Амос Оз
Амос Оз (хебр. עמוס עוז; Јерусалим, 4. мај 1939 — Петах Тиква, 28. децембар 2018)[1] био је израелски књижевник, новинар и интелектуалац.
Амос Оз | |
|---|---|
_(cropped).jpg) Амос Оз, 2017. | |
| Име по рођењу | Амос Клауснер |
| Датум рођења | 4. мај 1939. |
| Место рођења | Јерусалим, Британска Палестина |
| Датум смрти | 28. децембар 2018. (79 год.) |
| Место смрти | Петах Тиква, Израел |
| Занимање |
|
| Супружник | Нили Цукерман (в. 1960) |
| Деца | 3 |
Биографија уреди
Рођен као Амос Клауснер у Јерусалиму 4. маја 1939. године. Одрастао је у Јерусалему у Улици Амос у четврти Керем Аврахам, у којој је смештена радња највећег броја његових романа.[2]Студирао је филозофију и књижевност на Хебрејском универзитету. [3]
Био је и професор хебрејске књижевности на Универзитету Бен Гурион.[4] Од 1967. надаље, био је истакнути заговорник решења две државе који би довео до краја израелско-палестинског сукоба.[3]Био је међу оснивачима покрета Шалом ахшав (Мир сада), подржао Мировни споразум из Осла, подржао је градњу сигурносне ограде за коју је држао да треба бити што ближом зеленој линији, будућом границом Палестине и Израела. Оз се противио насељавању на територијима Западне обале и појаса Газе од самог почетка. Био је близак радничкој (лабуристичкој) странци, а лично са Шимоном Пересом, а затим и са странком изразито леве оријентације Мерец (Меретз).[4]
Аутор је 40 књига, укључујући романе, збирке приповедака, књиге за децу и есеје, док су му дела објављена на 45 језика, више од било ког другог израелског књижевника. Добитник је бројних одликовања и награда. Сматра се једним од „најплоднијих израелских књижевника и уважених интелектуалаца”, како је то The New York Times формулисао у читуљи.[1]
Амос Оз је преминуо 2018. године.[2]
Дела уреди
Романи уреди
Аутор двадесет романа од којих су најпознатији:[2]
- Црна кутија (1987)
- Познавати жену (1989)
- Фима (1991)
- Не одлази ноћас (1994)
- Пантера у подруму (1995)
- Исто море (1999)
- Мој Михаел (1968)
- Јуда (2014)
Аутобиографија уреди
- Прича о љубави и тами (2002)
Збирка прича уреди
- Где шакали завијају (1965)
Документарна прозна уреди
- На тлу Израела
- Падине Либана (1989)
- Израел, Палестина и мир: есеји (1995)
- Почетак приче (1999)
Есеји уреди
Писао је есеје о политици, књижевности и миру за часописе "Davar", "Yedioth Ahronoth", "New York Review of Books" као и многе друге светске новине.[2]
Награде уреди
Добитник је многих међународних књижевних награда, многих других важних светских награда и признања. Додељено му је више почасних доктората на свеучилиштима широм света.[2]
- Израелска награде за књижевност (1998),
- Мировна награде немачких издавача и књижара (1992),
- Гетеова награда града Франкфурта (2005),
- француска награда Сендерс (2004),
- Хеинеова награда (2008),
- Медитеранска награда (2010),
- Награда Франц Кафка (2013),
- Књижевна награда Haus der Kulturen der Welt(2015)
Референце уреди
- ^ а б Kershner, Isabel (28. 12. 2018). „Amos Oz, Israeli Author and Peace Advocate, Dies at 79”. The New York Times. Приступљено 29. 12. 2018.
- ^ а б в г д „Amos Oz”. fraktura.hr. Приступљено 1. 2. 2024.
- ^ а б „Amos Oz”. laguna.rs. Приступљено 1. 2. 2024.
- ^ а б „Izrael: Preminuo pisac Amos Oz”. rtvbn.com. Приступљено 1. 2. 2024.
