Отворите главни мени

Ана Петровна Романова (рус. А́нна Петро́вна; рођена 27. јануара 1708. у Москви, умрла 4. марта 1728. године у Москви) је била руска принцеза, ћерка руског цара Петра Великог. Удата је била за војводу Карла Фридриха због чега је добила титулу војвоткиње. Њен син Петар је такође био руски цар.

Ана Петровна
Anna Petrovna of Russia by L.Caravaque (1725, Tretyakov gallery).jpg
Пуно имеАна Петровна Романова
Датум рођења(1708-01-27)27. јануар 1708.
Место рођењаМосква
Руско царство
Датум смрти4. март 1728.(1728-03-04) (20 год.)
Место смртиМосква,
Руско царство
ГробКатедрала светог Петра и Павла, Санкт Петербург
ДинастијаРоманов
ОтацПетар I
МајкаКатарина I
СупружникКарл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
ПотомствоПетар III Фјодорович


Садржај

БиографијаУреди

Ана је била ванбрачно дете, са обзиром да су се њени родитељи венчали тек 1712. године. Одрасла је у кући Петрове млађе сестре Наталије. Петар је планирао да своје ћерке уда за принчеве из иностранства како би стекао европске савезнике. Она и њена сестра су биле образоване са тим циљем, учећи књижевност, плес и понашање. Ана се тако развила у елоквентну девојку која је знала четири језика - француски, немачки, италијански и шведски. Ану је одликовала скромност и њена необчна лепота је била привлачна страним посетиоцима. 17. марта 1721. године Карл Фридрих је стигао у Русију да се упозна са својом будућом супругом и свекрвом. Желео је да кроз тај брак осигура подршку Русије за заузимање Шлезвига од Данске. такође гајио је наду да ће га Русија подржати у намери да се докопа шведког престола. Међутим због уговора са Шведском, Русија није могла да се међа у интерне ствари.

22. новембра 1724. године, споразум о браку са Аном потписали су њен будући муж Карл Фридрих и Петар.[1] Овим споразумом, Ана и Карл Фридрих одрекли су се права доласка на руски престо за себе и своје потомке. Међутим, тајна клаузула је допуштала цару да именује за наследника сина из брака. Као резултат ове одредбе, цар је обезбедио право да именује било кога од својих потомака као свог наследника. Неколико месеци касније, јануара 1725. Петар је био смртно болестан. Док је Ана стигла, Петар није више могао да прича. многи историчари тврде да би своје наследство дао управо Ани.

 
Орден Свете Ане

По преузимању престола од Катарине I, 21. маја 1725.. одржано је венчање у Тринитској катедрали у Санкт Петербургу,[1] а славље је било у Летњој башти где је изграђена посебна банкетска сала тим поводом. Следеће две године младенци су провели у Санкт Петербургу. Војвоткиња је примљена у врховни савет и умерено је утицала на руску политику. Њен утицај је нагло опао након смрти царице Катарине. Због тога је са Војводом Карлом била приморана да се повуче у Холштејн 25. јула 1727. године, у Кил. Војвода се након селидбе нагло променио, од нежног и увиђајног мужа постао је груб и често је пио. Ана је постала врло несрећна и у писму својој сестри Елизабети је написала: "Ниједан дан не пролази без мог плача, драга сестро!" 21. фебруара 1728. године, ана је у замку Кил родила сина Петра са пуним именом Карл Петар Улрих, а будући цар Русије Петар III. Његово потомство ће владати Русијом до почетка 20. века. Неколико дана након порођаја, једва двадесетогодишња војвоткиња је умрла 4. марта 1728. У знак сећања на своју жену, карл Фридрих је основао награду Орден Свете Ане, који ће касније постати и руско одличје.[2] У складу са својом жељом сахрањена је проред свога оца у Санкт Петербургу.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Патријарх Филарет
 
 
 
 
 
 
 
Михаил I Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ксенија Шестова
 
 
 
 
 
 
 
Алексеј I Романов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Лукијан Степанович Стрешњов
 
 
 
 
 
 
 
Јевдокија Стрешнева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ана Константиновна Волконскаја
 
 
 
 
 
 
 
Петар Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Полект Наришкин
 
 
 
 
 
 
 
Кирило Наришкин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Наталија Наришкина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Леонти Леонтијев
 
 
 
 
 
 
 
Ана Леонтиева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Прасковја Ивановна Рајевскаја
 
 
 
 
 
 
 
Ана Петровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Самјуел Сковронски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Катарина I Алексејевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Елизабет Моритц
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 (на језику: руски)„ЭСБЕ/Анна Петровна”. ru.wikisource.org. Приступљено 9. 11. 2017. 
  2. ^ (на језику: руски)„Imperial Russia: Order of St Anna Императорский Орден Св. Анны”. medals.org.uk. Приступљено 9. 11. 2017. 

Спољашње везеУреди