Ана Бешлић

Ана Бешлић
Ана Бешлић
Лични подаци
Датум рођења	16. март 1912.
Место рођења	Бајмок, Аустроугарска
Датум смрти	26. јануар 2008. (95 год.)
Место смрти	Београд, Република Србија

Ана Бешлић (Бајмок, 16. март 1912 − Београд, 26. јануар 2008) била је српска и југословенска вајарка.

Биографија

Рођена је у мешовитом браку оца Лазара, Буњевца и мајке Каролине, мађарско-буњевачког порекла. За живота се изјашњавала као Српкиња и Буњевка римокатоличке вере.^[1]^[2]

Школовала се у Загребу, Грацу и Бечу. Првобитно учила сликарство код Проф. Јеролима Мишеа у Загребу. Досељава се у Београд 1937. године а 1939. уписује вајарски одсек на Академији ликовних уметности код Проф. Сретена Стојановића. Рат проводи у Бајмоку а уметничко школовање наставља код истог професора од 1945. до 1947. године када је дипломирала. На постдипломским студијама била је од 1947. до 1949. код Проф. Томе Росандића, у чијој је Мајсторској радиници радила као сарадник од 1950. до 1955. Први пут приказује радове у Љубљани 1951. на изложби Савеза ликовних уметника ФНРЈ, а самостално у Суботици 1954. године. На студијском путовању 1952. борави у Паризу, а следеће године у Грчкој. Учествовала је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд,^[3] као и на бројним изложбама у земљи и иностранству. Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.^[4]

О скулптури

Ана Бешлић, Јастук (1988), Народни музеј Краљево

Ана Бешлић је брзо прешла пут од социјалистичког реализма према осавремењеном модернизму тако да се њено дело брзо развијало током друге половине педесетих година према слободној форми, а нарочити после изложбе Хенрија Мура која је одржана у Београду 1955. године. Током седме деценије она је достигла пуну зрелост облика који је попримио изразито аутентичну волуминозност допуњену монохромним партијама. Завршавајући овај скулпторски пут Ана Бешлић је форму свела готово на минималност изражавајући се више димензионим 'цртежом' него самим просторним обликом који је остао њен трајни начин пластичке експресије.

Самосталне изложбе

1954. Градска галерија, Суботица
1959. Уметнички павиљон, Београд
1959. Јакопичев павиљон, Љубљана
1963. Градска галерија, Суботица
1963. Читаоница Културног центра, Београд
1967. Галерија културно-просветног центра, Суботица
1968. Библиотека, Бајмок
1970. Галерија Дома омладине, Београд
1973. Салон МСУ, Облик и боја, Београд
1973. Библиотека, Бајмок
1977. Народни музеј, Лабин
1979. Галерија културног центра, Варијације на тему портрета, Београд
1983. Градски музеј, ретроспективна изложба, Суботица
1983. Градски музеј, Поклон збирка Ане Бешлић, Суботица
1988. Галерија Културног центра, Јастуци, Београд
1997. Градски музеј, Бело, волим те бело, Градски музеј, Суботица

Јавни споменици и скулптуре (избор)

1951. Скултура „Талија“, Летња позорница, Суботица
1955. Споменик жртвама фашизма - Мајка и дете, Александрово код Суботице
1958. Скултура „Композиција II“, Петроварадинска тврђава, Нови Сад
1961. Скулптура „Спојене форме“, парк виле Извршног Већа Србије, Београд
1966. Скулптура „Група“, испред Дома здравља, Нови Београд
1981. Скулптура „Плод“, Парк мира, Словењ Градец

Литература (избор)

1955. Радослав Путар, Мала ликовна хроника (Ана Бешлић), Човјек и простор, 1. мај, Загреб
1958. Rafael Delgado, El arte - sus interpretes, Ana Bešlić, El universal, 9. oktobar, Caracas
1958. Ото Бихаљи Мерин, Југословенска скулптура двадесетог века, Југославија, Београд
1958. Michel Seuohor, Regardons mieux la sculpture, Aujourd'hui, No. 19, septembre, Paris
1961. Katarina Ambrozić, 2C Exposition Internationale de Sculpture contemporaine Yougoslavie, Paris
1961. Michel Ragon, 47 artistes yougoslaves au Musee d'art moderne, Arts, 27. decembre, Paris
1961. Maximilien Geuthier, Du grave au doux, du plaisant au severe, Les nouvelles litteraires, 28. decembre, Paris
1961. Lazar Trifunović, L'art yougoslave contemporain. Rencontres Mediterranneennes, 4-5, Paris
1967. Јеша Денегри, Скулптура после 1945, Монографија Музеја савремене уметности, Музеј савремене уметности, Београд
1970. Лазар Трифуновић, Путеви и раскршћа српске скулптуре, Уметност, бр. 22, април-јун, Београд
1970. Georges Boudaille, Situation de l'art en Yougoslavie a la Triennale de Belgrade, Les lettres franiaises, No. 1343, juillet, Paris
1973. Александар Вучо, Михаило Митровић, пред. кат. самосталне излођбе, Салон МСУ, Београд
1979. Слободан Ристић, Апстракција и портрет, Политика, 11. децембар, Београд
1983. Јован Деспотовић, Југословенска скулптура после 1950 (из збирке Музеја савремене уметности), Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд

Награде

1954. Награда за Споменик жртвама у Крагујевцу
1958. Награда за Споменик жртвана фашизма у Јајинцима
1959. Награда за Споменик НОБ-а на Бубњу код Ниша
1973. Награда за споменик Прозивка, Суботица
1973. Награда за скултуру на 14. октобарском самону, Београд
1979. Октобарска награда града Београда, Београд
1983. Награда др Ференц Бодрогвари, Суботица
1983. Награда Форум, Нови Сад
1997. Награда Pro urbe, Суботица

Филмови о ауторки

2005 Рајко Љубић, Ана Бешлић кипарица - у посети Ани Бешлић, Суботица
2007 Весна Мајнхер, Искази и казивања српских вајара - Ана Бешлић, Београд

Референце

^ Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I изд.). Beograd: Sedma sila. стр. 55. „BEŠLIĆ ANA, akademski vajar, r. 1912 u Bajmoku, Srez subotički, Srpkinja (Bunjevka).”
^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 40. „BEŠLIĆ L. ANA, vajar, slobodni umetnik (r. 16. III 1912, Bajmok, Subotica). Bunjevka, rimokatoličke vere.”
^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26.
^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28.

Литература

Документација Музеја савремене уметности, Београд
1983 Катарина Амброзић, Ана Бешлић, монографија ретроспективне изложбе, Градски музеј, Суботица
2008 Мишко Шуваковић, Јерко Денегри, Ана Бешлић, Topy, Дирекција за ИБИД, Војноиздавачки завод, Београд

[1] Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I изд.). Beograd: Sedma sila. стр. 55. „BEŠLIĆ ANA, akademski vajar, r. 1912 u Bajmoku, Srez subotički, Srpkinja (Bunjevka).”

[2] Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 40. „BEŠLIĆ L. ANA, vajar, slobodni umetnik (r. 16. III 1912, Bajmok, Subotica). Bunjevka, rimokatoličke vere.”

[3] „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26.

[4] „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28.

[1]

[2]

[3]

[4]

Ана Бешлић
Лични подаци
Датум рођења	(1912-03-16)16. март 1912.
Место рођења	Бајмок, Аустроугарска
Датум смрти	26. јануар 2008.(2008-01-26) (95 год.)
Место смрти	Београд, Република Србија