Амерић

Амерић
Амерић;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2011.	835
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 12″ С; 20° 38′ 23″ И / 44.47° С; 20.639666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Амерић Амерић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Амерић је насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 835 становника.

Историја уреди

Амерић је старије насеље. Нема података а ни предања о томе када је ово село основано. Зна се само да оно није увек било на данашњем месту. Предање вели да је село некад било у „селишту”, где су данас њиве, али се о том насељу ништа даље не зна. По предању, које се и до данас очовало, у селу је некада живео спахија Омер и по њему је село добило име Омерић, од кога је постало данашње име Амерић.

Тек из првих десетина 19. века имамо података за ово насеље. Године 1818. Амерић је улазио у састав Вићентијеве кнежевине и имао је 30 кућа. Године 1822. у Америћу је било 40 кућа.^[1]

Порекло становништва уреди

Као најстарија породица у селу сматрају се Чојановићи (поред овог имају данас и друга презимена Марковићи, Степановићи и Димитријевићи) који веле да су њихови стари „одавно пребегли из Босне због крви”. У старе породице рачунају се и Вујичићи који не знају од куда су старином, али знају да су њихови стари 1813. год. Бежали „преко” (у Банат), где имају рођаке Чикиризе. У старе породице убрајају се и Стевановићи са разним презименима, чији су преци дошли од Пећи. Стевановићи и њихови рођаци до скора су се презивали Васиљевићи.^[2]

До 1870. год. Деца из ових места ишла су у школу у Кораћицу. Године 1870. општини је поклонио Милош Вујић земљиште, а Стеван Смиљанић једну зграду те је тако општина 1871. године сазидала основну школу.

Демографија уреди

У насељу Амерић живи 675 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (42,8 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 272 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.032
1953.	1.039
1961.	1.008
1971.	925
1981.	882
1991.	866	846
2002.	807	838

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	792	98,14%
Роми	11	1,36%
Словенци	1	0,12%
Немци	1	0,12%
Македонци	1	0,12%
Бугари	1	0,12%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	1
80+	11	20
75—79	13	24
70—74	32	33
65—69	24	37
60—64	20	26
55—59	18	20
50—54	39	27
45—49	32	35
40—44	30	23
35—39	27	26
30—34	21	19
25—29	23	24
20—24	31	19
15—19	25	29
10—14	19	28
5—9	19	12
0—4	9	7
Просек :	42,8	46,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	214	226	238	238	242	233	272

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	64	66	39	52	29	15	5	2	0	0	2,97

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	350	113	208	17	12
Женски	363	68	205	84	6
УКУПНО	713	181	413	101	18

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	201	51	0	1	81
Женски	156	97	0	0	22
УКУПНО	357	148	0	1	103
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	20	5	11	1	15
Женски	1	1	13	5	3
УКУПНО	21	6	24	6	18
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	5	1	5
Женски	0	1	2	4	7
УКУПНО	0	3	7	5	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	3	0	0	0

Референце уреди

^ Монографија Подунавске област 1812-1927 „Напредак Панчево”(1927)
^ »Летопис« Места Србије и обичаји Марина (Беч 1999).
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] Монографија Подунавске област 1812-1927 „Напредак Панчево”(1927)

[2] »Летопис« Места Србије и обичаји Марина (Беч 1999).

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]