Ана Дука
Ана Дукина ( Άννα Δούκαινα) је била византијска племкиња с краја 11 и почетка 12. века, сестра византијске царице Ирине Дукине .
Ана Дукина је била друга ћерка протовестијара Андроника Дуке и Марије од Бугарске . [1] Анин отац је био нећак цара Константина X, а њена мајка Марија је била унука бугарског цара Јована Владислава [2] Претпоставља се да је Ана рођена око 1068. [3] 1078 . њена сестра Ирена била је удата за Алексија Комнина, који је тако добио подршку породице Дука у борби за престо након абдикације цара Нићифора III Вотанијата .
Ана је била удата за племића Георгија Палеолога [4], што се догодило и пре владавине њеног зета – у „Алексијади” Ана Комнина прича да је Георгије Палеолог био привучен на страну Алексија Комнина против цара Нићифора III, што се догодило захваљујући утицају његове супруге Ане и његове таште протовестијарисе Марије, која је „корене своје породице имала у Бугарској“. [5] Овај одломак из „Алексијаде“ прецизно доказује порекло жене Палеолога из породице Дука и њену блиску везу са женом цара Алексија I Комнина.
Ана Дукина и Георгије Палеолог имали су четири сина: [2]
- Нићифор Палеолог [6], Севаст
- Андроник Палеолог († 1115/18) [7]
- Алексије Палеолог [8], генерал под царем Манојлом II
- Михаило Палеолог, Севаст
Успомена на Ану Дукину одаје се у споменику типику манастира „Кехаритомен” и у манастиру „Пантократор”. У првом документу који је написала царица Ирина Дукина око 1116/1118, Ана се јавља међу још живим царичиним рођацима [3], носи име Ана Дукина и наводи се као сестра царице Ирине [9], а у манастирском поменику „Пантократор“ из 1136. године Ана се помиње међу умрлим рођацима цара Јована II Комнина [3] као његова тетка и жена севастијана Георгија Палеолога. [10] Из садржаја два документа произилази да би смрт Ане Дукине требало да буде између 1118. и 1136. [11]
Напомене уреди
- ^ Skoulatos 1980, стр. 24.
- ^ а б ODB.
- ^ а б в Polemis 1968; Skoulatos 1980.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 141, 6. – Georges Paléologue.
- ^ Комнина 1965; Polemis 1968.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 145, 12. – Niképhore Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 147, 13. – Andronic Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 149, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ . „..αύταδέλφης της βασιλείας μου, της πανσεβάστου σεβαστής κυράς "Αννης της Δουκαίνης...“ (Gautier, 1985 & pp. 124– 126)
- ^ „και τής ετέρας μου θείας, τής συμβίου τοΰ Παλαιολόγου“ (Gautier, 1969 & pp. 239, 255, no. 25)
- ^ Skoulatos 1980, стр. 25.
Литература уреди
- Комнина, Анна (1965), Алексиада (на језику: руски), Москва: Издательство „Наука“, Главная редакция восточной литературы
- Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986), „Les premiers paléologues”, Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5 (на језику: француски), Paris: Éditions de la Sorbonne (објављено 4. септембар 2007), стр. 178, ISBN 9782859448295, doi:10.4000/books.psorbonne.1939, Приступљено 20. јун 2022
- Gautier, Paul (1969), „L'obituaire du typikon du Pantokrator”, Revue des études byzantines (на језику: француски), 27: 235—262, doi:10.3406/rebyz.1969.1423
- Gautier, Paul (1985), „Le typikon de la Théotokos Kécharitôménè”, Revue des études byzantines (на језику: француски), 43: 5—165, doi:10.3406/rebyz.1985.2170
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005), „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (ms. Panaghia Kamariotissa 29)”, Revue des études byzantines (на језику: француски), 63: 41—69, doi:10.3406/rebyz.2005.2305
- Polemis, Demetrios I. (1968), The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography (на језику: енглески), London: Athlone Press
- Skoulatos, Basile (1980), Les personnages byzantins de l'Alexiade: Analyse prosopographique et synthese (на језику: француски), Louvain: Nauwelaerts[мртва веза]
