Амбасада (франц. ambassade) је дипломатско представништво највишег ранга у иностранству.

Свака независна држава, након успостављања међународних односа са другом државом, отвара своје дипломатко представништво у њој у виду амбасаде или представништво нижег нивоа. На челу амбасаде је готово по правилу амбасадор, тј. највиши дипломатски представник (тј.нешто ређе Отправник послова).

Појам амбасаде се односи и на сам физички објекат. Она се по правилу отвара у главном граду државе у којој се успоставља дипломатска мисија.

ИсторијатУреди

Амбасада је постала уобичајена дипломатска мисија послије Другог свјетског рата. Током XIX и све до половине XX вијека уобичајени ранг дипломатске мисије било је посланство. Амбасадор је сматран личним изаслаником монарха, тако да су само велике силе, по уређењу монархије, слале амбасадоре у друге велике слике, такође монархије.[1] Републике и мање монархије успостављале су посланства, на чијем челу је био посланик, односно министар.

Примјера ради, Краљевина Југославија је до почетка Другог свјетског рата свега два своја посланства издигла на ранг амбасаде и то у Букурешту (1938.) и Цариграду, односно Анкари (1939.),[2] док су 1942. године на ранг амбасаде уздигнута посланства у Лондону, Вашингтону и Москви.[3][4]

Први југословенски дипломата с титулом амбасадора био је Јован Дучић.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Ministers, Foreign”. The popular encyclopedia, or conversations lexicon: being a general dictionary of arts, sciences, literature, biography, history and politics ... (на језику: енглески). London: Blackie. 1873. OCLC 181809837. »Those of the first class, to whom in France the title of ambassadeurs is restricted, are not merely the agents of their government, but represent their sovereign personally, and receive honours and enjoy privileges accordingly. They can be sent out only by such states as possess royal honours.« 
  2. ^ Жупанчић, Тонка (2004). „Посланство Краљевине Југославије у Турској – Цариград, Анкара 1919-1945. (1890-1945): Историјат ствараоца и значај архивске грађе фонда”. Архив: Часопис Архива Србије и Црне Горе. 2: 9—25. 
  3. ^ Izveštaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Nada Petrović, Saša Ilić, Jelena Đurišić, Нада Петровић, Саша Илић, Јелена Ђуришић. Beograd. 2005—2015. ISBN 978-86-81511-28-2. OCLC 84649580. 
  4. ^ Мићић, Срђан (2018). Од бирократије до дипломатије: историја југословенске дипломатске службе 1918-1939. ISBN 978-86-7005-149-2. OCLC 1101817067. 
  5. ^ „Dučić prvi ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatije”. Politika Online. Приступљено 2021-10-26. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди