Отворите главни мени
Алмашко гробље са Храмом светих апостола Петра и Павла.

Алмашко гробље је једно од најлепших и историјски гледано, најзанимљивијих гробаља у Новом Саду. Налази се у градском језгру, на крају Кисачке и Улице Војислава Илића, на Тргу мира број 1. Површина му је 53 620 м2.[1] Претпоставља се да је на Алмашком гробљу сахрањено најмање 18.000 покојника. Осим намене сахрањивања ово старо новосадско гробље има карактер заштићеног комплекса и аутентичне амбијенталне вредности.[2]

Садржај

ИсторијатУреди

Алмашко гробље формирано је 1860. године када се, у односу на тадашњу градску урбану целину, налазило се на периферији. Развојем града гробље је окружено стамбеном и пословном зоном, па су неки гробови морали бити премештени. Просторне елементе гробља чине: гробна поља, капела, два приземна објекта на улазу, поплочане површине и зидана ограда око гробља.[2]

Гробље је било у активној употреби до 1974. године, када је затворено за сахрањивање. Године 1997. проглашено је за Културно добро од великог значаја, у оквиру Просторна културно-историјска целина Гробља ван употребе. Ова целина обухвата Успенско, Алмашко, Јеврејско и Католичко гробље у Новом Саду. Сахрањивање је поново дозвољено 1992. године, али само за носиоце права на гробно место или гробницу. [a][1] Конзерваторско-рестаураторски радови на Алмашком гробљу извођени су 1998, 2002 и 2004 године.[3] У Генералном плану Новог Сада до 2005. године стара гробља су планирана као спомен-паркови које је потребно сачувати, заштитити и просторно-обликовно уредити.[2]

Почетком 21. века Алмашко гробље неколико пута се нашло на мети вандала.[4]

Културно добро од великог значајаУреди

 
Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника
 
Посебно је занимљив споменик др Јовану Андрејевићу, постављен уз сам зид Алмашке капеле.

Својим појединачним и укупним културно историјским вредностима ова Просторна културно-историјска целина представљају изузетан материјални траг и сведочанство социјално-класног, културног и друштвено-економског статуса грађана Новог Сада. Очувана у затеченом стању она истовремено представљају значајан извор података за проучавање историје етничког састава становништва, уметничке и занатске делатности, палеографије, језичких особености и других значајних момената везаних за историју, развој привреде и културе града. Појединачно и као целина архитектонских, ликовних, хортикултурних и амбијенталних вредности ова гробља су саставни део градитељског и културног наслеђа Новог Сада.[3]

У оквиру целине утврђена су споменичка својства за преко стотину надгробних споменика знаменитих културних, јавних, политичких личности и грађана Новог Сада. На Алмашком гробљу налази се Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, проглашених за Споменике културе.[5] Посебно је занимљив споменик др Јовану Андрејевићу, постављен уз сам зид Алмашке капеле.[3]

Алмашка капелаУреди

На Алмашком гробљу налази се Храм светих апостола Петра и Павла, мали храм, гробљанска капела, не већа од монументалне гробнице. У овој освећеној капели се служе литургије и узносе молитве за покојне, али се у њој такође налази и крипта у којој су сахрањени ктитор капеле Епископ бачки Платон Атанацковић и његов син Василије Атанацковић, рођени брат Епископа Платона, Јован Атанацковић и поред њих Епископ бачки Герман Опачић. Да је капела и монументална гробница, сведоче не само архитектура храма, њен иконостас и зидно сликарство високе уметничке вредности већ и биографија ктитора епископа бачког Платона Атанацковића, чији је рад по свему био монументалног карактера и један од темеља српског духовног, просветног и културног развоја новијег доба.[6]

Знамените личности сахрањене на Алмашком гробљуУреди

Осим личности сахрањених у крипти, на Алмашком гробљу сахрањен је великог броја знаменитих Новосађана, културних и научних радника, лекара, професора, инжењера, уметника, као и угледних грађана из трговачког, занатлијског и сељачког сталежа.[1] Између осталих на алмашком гробљу сахрањени су: Павле Симић, академски сликар, Милан Савић, дугогодишњи секретар Матице српске и уредник часописа Летопис Матице српске, Ђока Мијатовић, један од првих социјалиста Војводине, Димитрије и Драгиња Ружић, глумци, Арса Пајевић, новосадски књижар, штампар и издавач, Антоније Тона Хаџић, писац, управник Српског народног позоришта, секретар Матице српске, Исидор Бајић, композитор, Лаза Телечки, глумац и редитељ, Миша Димитријевић, политичар, публициста, главни уредник часописа Браник, Коста Хаџи, правник, оснивач ФК Војводина, Марко Нешић, композитор и хоровођа, Светислав Стефановић Буца, глумац, Жарко Васиљевић, књижевник, Коча Васиљевић, глумац, Теодор Мандић, правни писац и политички радник, Милан Матејић, глумац, Софија Вујић, глумица Паја Поповић, глумац, Илија Огњановић Абуказем, књижевник и лекар, Арсеније Ћирић, председник Задруге Срба занатлија, Јован Андрејевић, књижевник и лекар, Милан Јовановић Баба, професор и преводилац, Јован Туроман, професор, Каменко Суботић, писац и вишегодишњи секретар Матице српске, Димитрије Кириловић, професор, Владимир Деметровић, градоначелник Новог Сада, Илија Вучетић, правник и публициста, Милан Табаковић, архитекта,[5] Милка Марковић, глумица и прва српска редитељка[7] и други...

Фото галеријаУреди

напоменеУреди

  1. ^ Што значи да само сродници умрлих лица која већ почивају на овом гробљу, и то брачни другови, сродници по крви у првој линији закључно са четвртим степеном сродства, као и брачни другови ових лица су могли бити сахрањени на Алмашком гробљу.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „ALMAŠKO GROBLJE”. Lisje Novi Sad. JKP Lisje Novi Sad. Приступљено 1. 3. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Обркнежев, Радмила (децембар 2009). СТУДИЈА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КОМУНАЛНИ ОБЈЕКТИ И ПОВРШИНЕ НА ПОДРУЧЈУ НОВОГ САДА (PDF). Нови Сад: Јавно предузеће "Урбанизам". Приступљено 2. 3. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Гробља ван употребе”. Споменици културе у Србији. Националног центра за дигитализацију. Приступљено 1. 3. 2017. 
  4. ^ „Алмашко гробље поново на удару вандала”. Беседа. Српска Православна Црква - Епархија бачка. Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2017. Приступљено 2. 3. 2017. 
  5. 5,0 5,1 „Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду, О.Нов”. Споменици културе у Србији. Националног центра за дигитализацију. Приступљено 1. 3. 2017. 
  6. ^ Симић 2009
  7. ^ Stojaković, Gordana; Kresoja, Svetlana (2014). Ženska imena Novog Sada (PDF). Novi Sad: Turistička organizacija Novog Sada. ISBN 978-86-88855-11-2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 03. 2017. Приступљено 19. 1. 2017. COBISS.SR 294407943

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди