Отворите главни мени

Декларација независности САД

Декларација независности САД

Декларација Независности САД (енгл. The Declaration of Independence) документ је којим је проглашена независност америчких колонија од енглеске матице. Декларацију је у Филаделфији потписало 13 дотадашњих британских колонија у Новом свету, чиме су прогласиле своју независност и објасниле своје разлоге за то. У Декларацији је истакнуто право на револуцију, тј. начело да је право и дужност сваког народа да измени или збаци тиранску власт која га тлачи. Она представља један од најзначајнијих корака ка утемељивању америчке државе каква данас постоји. Написао ју је Томас Џеферсон а у Другом Континенталном конгресу је усвојена 4. јулa 1776. године. Декларација постала конститутивни акт САД-а, тј. њихов први уставни акт. Тај дан се у САД слави као Дан независности.[1][2][3] Велика Британија је признала независност својих бивших колонија 3. септембра 1783.

Лијева резолуција за независност је усвојена је 2. јула без супротних гласова. Комитет петорке је саставио нацрт декларације да буде спреман када Конгрес гласа о независности. Џон Адамс, лидер иницијативе за независност, убедио је комитет да изабере Томаса Џеферсона да састави оригинални нацрт документа,[4] који је Конгрес уредио да би се произвела коначна верзију. Декларација је била формално објашњење зашто је Конгрес изгласао независност од Велике Британије, више од годину дана након избијања Америчког револуционарног рата. Адамс је писао својој супрузи Абигејл: „Други дан јула 1776. ће бити најупечатљивија епоха, у историји Америке”[5] - иако се Дан независности заправо слави 4. јула, што је датум када је усвојен текст Декларације о независности.

Након ратификације текста 4. јула, Конгрес је објавио Декларацију о независности у неколико облика. Првобитно је објављена као штампани проглас, који је широко дистрибуиран и читан у јавности. Изворна копија која је коришћена за ову штампу је изгубљена и можда је била копија у руци Томаса Јеферсона.[6] Џеферсонов оригинални нацрт сачуван је у Конгресној библиотеци, заједно са изменама које су направили Џон Адамс и Бенџамин Френклин, као и Џеферсонове белешке о променама које је направио Конгрес. Најпознатија верзија Декларације је потписана копија која се приказује у Националном архиву у Вашингтону, и која се популарно сматра званичним документом. Овај украшени примерак (финална, калиграфска копија) је наручен од стране Конгреса 19. јула и потписан 2. августа.[7][8]

ПозадинаУреди

Оснивање колонија у Северној АмерициУреди

Прву енглеску колонију на северноамеричком тлу, Џејмстаун (Вирџинија), основао је Џон Смит 1607. године у Вирџинији. 1608. године, Французи су основали Квебек, а Холанђани 1614. године Нови Амстердам, данашњи Њујорк. До средине 18. века Енглези су основали 13 колонија и преузели доминацију у Северној Америци, која се још више потврђује након Седмогодишњег рата (1756.-1763), миром у Паризу, по којем су се Французи одрекли својих колонија у корист Енглеске.

Формирање свести о припадности америчкој нацијиУреди

Незадовољни политиком матице према колонијама, понајвише енглеског краља Џорџа III, и њиховим искориштавањем, крајем 18. века ствара се осећање припадности америчкој нацији, што је довело до опште тежње за, не само ослобађањем од утицаја, већ и остваривању независности од Енглеске. Нетрпељивост према Енглеској јавља се од 1765. године доношењем закона о опорезивању колонија, увођењем такси на лична документа и пореза на чај. Колонијалисти су, огорчени односом матице према њима, кренули да дижу побуне против Енглеске, које су узбуниле посланике енглеског Парламента, који стога укидају све новодонесене мере, сем пореза на чај. Овај потез је заправо био покушај Енглеске да помогне Британску источноиндијску компанију, која је имала огромне залихе непродатог чаја и јер се у колонијама пио кријумчарени чај. Парламент је колонијама понудио продавање чаја по нижој цени од кријумчареног, али су колонијалисти жељни повода за ослобађањем од Енглеске, овај предлог одлучно одбили. У луци Бостон, колонисти су, преобучени у Индијанце, бацили товаре чаја у море у децембру 1773. године. Овај догађај је у историји познат као Бостонска чајанка и представља повод за избијање рата између Енглеске и њених америчких колонија и незванични почетак тзв. Америчке револуције (1775—1783).

Декларација независностиУреди

Овај документ назван „Декларација независности“ (енгл. Declaration of Independence, званичан британски назив: The unanimous Declaration of the thirteen United States of America) сам по себи декларише да су 13 северноамеричких колонија „слободне и независне државе и да се све политичке везе са Великом Британијом прекидају“ и даље образлаже разлоге отцепљења од власти матице. Представља заправо наставак Резолуције Ричарда Хенрија Лија усвојене 2. јула на Конгресу, која је прва прокламовала независност колонија. 2. августа 1776. године је направљена увеличана копија овог документа којег су потписали готово сви ондашњи конгресмени и ова копија се данас чува у Државној архиви докумената у САД. Њоме се истиче и „да су сви људи створени једнаки и да је њихово неотуђиво право право на живот, слободу и тежња ка срећи. Да би та права остварили, људи стварају државе и организују праведну власт. Ако је та власт штетна, они могу да је замене, укину и установе нову државу“.

Датум парафирања ове декларације представља датум настанка САД, где се и слави као Дан независности. Декларацију независности САД потписало је тадашњих 13 северноамеричких колонија:

  1. Њу Хемпшир
  2. Масачусетс
  3. Роуд Ајленд
  4. Конектикат
  5. Њујорк
  6. Њу Џерзи
  7. Пенсилванија
  8. Делавер
  9. Мериленд
  10. Вирџинија
  11. Северна Каролина
  12. Јужна Каролина
  13. Џорџија

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „National Days of Countries. Ministry of Foreign Affairs and Trade ([[Novi Zeland]])”. Novi Zeland. Приступљено 2009-06-28.  Текст „Ministry of Foreign Affairs and Trade website]] ” игнорисан (помоћ); Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Central Intelligence Agency. „National Holiday”. The World Factbook. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2009. Приступљено 2009-06-28. 
  3. ^ „National Holiday of Member States”. Ujedinjeni Narodi. Приступљено 2009-06-28. 
  4. ^ "Declaring Independence", Revolutionary War, Digital History, University of Houston. From Adams' notes: "Why will you not? You ought to do it." "I will not." "Why?" "Reasons enough." "What can be your reasons?" "Reason first, you are a Virginian, and a Virginian ought to appear at the head of this business. Reason second, I am obnoxious, suspected, and unpopular. You are very much otherwise. Reason third, you can write ten times better than I can." "Well," said Jefferson, "if you are decided, I will do as well as I can." "Very well. When you have drawn it up, we will have a meeting."
  5. ^ Letter from John Adams to Abigail Adams, 3 July 1776
  6. ^ Boyd (1976), The Declaration of Independence: The Mystery of the Lost Original, p. 438.
  7. ^ „Did You Know ... Independence Day Should Actually Be July 2?” (Саопштење). National Archives and Records Administration. 1. 6. 2005. Приступљено 4. 7. 2012. 
  8. ^ The Declaration of Independence: A History, The U.S. National Archives and Records Administration.

ЛитератураУреди

  • Armitage, David. The Declaration Of Independence: A Global History, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 2007. ISBN 978-0-674-02282-9.
  • Bailyn, Bernard. The Ideological Origins of the American Revolution. Enlarged edition. Originally published 1967. Harvard University Press, 1992. ISBN 0-674-44302-0.
  • Becker, Carl. The Declaration of Independence: A Study in the History of Political Ideas. 1922.and Google Book Search. Revised edition New York: Vintage Books, 1970. ISBN 0-394-70060-0.
  • Boyd, Julian P. The Declaration of Independence: The Evolution of the Text. Originally published 1945. Revised edition edited by Gerard W. Gawalt. University Press of New England, 1999. ISBN 0-8444-0980-4.
  • Boyd, Julian P., ed. The Papers of Thomas Jefferson, vol. 1. Princeton University Press, 1950.
  • Boyd, Julian P. "The Declaration of Independence: The Mystery of the Lost Original". Pennsylvania Magazine of History and Biography 100, number 4 (October 1976), 438–67.
  • Burnett, Edward Cody. The Continental Congress. New York: Norton, 1941.
  • Christie, Ian R. and Benjamin W. Labaree. Empire or Independence, 1760–1776: A British-American Dialogue on the Coming of the American Revolution. New York: Norton, 1976.
  • Detweiler, Philip F. "Congressional Debate on Slavery and the Declaration of Independence, 1819–1821", American Historical Review 63 (April 1958): 598–616. in JSTOR
  • Detweiler, Philip F. "The Changing Reputation of the Declaration of Independence: The First Fifty Years". William and Mary Quarterly, 3rd series, 19 (1962): 557–74. in JSTOR
  • Dumbauld, Edward. The Declaration of Independence And What It Means Today. Norman: University of Oklahoma Press, 1950.
  • Ellis, Joseph. American Creation: Triumphs and Tragedies at the Founding of the Republic. New York: Knopf, 2007. ISBN 978-0-307-26369-8.
  • Dupont, Christian Y. and Peter S. Onuf, eds. Declaring Independence: The Origins and Influence of America's Founding Document. Revised edition. Charlottesville, Virginia: University of Virginia Library, 2010. ISBN 978-0-9799997-1-0.
  • Ferling, John E. A Leap in the Dark: The Struggle to Create the American Republic. New York: Oxford University Press, 2003. ISBN 0-19-515924-1.
  • Friedenwald, Herbert. The Declaration of Independence: An Interpretation and an Analysis. New York: Macmillan, 1904. Accessed via the Internet Archive.
  • Gustafson, Milton. "Travels of the Charters of Freedom". Prologue Magazine 34, no 4. (Winter 2002).
  • Hamowy, Ronald. "Jefferson and the Scottish Enlightenment: A Critique of Garry Wills's Inventing America: Jefferson's Declaration of Independence". William and Mary Quarterly, 3rd series, 36 (October 1979), 503–23.
  • Hazelton, John H. The Declaration of Independence: Its History. Originally published 1906. New York: Da Capo Press, 1970. ISBN 0-306-71987-8. 1906 edition available on Google Book Search
  • Journals of the Continental Congress,1774–1789, Vol. 5 ( Library of Congress, 1904–1937)
  • Jensen, Merrill. The Founding of a Nation: A History of the American Revolution, 1763–1776. New York: Oxford University Press, 1968.
  • Mahoney, D. J. (1986). „Declaration of independence”. Society. 24: 46—48. doi:10.1007/BF02695936. 
  • Lucas, Stephen E., "Justifying America: The Declaration of Independence as a Rhetorical Document", in Thomas W. Benson, ed., American Rhetoric: Context and Criticism, Carbondale, Illinois: Southern Illinois University Press, 1989
  • Maier, Pauline. American Scripture: Making the Declaration of Independence. New York: Knopf, 1997. ISBN 0-679-45492-6.
  • Malone, Dumas. Jefferson the Virginian. Volume 1 of Jefferson and His Time. Boston: Little Brown, 1948.
  • Mayer, David (2008). „Declaration of Independence”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 113—15. ISBN 978-1-4129-6580-4. doi:10.4135/9781412965811.n72. 
  • Mayer, Henry. All on Fire: William Lloyd Garrison and the Abolition of Slavery. New York: St. Martin's Press, 1998. ISBN 0-312-18740-8.
  • McDonald, Robert M. S. "Thomas Jefferson's Changing Reputation as Author of the Declaration of Independence: The First Fifty Years". Journal of the Early Republic 19, no. 2 (Summer 1999): 169–95.
  • McPherson, James. Abraham Lincoln and the Second American Revolution. New York: Oxford University Press, 1991. ISBN 0-19-505542-X.
  • Middlekauff, Robert. The Glorious Cause: The American Revolution, 1763–1789. Revised and expanded edition. New York: Oxford University Press, 2005.
  • Norton, Mary Beth, et al., A People and a Nation, Eighth Edition, Boston, Wadsworth, 2010. ISBN 0-547-17558-2.
  • Rakove, Jack N. The Beginnings of National Politics: An Interpretive History of the Continental Congress. New York: Knopf, 1979. ISBN 0-8018-2864-3.
  • Ritz, Wilfred J. "The Authentication of the Engrossed Declaration of Independence on July 4, 1776". Law and History Review 4, no. 1 (Spring 1986): 179–204.
  • Ritz, Wilfred J. "From the Here of Jefferson's Handwritten Rough Draft of the Declaration of Independence to the There of the Printed Dunlap Broadside". Pennsylvania Magazine of History and Biography 116, no. 4 (October 1992): 499–512.
  • Tsesis, Alexander. For Liberty and Equality: The Life and Times of the Declaration of Independence (Oxford University Press; 2012) 397 pages; explores the impact on American politics, law, and society since its drafting.
  • Warren, Charles. "Fourth of July Myths". The William and Mary Quarterly, Third Series, vol. 2, no. 3 (July 1945): 238–72. JSTOR 1921451.
  • United States Department of State, "The Declaration of Independence, 1776, 1911.
  • Wills, Garry. Inventing America: Jefferson's Declaration of Independence. Garden City, New York: Doubleday, 1978. ISBN 0-385-08976-7.
  • Wills, Garry. Lincoln at Gettysburg: The Words That Rewrote America. New York: Simon & Schuster, 1992. ISBN 0-671-76956-1.
  • Wyatt-Brown, Bertram. Lewis Tappan and the Evangelical War Against Slavery. Cleveland: Press of Case Western Reserve University, 1969. ISBN 0-8295-0146-0.

Спољашње везеУреди