Википедија

Алфред Ахо

Алфред Ваино Ахо (Тиминс, 9. август 1941) канадски је информатичар најпознатији по свом раду на програмским језицима, преводиоцима и сродним алгоритмима и уџбеницима о уметности и науци рачунарског програмирања.[1][2][3][4][5][6][7]

Алфред Ахо
Алфред Ахо
Лични подаци
Датум рођења(1941-08-09)9. август 1941. (82 год.)
Место рођењаТиминс, Канада
ОбразовањеУниверзитет у Торонту Универзитет Принстон
Научни рад
ПољеИнформатика
ИнституцијаУниверзитет Колумбија
УченициMarcio Buss, Marc Eaddy, Gaurav Kc, Krysta Score
МенториЏон Хопкрофт
Познат поAWK програмски језик

Principles of Compiler Design Compilers: Principles, Techniques, and Tools

Ејхо—Корасикин алгоритам
НаградеBell Labs Fellow (1984), FAAAS (1986), IEEE Fellow (1988), FACM (1996), IEEE John von Neumann Medal (2003), NAE Member
Званични веб-сајт
www.cs.columbia.edu/~aho/

Каријера уреди

Ахо је дипломирао инжењерску физику на Универзитету у Торонту а докторирао у области елекротехнике/рачунарских наука на Универзитету Принстон. Радио је на истраживањима у Беловим лабораторијама најпре од 1967. до 1991. године, па од 1997. до 2002. године као потпредседник Истраживачког центра за рачунарство (Computing Sciences Research Center). Од 2011. године професор је на Катедри за рачунарске науке на Универзитету Колумбија. Био је председавајући на Катедри од 1995. до 1997. године, и поново на пролеће 2003. године.

Након дипломирања на Принстону, Ахо се придружио Истраживачком центру за рачунарство у Беловим лабораторијама где је осмислио ефикасне алгоритме регуларног изражавања и слагања узорака. Имплементирао их је у првим верзијама Уникс алата egrep и fgrep. Алгоритам fgrep постао је познат под називом Ахо-Корасикин алгоритам. Користи га неколико библиографских система за претрагу, укључујући онај који је развила Маргарет Ј. Корасик, и друге апликације за претраживање стрингова.

У Беловим лабораторијама, Ахо је блиско сарађивао са Стивом Џонсоном и Џефријем Улманом на развоју ефикасних алгоритама за анализу и превођење програмских језика. Стив Џонсон је користио LALR алгоритме за парсирање како би створио генератор парсера yacc, а Мајкл Е. Леск и Ерик Шмит користили су Ахоове алгоритме за усклађивање регуларних израза како би створили генератор лексера lex. Алати lex и yacc и њихови деривати коришћени су за развој фронт-енд компоненти многих данашњих преводилаца програмских језика.

Ахо и Улман написали су низ уџбеника о техникама компајловања који су кодификовали теорију релевантну за дизајн компајлера. Њихов уџбеник из 1977. године Принципи дизајна компајлера (Principles of Compiler Design) имао је зеленог змаја на предњој корици и постао је познат као "Књига о зеленом змају". Године 1986. Аху и Улману придружио се Рави Сети како би створили ново издање, „Књигу о црвеном змају“ (која је накратко приказана у филму „Хакери“ из 1995. године), а 2007. и Моника Лам да би створили „Књигу о љубичастом змају ". Књиге о змају најшире су коришћени уџбеници о компајлерима на свету.

Године 1974. Ахо, Џон Хопкрофт и Улман написали су Дизајн и анализу рачунарских алгоритама (Design and Analysis of Computer Algorithms), кодификујући нека од својих ранијих истраживања алгоритама. Ова књига постала је једна од најтраженијих у рачунарској науци током неколико деценија и помогла је подстицање стварања алгоритама и структура података као централног курса у наставном плану и програму информатике.

Ахо је такође познат по свом коауторству програмског језика AWK са Питером Ј. Вајнбергером и Брајаном Кернигеном ("А" означава "Аhо"). Од 2010. године Ејхоова истраживачка интересовања укључују програмске језике, преводиоце, алгоритме и квантно рачунање. Члан је Истраживачке групе за језике и преводиоце на Универзитету Колумбија (Language and Compilers research-group at Columbia University).[8]

Укупно гледано, његови радови су цитирани 81.040 пута и он има х-индекс 66, од 8. маја 2019. године.[9]

Алфред Ахо примио је многа престижна признања, укључујући IEEE-ову Медаљу Џона фон Нојмана (John von Neumann Medal) и чланство у Националној инжењерској академији (National Academy of Engineering). Изабран је за члана Америчке академије наука и уметности (American Academy of Arts and Sciences) 2003. године. Има почасне докторате са Универзитета у Ватерлоу, са Универзитета у Хелсинкију, са Универзитета у Торонту, и члан је Америчког удружења за унапређење науке (American Association for the Advancement of Science) , ACM-а (Association for Computing Machinery), Белових лабораторија и IEEE-а (Institute of Electrical and Electronics Engineers).

Два пута је био председавајући Саветодавног одбора Директората за рачунарске и информатичке науке и инжењерство Националне фондације за науку (Advisory Committee for the Computer and Information Science and Engineering Directorate of the National Science Foundation). Бивши је председник ACM-ове Посебне интересне групе за алгоритме и теорију рачунања (ACM Special Interest Group on Algorithms and Computability Theory).[10]

Библиографија уреди

  • A. V. Aho and J. D. Ullman, The Theory of Parsing, Translation, and Compiling, Vol. 1, Parsing. Prentice Hall. . 1972. ISBN 0-13-914556-7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • A. V. Aho (ed.) Currents in the Theory of Computing. Prentice Hall, 1973.
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, The Theory of Parsing, Translation, and Compiling, Vol. 2, Compiling. Prentice-Hall. . 1973. ISBN 978-0-13-914564-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • A. V. Aho, J. E. Hopcroft, J. D. Ullman, The Design and Analysis of Computer Algorithms. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Hopcroft, John E.; Ullman, Jeffrey D. (1974). Data Structures and Algorithms. Addison-Wesley. ISBN 0-201-00023-7. 
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, Principles of Compiler Design. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Ullman, Jeffrey D. (1977). Principles of Compiler Design. Addison-Wesley Publishing Company. ISBN 0-201-00022-9. 
  • A. V. Aho, J. E. Hopcroft, J. D. Ullman, Data Structures and Algorithms. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Hopcroft, John E.; Ullman, Jeffrey D. (1983). Data Structures and Algorithms. Addison-Wesley. ISBN 0-201-00023-7. 
  • A. V. Aho, R. Sethi, J. D. Ullman, Compilers: Principles, Techniques, and Tools. Addison-Wesley, Reading MA. . 1986. ISBN 0-201-10088-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • A. V. Aho, B. W. Kernighan, and P. J. Weinberger, The AWK Programming Language. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Kernighan, Brian W.; Weinberger, Peter J. (1988). The AWK Programming Language. Addison-Wesley Publishing Company. ISBN 978-0-201-07981-4. 
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, Foundations of Computer Science. W. H. Freeman/Computer Science Press, 1992.
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, Foundations of Computer Science, C Edition. W. H. Freeman. Aho, Alfred V.; Ullman, Jeffrey D. (1995). Foundations of Computer Science: C Edition. W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-8284-1. 
  • A. V. Aho, M. S. Lam, R. Sethi, and J. D. Ullman, Compilers: Principles, Techniques, and Tools, Second Edition. Addison-Wesley. Aho, Alfred V. (2007). Compilers: Principles, Techniques, & Tools. Pearson/Addison Wesley. ISBN 978-0-321-48681-3. 

Референце уреди

  1. ^ Aho, Alfred V. (01. 10. 1968). „Indexed Grammars---An Extension of Context-Free Grammars”. Journal of the ACM. 15 (4): 647—671. S2CID 9539666. doi:10.1145/321479.321488. 
  2. ^ Aho, Alfred; Gottlob, Georg (01. 04. 2014). „A front row seat to Communications ' editorial transformation”. Communications of the ACM (на језику: енглески). 57 (4): 5. S2CID 21553189. doi:10.1145/2582611. 
  3. ^ Aho, Alfred V. (01. 07. 1969). „Nested Stack Automata”. Journal of the ACM. 16 (3): 383—406. S2CID 685569. doi:10.1145/321526.321529. 
  4. ^ Aho, Alfred V.; Corasick, Margaret J. (01. 06. 1975). „Efficient string matching: an aid to bibliographic search”. Communications of the ACM. 18 (6): 333—340. S2CID 207735784. doi:10.1145/360825.360855. 
  5. ^ Aho, A. V.; Johnson, S. C.; Ullman, J. D. (01. 01. 1977). „Code Generation for Expressions with Common Subexpressions”. Journal of the ACM. 24 (1): 146—160. S2CID 2614214. doi:10.1145/321992.322001. 
  6. ^ „Alfred V Aho - ACM author profile page”. dl.acm.org (на језику: енглески). Приступљено 18. 10. 2019. 
  7. ^ „Computerworld Australia - The leading source of technology news, analysis and tools for IT decision makers, managers and professionals”. Computerworld. Приступљено 18. 10. 2019. 
  8. ^ „Languages and Compilers”. landc.cs.columbia.edu. Приступљено 18. 10. 2019. 
  9. ^ „Alfred Aho - Наводи Google академика”. scholar.google.com. Приступљено 18. 10. 2019. 
  10. ^ „Brief U.s. Suppression of Proof Stirs Anger”. The New York Times (на језику: енглески). 17. 02. 1987. ISSN 0362-4331. Приступљено 18. 10. 2019. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Ахо&oldid=27368832”