинала на датум 25. 7. 2009. Приступљено 24. 3. 2009. 
  93. ^ „Young Legends Who Live on Through Their Music”. Jet: 59. 9. 9. 2002. ISSN 0021-5996. Приступљено 8. 8. 2010. 
  94. ^ Martens, Todd (18. 12. 2002). „Holiday Sales Keep Shania 'Up' On Top”. Billboard. Приступљено 23. 7. 2009. 
  95. 95,0 95,1 Kellman, Andy (2005). „Ultimate Aaliyah Overview”. AllMusic. Приступљено 23. 6. 2009. 
  96. ^ Young, Graham (22. 7. 2011). „Pogus Caesar premieres his Aaliyah movie in Birmingham”. Birmingham Post. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2014. 
  97. ^ „Aaliyah Honoured By Dior”. Vogue. 5. 8. 2003. Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2009. Приступљено 24. 4. 2009. 
  98. ^ Horowitz, Steven J. (9. 8. 2012). „Exclusive: Drake, Missy, Timbaland? Blackground Clarifies Rumors Swirling Around Aaliyah Album (Update)”. Billboard. Приступљено 10. 8. 2012. 
  99. 99,0 99,1 „Chris Brown Pairs With Aaliyah Hologram in 'Don't Think They Know' Video – Video”. Rolling Stone. 17. 6. 2013. Приступљено 5. 12. 2013. 
  100. ^ „Timbaland Doesn't Approve Of Aaliyah Vocals On Drake, Chris Brown Songs”. RAPFIX. 24. 7. 2013. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2014. 
  101. ^ „Timbaland Apologizes To Chris Brown For Aaliyah Collab Remarks”. RAPFIX. 26. 7. 2013. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2014. 
  102. ^ „10 Craziest Things We Learned From the Aaliyah Lifetime Movie”. Rolling Stone. 17. 11. 2014. Приступљено 14. 12. 2015. 
  103. ^ Cinquemani, Sal (2001). „Slant Magazine Music Review: Aaliyah: Age Ain't Nothing But A Number”. Slant. Приступљено 4. 4. 2009. 
  104. ^ Cinquemani, Sal; Gonzalez, Ed. „Aaliyah (1979–2001)”. Slant. Приступљено 10. 5. 2009. 
  105. ^ Cinquemani, Sal (2001). „Aaliyah: One in a Million”. Slant. Приступљено 3. 1. 2010. 
  106. ^ Brackett, Nathan; Hoard, Christian David (2004). The New Rolling Stone Album Guide: Completely Revised and Updated 4th Edition. Simon & Schuster. стр. 1. ISBN 0-7432-0169-8. 
  107. ^ „The Greatest – Ep. 71 '50 Greatest Women of the Video Era'. VH1. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2011. Приступљено 15. 6. 2009. 
  108. ^ „Madonna Tops the List as VH1 Counts Down Music's '100 Sexiest Artists' In Five-Hour, Five Night Special, Premiering September 23–27 at 10:00 pm (ET/PT)”. PR Newswire. 19. 9. 2003. Приступљено 15. 6. 2009. 
  109. ^ „Top 25 Dancers”. Black Entertainment Television. 1. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2008. Приступљено 15. 6. 2009. 
  110. ^ „The 2000 Hot 100 List”. Maxim. Приступљено 18. 3. 2012. 
  111. ^ „The 2001 Hot 100 List”. Maxim. Приступљено 18. 3. 2012. 
  112. ^ „Best of the 2000s – Artists of the Decade”. Billboard. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2010. Приступљено 11. 5. 2010. 
  113. ^ „Best of the 2000s – Billboard 200 Albums”. Billboard. Приступљено 16. 12. 2009. 
  114. ^ Lauren Nostro (10. 12. 2012). „Aaliyah – The 100 Hottest Female Singers of All Time – Complex”. Complex. Приступљено 14. 12. 2015. 
  115. ^ „Aaliyah – The 90 Hottest Women of the '90s – Complex”. 29. 11. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2014. Приступљено 6. 10. 2016. 
  116. ^ Zellner, Xander (2. 8. 2018). „Hot 100 Turns 60! The Top 60 Female Artists of All-Time, From Madonna to Mariah Carey & More”. Billboard. Приступљено 2. 8. 2018. 
  117. ^ „ADELE: Up close and personal”. Bluesandsoul.com. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2011. Приступљено 18. 8. 2011. 
  118. ^ Hogan, Marc (26. 10. 2012). „The Weeknd Imbues 'Enemy' With the Smiths' Seductive Power”. Spin. New York. Приступљено 20. 1. 2017. 
  119. ^ „Ciara – Similar Artists, Influenced By, Followers”. AllMusic. 25. 10. 1985. Приступљено 13. 2. 2013. 
  120. ^ Farley, Christopher John (27. 11. 2001). Aaliyah: More Than a Woman. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7434-5566-4. Приступљено 12. 1. 2011. 
  121. ^ „Keyshia Cole, Monica, SWV, Ciara & More Female Singers Talk Aaliyah's Influence”. Billboard. 24. 8. 2011. Приступљено 5. 12. 2013. 
  122. ^ „Rihanna – Fashion Inspired By Bob Marley, Tupac & Aaliyah”. Shelby.tv. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2013. Приступљено 5. 12. 2013. 
  123. ^ „Q&A: Azealia Banks on Why the C-Word Is 'Feminine'. Rolling Stone. Приступљено 14. 12. 2015. 
  124. ^ „Sevyn Streeter Writes Letter To Aaliyah, Covers "Come Over". Bossip. 11. 5. 2013. Приступљено 5. 12. 2013. 
  125. ^ „Keyshia Cole, Monica, SWV, Ciara & More Female Singers Talk Aaliyah's Influence”. Billboard. 24. 8. 2011. Приступљено 5. 12. 2013. 
  126. ^ „J. Cole Remembers Aaliyah – Interview – Fuse News – Fuse”. Fuse.tv. 23. 8. 2013. Приступљено 5. 12. 2013. 
  127. ^ Anassi, Pennie (6. 12. 2017). „#LiveCivilInterview: Ryan Destiny Talks STAR, Colorism, Gabrielle Union, & The Secret To Her Glowing Skin”. Live Civil. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2018. Приступљено 26. 12. 2018. 
  128. ^ „Aaliyah Remembered: Kelly Rowland | Videos”. BET. Приступљено 5. 12. 2013. 
  129. ^ „Zendaya: Four Tracks You Have To Hear – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. 17. 9. 2013. Приступљено 5. 12. 2013. 
  130. ^ „Rap-Up TV: Rita Ora dishes on debut, working with Drake and Kanye West”. Rap-Up. Приступљено 28. 11. 2018. 
  131. ^ NME.COM. „NME's 100 Most Influential Artists: 50 – 1”. NME.COM. Приступљено 14. 12. 2015. 
  132. ^ Jude Rogers. „xx – A teen band with a difference”. the Guardian. Приступљено 14. 12. 2015. 
  133. ^ „XX: Interview and acoustic session (for the website Fluctuat.net)”. 15. 6. 2010. Приступљено 21. 8. 2013. 
  134. ^ NME.COM. „The Ultimate Guide To Arctic Monkeys' 'AM'. NME.COM. Приступљено 14. 12. 2015. 
  135. ^ „Speedy Ortiz Was Inspired by Aaliyah and Lean In – The Cut”. The Cut. Приступљено 14. 12. 2015. 
  136. ^ PAPERMAG. „Chelsea Wolfe Talks Aaliyah and Sleep Paralysis”. PAPERMAG. Приступљено 14. 12. 2015. 
  137. ^ „Haim Are Crushing On Aaliyah, Destiny's Child”. MTV News. Приступљено 14. 12. 2015. 
  138. ^ Brian Josephs (10. 9. 2012). „Influences – Who is Angel Haze? – Complex”. Complex. Приступљено 14. 12. 2015. 
  139. ^ „On the Verge: Kiesza emerges from 'Hideaway'. USA TODAY. 7. 9. 2014. Приступљено 14. 12. 2015. 
  140. ^ „Naya Rivera 'wants to be like Aaliyah and Beyoncé'. Yahoo News Singapore. 9. 7. 2013. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2016. Приступљено 14. 12. 2015. 
  141. ^ „Normani Shares Playlist of Songs Inspiring the 'Very Clear Vision' She Has for Her Debut Solo Album: 'It's Authentic to Who I Am'. Billboard. Приступљено 5. 12. 2018. 
  142. ^ „Blank Magazine: Cassie Loves Janet Jackson, Aaliyah & Modern Art”. YaddaLife.com. Приступљено 14. 12. 2015. 
  143. ^ Anthony Osei (1. 6. 2011). „Cassie Compares Her New Album To Aaliyah”. Complex. Приступљено 14. 12. 2015. 
  144. ^ „Fringe: Paramore's Hayley Williams Isn't Your Average Rock Chick”. Vibe. Приступљено 14. 12. 2015. 
  145. ^ Joseph JP Patterson. „Aaliyah and Sade-Inspired Jessie Ware Brings Her "British Electronic Soul Music" To Town”. Village Voice. Приступљено 14. 12. 2015. 
  146. ^ „Yeasayer Record "Demented R&B" For Next LP – SPIN”. 6. 10. 2011. Приступљено 6. 10. 2016. 
  147. ^ „Bebe Rexha On Channeling Jay Z's Style And Fearless New York Fashion: Exclusive”. Приступљено 6. 10. 2016. 
  148. ^ Levine, Nick (7. 4. 2016). „Years & Years: How They Became The Most Important Pop Band Of Our Time”. NME. Приступљено 30. 8. 2016. 
  149. ^ „New Music: Omarion – 'One in a Million' (Aaliyah Cover)”. Rap-Up.com. Приступљено 5. 12. 2013. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди