Ана Пиксиадес

Ана Пиксиадес
Ана Пиксиадес
	Анa Пиксиадес на њеној првој самосталној изложби слика и графика у Народном музеју у Бачком Петровцу (1956). Пиксиадес је жена која држи букет цвећа
Лични подаци
Датум рођења	6. април 1924.
Место рођења	Кисач, Краљевина СХС
Датум смрти	11. јул 2004. (80 год.)
Место смрти	Братислава, Словачка

Ана Пиксиадес (svk. Anna Pixiadesová; Кисач, 6. април 1924 — Братислава, 11. јул 2004) била је словачка ликовна уметница, ликовни педагог и илустратор.

Биографија уреди

Ана Пиксиадес била је једна од најистакнутијих и најугледнијих професионалних уметника војвођанских Словака друге половине 20. века.

Завршила је Школу за примењене уметности у Херцег Новом 1955. године, а од 1956. до 1958. свој уметнички таленат усавршавала је на Академији ликовних уметности у Прагу у класи професора Макса Швабинског, попут Зуске Медвеђове пре ње.

Прву самосталну изложбу имала је 1956. године у Словачком Народном музеју у Бачком Петровцу, а годину дана касније уследиле су самосталне изложбе у Кисачу, Арадцу и Падини. Први пут се представила чехословачкој публици у Братислави 1958. године (Галерија Dielo - Словачки фонд ликовних уметности) и у Мартину. Интензивна изложбена активност наставила се у Улцињу, Пули, Старој Пазови, Вршцу, Београду, итд.

Каталог прве самосталне изложбе слика и графика Ане Пиксиадес у Народном музеју у Бачком Петровцу (1956)

Године 1967. поново је посетила Чехословачку и организовала низ изложби (Пјештјани, Сењица, Мартин, Банска Бистрица, Тренчин, Партизанске). И следеће, 1968. године, излаже у Чехословачкој (Брезова, Ходоњин и Праг).

Од самосталних изложби у иностранству треба издвојити Бон (Landesmuseum) 1973. године и Палм Бич (Galeria of Sculpture) 1979. године.

Од самосталних изложби у земљи посебно се истичу изложбе у Музеју примењене уметности у Београду, 1968. и 1972. године, као и изложба у Уметничкој галерији Културног центра Београда 1981. године.

Када су у питању заједничке изложбе скоро сваке године од 1969. Пиксиадес је излагала у Музеју примењене уметности у Београду, а касније је била редовни учесник престижног београдског Октобарског салона. Године 1979. њени радови су уврштени у репрезентативну изложбу Савремена југословенска таписерија и стакло.

Чланица Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) постала је 1955. године.

Највећи део живота провела је у Београду као слободна уметница (имала је атеље наспрам Железничке станице, на Тргу Братства и јединства 9/V), али је радила и као ликовни педагог (Гимназија „Јан Колар” у Бачком Петровцу) и илустраторка часописа Naši pionieri (Наши пионири). Последњих десет година живота живела је у Братислави, где је и умрла 11. јула 2004. године.^[1]